Prema carinskim podacima, kompanijama već vraćeno 20 milijardi dolara, a još 65 milijardi dolara čeka na isplatu

Američki uvoznici mogli bi da dobiju povraćaj carina u ukupnom iznosu od 85 milijardi dolara nakon što je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država ukinuo deo carinskih mera koje je u februaru uvela administracija predsednika Donalda Trampa. Prema podacima američke carinske službe, kompanijama je do sada isplaćeno oko 20 milijardi dolara, dok se procenjuje da će dodatnih 65 milijardi dolara biti refundirano.

Vrhovni sud SAD presudio je da je Trampova administracija prekoračila ovlašćenja kada je uvela široke carine, uključujući osnovnu stopu od 10 odsto na sav uvoz. Ovo je prvi slučaj da je najviša sudska instanca SAD tokom drugog Trampovog mandata poništila značajnu ekonomsku odluku predsednika. Poslovna zajednica širom SAD pozdravila je ovu presudu, nakon višemesečne neizvesnosti i rasta troškova za brojne kompanije, prenose ekonomske analize.

Carinske mere uticale su na razne sektore – od manjih proizvođača viskija u Kentakiju do velikih korporacija poput Walmarta, koji je prošle godine upozorio na prinuđeno povećanje cena proizvoda, dok je proizvođač burbona Jim Beam najavio privremeno zatvaranje destilerije zbog posledica trgovinske politike i nestabilnosti tržišta.

Iako sud nije direktno naložio automatsku isplatu, velike poslovne organizacije, uključujući Nacionalnu maloprodajnu federaciju i Privrednu komoru SAD, zatražile su hitan povraćaj ukupno 133 milijarde dolara carina obuhvaćenih presudom. Velike američke kompanije, među kojima su Walmart i General Motors, već su podnele zahteve za refundaciju, uprkos upozorenju Donalda Trampa da će “zapamtiti” firme koje traže povraćaj.

Pored kompanija, carine su opteretile i američka domaćinstva. Prema proceni organizacije Tax Foundation, prosečna američka porodica tokom 2025. godine platila je oko 1.000 dolara dodatnih troškova zbog carina, dok se za ovu godinu očekuje dodatni izdatak od oko 700 dolara. Uprkos presudi Vrhovnog suda, Tramp je pokušao da uvede novu univerzalnu carinu od 10 procenata na osnovu drugog pravnog okvira, ali je i tu meru tokom maja blokirao američki trgovinski sud.

Prihodi porasli 9 odsto, AI računari čine 44 odsto isporuka, prilagođena zarada 86 centi po akciji

Kompanija HP ostvarila je u drugom kvartalu rast prihoda od 9 odsto, na 14,41 milijardu dolara, prema objavljenim rezultatima. Prilagođena zarada po akciji iznosila je 86 centi, što je iznad očekivanja tržišta. Ove rezultate pratio je snažan rast potražnje za personalnim računarima sa veštačkom inteligencijom.

Uprkos pozitivnom trendu prihoda, HP je upozorio na pritisak na profitne marže zbog rasta cena memorijskih čipova. Proizvođači računara, uključujući Dell Technologies i Lenovo Group, suočavaju se sa nestašicom memorijskih čipova, budući da izgradnja AI data centara troši veliki deo globalnih kapaciteta. Ova nestašica podstiče prelazak kompanija i kupaca na skuplje i profitabilnije premium računare, posebno tokom prelaska na Windows 11, nakon što je Microsoft 2025. godine završio podršku za Windows 10.

Finansijska direktorka HP-a, Karen Parkhil, izjavila je da kompanija pokušava da smanji troškove korišćenjem jeftinijih komponenti, promenama konfiguracija uređaja i fokusom na proizvode sa većom zaradom. “Očekujemo da će pritisak na marže biti najizraženiji tokom četvrtog kvartala, ali verujemo da će se situacija postepeno popravljati tokom fiskalne 2027. godine”, navela je Parkhil.

Akcije HP-a su nakon objave rezultata snažno porasle u produženom trgovanju. Prema podacima kompanije, računari sa AI funkcijama sada čine 44 odsto ukupnih isporuka, dok je u prethodnom kvartalu taj udeo iznosio oko 35 procenata. HP procenjuje da će udeo AI računara sledeće godine porasti na između 60 i 70 odsto, dok bi do 2028. godine mogao premašiti 70 procenata ukupnih isporuka.

Kompanija kupila parcele u Podgorici, Nikšiću, Zeti i Ulcinju, ali potrošači i dalje čekaju konkurentski pritisak na cene

Nemački maloprodajni lanac Lidl još nije otvorio nijedan objekat u Crnoj Gori, iako je tokom 2023. godine kupio dve lokacije u Podgorici i jednu u Nikšiću, a kasnije najavio planove za prodavnice u Zeti, Bijelom Polju i Ulcinju. Prvi javni planovi o ulasku Lidla na crnogorsko tržište pojavili su se krajem 2021. i početkom 2022. godine, sa očekivanjem otvaranja dvadesetak prodavnica i zapošljavanja oko 1.000 radnika do kraja 2023. godine. Do danas, međutim, nijedna prodavnica nije otvorena, dok su u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini investicije Lidla u poodmakloj fazi.

Prema podacima iz katastra i izveštajima, Lidl Crna Gora je u Podgorici kupio parcele kod bivše fabrike “Radoje Dakić” i iza zgrade RTCG, dok je u Nikšiću lokacija bivše upravne zgrade Rudnika boksita izabrana za maloprodajni objekat na prometnom bulevaru. U 2025. godini najavljeni su novi planovi: supermarket u Zeti na objektu od preko 2.500 kvadrata i prodajno-skladišni prostor u Ulcinju od 2.650 kvadrata, za šta je dobijena državna saglasnost. Iako Lidl Crna Gora posluje od marta 2021. godine, nijedan objekat nije otvoren.

Zvaničnih objašnjenja za odlaganja nema. Kompanija tradicionalno ne komentariše planove dok operativno ne bude spremna za početak, a ni državni organi nisu dali precizne odgovore. Najčešće se u analizama navode administrativne procedure, potreba za logističkom pripremom i veličina tržišta kao mogući razlozi. Lidl obično ulazi na nova tržišta tek kada može da obezbedi mrežu objekata i stabilnu logistiku, što dodatno produžava pripremnu fazu.

U poređenju sa regionom, Makedonija beleži završnu fazu izgradnje logističko-distributivnog centra u Rečici kod Kumanova, vrednog 115 miliona evra, i gradnju marketa u Đevđeliji i Skoplju. U Bosni i Hercegovini su izgrađeni ili u izgradnji brojni objekti i logistički centar, a prve prodavnice se očekuju krajem 2026. ili početkom 2027. godine. Crna Gora, za razliku od toga, još nema masovnu gradnju ni zvanične rokove otvaranja.

Interesovanje potrošača za dolazak Lidla rezultat je višegodišnjih visokih cena hrane i osnovnih proizvoda u Crnoj Gori, pri čemu tržište maloprodaje ostaje ograničeno i sa slabom konkurencijom. Prema podacima Monstata, potrošačke cene u 2025. godini bile su u proseku više za 3,9% u odnosu na 2024, pri čemu su meso, mleko, mlečni proizvodi, jaja i voće značajno doprineli inflaciji. Lidl se percipira kao potencijalni nosilac konkurentske discipline, iako bi sam ulazak kompanije samo delimično uticao na cene, s obzirom na zavisnost tržišta od uvoza, transportnih troškova i veličine potrošačkog segmenta.

Priča o Lidlu u Crnoj Gori postaje i test efikasnosti poslovnog ambijenta za strane investitore. Višegodišnja priprema bez jasnog roka otvaranja šalje signal o mogućim administrativnim izazovima za velike projekte, što može imati šire posledice po privlačenje budućih investicija.