Connect with us

Domaće

Evropska ekonomija održava konkurentnost uz niži rast BDP-a od Sjedinjenih Država

Tehnološki sektor čini 9,2 odsto BDP-a SAD, ali Evropa beleži sličan životni standard i viši očekivani životni vek

Objavljeno pre

3 sata

,

Evropska ekonomija održava konkurentnost uz niži rast BDP-a od Sjedinjenih Država Foto Izvor: Pixabay / Mediamodifier

Tehnološki sektor čini 9,2 odsto BDP-a SAD, ali Evropa beleži sličan životni standard i viši očekivani životni vek

Evropska ekonomija često se percipira kao slabija u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, iako podaci o bruto domaćem proizvodu pokazuju suptilniju sliku. Prema analizi zasnovanoj na istraživanjima Paula Krugmana i Setha Ackermana, razlike između Evrope i SAD-a ne mogu se svesti isključivo na rast BDP-a po stanovniku.

Evropska ekonomija i Sjedinjene Države: poređenje životnog standarda

Ključni pokazatelji kao što su očekivani životni vek i ulaganja u zdravstvo upućuju na to da evropska ekonomija nipošto nije siromašnija od američke. Očekivani životni vek muškaraca u SAD-u iznosio je 76,5 godina tokom 2024. godine, dok je u uporedivim evropskim državama bio 80,5 godina. Kod žena je razlika još izraženija: 81,4 godine u SAD-u naspram 84,8 godina u Evropi. Iako Amerika izdvaja veći deo bruto domaćeg proizvoda za zdravstvo, to se ne odražava na duži životni vek. Osim toga, stopa ubistava u SAD-u tokom 2023. godine iznosila je 5,9 na 100.000 stanovnika, dok je u Francuskoj bila 1,3, a u Nemačkoj 0,9. Broj zatvorenika u Americi dostigao je 542 na 100.000 stanovnika, dok je u Francuskoj iznosio 130, a u Nemačkoj 69.

Tehnološki sektor kao pokretač američke ekonomske prednosti

S druge strane, rast bruto domaćeg proizvoda po stanovniku u Sjedinjenim Državama bio je značajniji od rasta u evrozoni kada se analizira period od 2000. godine. Međutim, relativni nivo BDP-a po stanovniku nije se smanjio u Evropi, već je čak povećan, što potvrđuje ekonomski paradoks. Tehnološki sektor čini 9,2 odsto američkog BDP-a, dok u Evropskoj uniji taj udeo iznosi 5,4 odsto. Ova razlika objašnjava gotovo polovinu razlike u rastu produktivnosti između SAD-a i Evropske unije. Produktivnost u američkom tehnološkom sektoru beleži brži rast, ali se ovaj rezultat delimično temelji na metodološkim korekcijama vrednosti tehnoloških proizvoda, što dodatno komplikuje poređenje.

Evropska ekonomija: ranjivost i konkurentnost

Iako je ekonomska snaga Sjedinjenih Država najizraženija u tehnološkoj oblasti, rast produktivnosti u ostalim sektorima je sličan u obe ekonomije. To znači da američka prednost nije ravnomerno raspoređena, već je koncentrisana u tehnološkom sektoru. Pored toga, metodologija merenja vrednosti i cena tehnoloških proizvoda dodatno doprinosi statističkoj prednosti SAD-a. U širem kontekstu, evropska ekonomija, iako ranjivija zbog strukturnih izazova i manjeg tehnološkog sektora, zadržava visok nivo životnog standarda. Analiza pokazuje da, iako Sjedinjene Države ostvaruju brži rast BDP-a, Evropa postiže sličan nivo blagostanja uz stabilniji društveni okvir i nižu stopu kriminala. Ovi podaci ukazuju na to da poređenje ekonomske snage mora uključiti više od samog rasta BDP-a, obuhvatajući i faktore kao što su zdravlje, bezbednost i ukupni kvalitet života.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Beogradska berza prikupila 3,8 miliona evra kroz petu emisiju akcija

Kapital Beogradske berze povećan na 719,9 miliona dinara, država pojačala vlasničku dominaciju nakon upisa 14.876 novih akcija

Objavljeno pre

21 minut

,

jul 28, 2026

Objavio:

Beogradska berza prikupila 3,8 miliona evra kroz petu emisiju akcija – peta emisija akcija

Kapital Beogradske berze povećan na 719,9 miliona dinara, država pojačala vlasničku dominaciju nakon upisa 14.876 novih akcija

Beogradska berza a.d. sprovela je petu emisiju akcija, čime je kroz dokapitalizaciju prikupila 3,8 miliona evra. Ova emisija podrazumevala je upis 14.876 novih akcija po nominalnoj vrednosti od 30.200 dinara, što je ukupno više od 449 miliona dinara dodatnog kapitala. Upis pete emisije akcija registrovan je 24. jula 2026. godine u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (CRHoV), a ukupan kapital berze sada iznosi 719.907.600 dinara, odnosno 23.838 akcija.

Struktura akcionara i vlasničko učešće države

Nova emisija sprovedena je bez obaveze objavljivanja prospekta, u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala. Prethodno je Republika Srbija bila jedini kupac četvrte emisije akcija, kada je povećala svoj vlasnički udeo sa 51,71% na 77,58%. Budući da je i peta emisija registrovana po istom osnovu, vrlo je verovatno da država ponovo ima ključnu ulogu kao kupac. Uporedo sa tim, pojedini manjinski akcionari nisu u potpunosti pratili dokapitalizaciju, što je dovelo do daljeg smanjenja njihovog procentualnog udela u ukupnom kapitalu berze. Kao rezultat, Atinska berza (Athens Exchange Group) je nakon četvrte emisije smanjila svoj udeo sa 10,2% na približno 4,75%, dok su procenti ostalih akcionara takođe opali.

Istorijat dokapitalizacije i značaj emisija akcija

Istorija dokapitalizacije Beogradske berze obuhvata pet emisija akcija. Prve dve emisije iz perioda 1989–1990. realizovane su prilikom osnivanja društva, sa ukupno 416 akcija po nominali od 102.000 dinara. Treća emisija iz 2008. godine sprovedena je kao „splitovanje“ akcija, povećavši broj sa 416 na 4.160 i promenivši nominalu na 30.200 dinara. Četvrta emisija, odlučena krajem 2023. godine, donela je upis 4.802 nove akcije, kada je država postala dominantni akcionar sa preko 77% udela. Peta emisija iz jula 2026. godine povećala je kapital na aktuelnih 719.907.600 dinara, što ukazuje na kontinuirano jačanje kapitalne osnove berze.

Implikacije za tržište kapitala i manjinske akcionare

Osim toga, povećanje kapitala kroz petu emisiju omogućava Beogradskoj berzi da obezbedi sredstva za dalji razvoj i tehnološku modernizaciju. Struktura akcionara biće poznata nakon vanredne sednice Skupštine, koja je zakazana dan nakon upisa akcija. U međuvremenu, dominacija države u vlasničkoj strukturi postavlja nova pitanja o ulozi manjinskih akcionara i budućim pravcima razvoja berze. S obzirom na tok prethodnih dokapitalizacija, može se očekivati nastavak trenda smanjenja udela privatnih i institucionalnih investitora, dok država jača svoj uticaj u upravljanju tržištem kapitala. Na ovaj način, peta emisija akcija Beogradske berze predstavlja važan korak u procesu konsolidacije vlasničke strukture i daljem jačanju njene finansijske stabilnosti.

Pročitaj još

Domaće

Reno pred sudom zbog dizelgejt afere, potencijalni trošak preko 32 milijarde evra

Automobilska industrija suočena je sa novim talasom tužbi nakon što je Reno optužen da je koristio softver za prikrivanje emisija između 2009. i 2017. godine

Objavljeno pre

41 minut

,

jul 28, 2026

Objavio:

Reno pred sudom zbog dizelgejt afere, potencijalni trošak preko 32 milijarde evra – dizelgejt afera

Automobilska industrija suočena je sa novim talasom tužbi nakon što je Reno optužen da je koristio softver za prikrivanje emisija između 2009. i 2017. godine

Reno se našao pred krivičnim sudom u Francuskoj zbog umešanosti u dizelgejt aferu, što pokreće pitanje potencijalnih troškova sličnih onima koje je prethodno imao Folksvagen. Afere oko emisija izduvnih gasova uzdrmale su automobilski sektor još od 2015. godine, kada je Folksvagen priznao korišćenje softvera koji prikazuje niže emisije tokom testova nego u stvarnoj vožnji. Kompanija je od tada platila ili rezervisala više od 32 milijarde evra na ime kazni, nagodbi i obeštećenja kupaca, prema dostupnim podacima.

Zašto je Reno pred sudom zbog dizelgejt afere

Francusko tužilaštvo tvrdi da su vozila Renoa proizvedena od 2009. do 2017. godine bila opremljena uređajima koji mogu prepoznati testiranje emisija. Kao rezultat, vozila su ispunjavala regulatorne standarde samo tokom testiranja, dok su u svakodnevnoj upotrebi emitovala više azotnih oksida. Ovi gasovi mogu uticati na javno zdravlje i povezani su sa razvojem respiratornih bolesti kod ljudi. S druge strane, kompanija Reno odbacuje optužbe i naglašava da su sistemi kontrole emisija razvijeni uz poštovanje bezbednosti vozača i očuvanje životne sredine.

Implikacije za auto-industriju i finansijski rizik

Folksvagen je kroz višegodišnje sudske procese u više država bio suočen sa velikim novčanim kaznama i troškovima, koji su prema proceni iznosili preko 32 milijarde evra. Potencijalni finansijski teret za Reno mogao bi biti sličan, s obzirom na obim optužbi i period proizvodnje vozila. Takođe, industrija je pod pojačanim nadzorom regulatora i suočava se sa sve strožijim ekološkim standardima širom Evrope. Pored toga, ovakve afere utiču na reputaciju brenda i poverenje potrošača.

Reakcija kompanije i sledeći koraci

Reno je zvanično negirao kršenje propisa, navodeći da će pred sudom braniti svoju nevinost i profesionalnost svojih zaposlenih. Kompanija je izjavila da su njeni sistemi projektovani da obezbede ravnotežu između smanjenja zagađenja i bezbednosti vozača. Dalji tok sudskog procesa i visina potencijalnih odštetnih zahteva biće presudni za finansijsku stabilnost Renoa i celokupne automobilske industrije. Očekuje se da regulatorni organi nastave sa detaljnim istragama i dodatnim zahtevima za transparentnost u vezi sa emisijama izduvnih gasova. Ova situacija dodatno podstiče proizvođače automobila da ubrzaju razvoj ekološki prihvatljivijih tehnologija i unaprede postupke interne kontrole.

Pročitaj još

Domaće

Raiffeisen osigurao 55,58% akcija Addiko banke uz podršku uprave

Menadžment i nadzorni odbor Addiko banke prijavili ukupno 90.359 akcija, dok period ponude ističe 29. jula

Objavljeno pre

56 minuta

,

jul 28, 2026

Objavio:

Raiffeisen osigurao 55,58% akcija Addiko banke uz podršku uprave – Raiffeisen Addiko akcije

Menadžment i nadzorni odbor Addiko banke prijavili ukupno 90.359 akcija, dok period ponude ističe 29. jula

Raiffeisen Bank International (RBI) je dodatno ojačala svoju poziciju u procesu preuzimanja Addiko banke, obezbedivši 55,58% akcija Addiko banke kroz javnu ponudu. Ključni podatak je da podršku RBI-u pružaju i članovi uprave i predsednik nadzornog odbora Addiko banke, koji su prijavili ukupno 90.359 akcija, što tržište vidi kao znak poverenja u aktuelnu transakciju. Ova ponuda ističe 29. jula u 17 časova, kada će biti poznat konačan procenat deonica koje austrijska bankarska grupacija ima u Addiko banci.

Ponuda Raiffeisen banke i podrška uprave Addiko banke

Prema podacima objavljenim na zvaničnoj stranici Addiko banke i nemačke berze, predsednik upravnog odbora Herbert Juranek, finansijski direktor Edgar Flagl, direktor za marketing i informacione tehnologije Ganeš Kumar Krišnamurti i član uprave Tadej Krašovec, uključili su u ponudu ukupno 86.059 deonica Addiko banke. Dodatno, predsednik nadzornog odbora Kurt Pribil prijavio je 4.300 deonica. Na taj način, ukupno 90.359 deonica iz upravljačke strukture podržava ponudu RBI-ja.

RBI učvrstio kontrolu sa 55,58% svih deonica

RBI je, prema regulatornoj objavi (EQS), do sada obezbedio prihvatanje 55,58% svih deonica Addiko banke. To predstavlja 10.720.581 deonicu. U ovom iznosu se nalazi i 1.878.167 deonica u vlasništvu srpske ALTA Grupe, koja je ranije podržala ponudu RBI-ja. Ovaj prag od 55% bio je minimalni uslov za uspeh dobrovoljne javne ponude. Kao rezultat ovih prijava, RBI dodatno učvršćuje kontrolu nad Addiko bankom tokom završne faze preuzimanja.

Kratak rok za dodatne prijave i mogući uticaj na regionalno tržište

Rok za prihvatanje ponude ističe 29. jula u 17 časova. Iako je minimalni prag već premašen, dodatni broj deponovanih deonica može dodatno ojačati poziciju RBI-ja u budućem upravljanju bankom. S druge strane, ishod preuzimanja ima poseban značaj i za tržište Crne Gore. U slučaju da RBI preuzme Addiko banku, ranije je najavljeno da bi crnogorska podružnica Addiko banke mogla biti prodata ALTA banci radi ispunjavanja regulatornih zahteva. U suprotnom, ako uspe konkurentska ponuda NLB-a, otvorio bi se put za pripajanje Addiko banke NLB banci u Crnoj Gori. Kao rezultat aktuelnih dešavanja, investitori i regulatorna tela pažljivo prate završnicu procesa, dok tržište očekuje da konačna odluka o vlasničkoj strukturi Addiko banke bude poznata neposredno nakon isteka roka za ponudu.

Pročitaj još

U Trendu