INBONIS procenjivaće kreditnu sposobnost mladih firmi tokom 18 meseci, sertifikate priznaje Evropska centralna banka

Evropska investiciona banka (EIB) i španska rejting agencija INBONIS potpisale su sporazum kojim se uvodi pilot-program nezavisnog kreditnog ocenjivanja za evropske tehnološke startape. U narednih 18 meseci, INBONIS će sprovoditi detaljne procene i izdavati zvanične privatne kreditne rejtinge mladim firmama, što će im omogućiti lakši i brži pristup klasičnim bankarskim kreditima. Sertifikati koje izdaje INBONIS biće priznati od strane Evropske centralne banke i evropskih regulatora, čime se startapima otvara put do stabilnih bankarskih izvora finansiranja.

Program se finansira putem savetodavnog centra Invest EU, a poseban akcenat stavljen je na ekološke startape, odnosno kompanije koje razvijaju čiste tehnologije i zelena rešenja. Ove firme biće prve koje će moći da konkurišu za nov sistem kreditnog ocenjivanja, što bi trebalo da ubrza razvoj zelenih inovacija na evropskom tržištu.

Tradicionalne komercijalne banke često zaobilaze evropske startape zbog nedostatka dugotrajne kreditne istorije i standardnih finansijskih izveštaja, što ih automatski svrstava u rizične klijente i otežava dobijanje kredita za obrtna sredstva. Uvođenjem zvaničnog rejting sistema, Evropska unija želi da stvori stabilan i održiv ekosistem za domaće tehnološke inovatore i smanji njihovu zavisnost od američkih i azijskih investitora.

Kako je navedeno na zvaničnoj veb stranici EIB, cilj ovog programa je da komercijalnim bankama pruži jasan alat za procenu rizika, čime se proces odobravanja pozajmica startapima drastično skraćuje. Brisel ovom inicijativom namerava da podrži najtalentovanije evropske tehnološke kompanije i doprinese njihovom ostanku unutar evropskog tržišta.

Naftno tržište beleži petonedeljni minimum zbog mogućnosti otvaranja Ormuskog moreuza i mirovnog sporazuma SAD-Iran

Cene nafte na svetskim berzama zabeležile su pad od 5 odsto u sredu, približavajući se najnižim vrednostima u poslednjih pet nedelja. Barel brent nafte prodavao se po 96 dolara, dok je američka sirova nafta WTI dostigla nivo od 89 dolara, prema ekonomskim analizama.

Pad cena povezan je sa očekivanjima mogućeg privremenog mirovnog sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što bi moglo omogućiti ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i stabilizaciju globalnog snabdevanja energentima, objavili su relevantni izvori. Ormuski moreuz je ključna tačka kroz koju prolazi oko 20 odsto svetskih isporuka nafte i tečnog prirodnog gasa.

Prema izveštaju iranske državne televizije, postoji nacrt sporazuma o okončanju sukoba između Teherana i Vašingtona. Iako je Bela kuća demantovala ove navode kao “potpunu izmišljotinu”, neki tankeri su već prošli tesnacem, što je dodatno podstaklo optimizam na tržištu.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da pregovori mogu trajati još nekoliko dana, dok su iranski zvaničnici potvrdili nastavak indirektnih razgovora sa američkom stranom. Ormuski moreuz ostaje uglavnom zatvoren, ali su dva supertankera, nezavisna od Irana, u utorak prvi put posle sedam dana prošla kroz ovu stratešku rutu.

Ključna pitanja, poput pristupa zamrznutoj iranskoj imovini i garancija za bezbedan prolaz brodova, još uvek nisu rešena. Moguće ponovno otvaranje Ormuskog moreuza moglo bi znatno da smanji pritisak na globalno energetsko tržište, što se direktno reflektovalo na pad cena nafte na svetskim berzama.

Nove mere od 1. jula 2026. zahvataju pošiljke vrednosti ispod 150 evra, čak 91 odsto paketa dolazi iz Kine

Evropska unija će od 1. jula 2026. godine uvesti paušalnu taksu od 3 evra po malim paketima iz trećih zemalja, pre svega iz Kine, a nova pravila zahvataju pošiljke čija je vrednost ispod 150 evra. Prema podacima Evropske komisije, u EU svakodnevno stiže oko 12 miliona malih paketa, od čega 91 odsto dolazi iz Kine, što je glavni motiv za strožu kontrolu ovih proizvoda, posebno zbog čestih problema sa bezbednosnim standardima kod kozmetike, elektronike i dečjih proizvoda.

Nove mere predviđaju da se osim osnovne takse, za određene vrste proizvoda mogu obračunavati i dodatni troškovi. Kupci koji budu želeli da vrate robu, najverovatnije neće moći da povrate iznos plaćen za carinu i dažbine. U slučaju nepreuzimanja pošiljke, troškove njenog uništavanja snosiće država, kao i do sada.

Ove izmene posebno će pogoditi popularne kineske platforme Temu, Shein i AliExpress, koje su zahvaljujući niskim cenama i besplatnoj dostavi poslednjih godina postale dominantne na evropskom tržištu. Velike logističke kompanije kao što su DHL, FedEx i UPS upozoravaju da bi nova pravila mogla dovesti do kašnjenja i dodatnog opterećenja carinskih sistema širom Evrope.

Iako Srbija još ne uvodi identične mere, stručnjaci procenjuju da ni domaći potrošači neće biti pošteđeni posledica. Deo pošiljaka za Srbiju prolazi kroz evropske distributivne centre, što može povećati ukupne troškove dostave. U poslednjih nekoliko meseci primećeno je češće naplaćivanje PDV-a i troškova obrade čak i za manje pakete, a automatizacija carinskog sistema i unapređenje Pošte Srbije omogućavaju detaljniju kontrolu, pa je “provlačenje bez dažbina” sve ređe.

Ove promene mogu označiti kraj ere ultra-jeftine kupovine sa kineskih sajtova, na koju su se građani Srbije godinama oslanjali za garderobu, gedžete i sitnice po cenama od svega nekoliko evra.