Vlada Srbije u 2026. godini više puta smanjivala akcize do zakonske granice, predlog zakona otvara mogućnost fleksibilnije fiskalne politike

Ministarstvo finansija predložilo je ukidanje limita od 20% za smanjenje akciza na naftne derivate u posebnim okolnostima. Prema važećem Zakonu o akcizama, Vlada Srbije može da smanji akcize maksimalno 20% kada rast cena sirove nafte ugrožava makroekonomsku stabilnost. Ova izmena predviđena je nacrtom zakona o izmenama Zakona o akcizama, koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija.

Smanjenje akciza i novi predlozi zakona

Novi predlog ukida odredbu da umanjenje akciza ne može biti veće od 20 procenata. Time bi Vlada dobila širu diskreciju u određivanju fiskalnih mera kada rast cena energenata utiče na domaće tržište. Takođe, nacrt zakona predviđa promenu načina usklađivanja dinarskih iznosa akciza sa godišnjom inflacijom, kao i mehanizam prilagođavanja u slučaju pada cene sirove nafte na svetskom tržištu. Ove promene ciljaju na veću fleksibilnost poreske politike i bržu reakciju na međunarodne energetske šokove.

Dosadašnja praksa smanjenja akciza

Tokom 2026. godine, Vlada Srbije je više puta smanjivala akcize, najčešće za 10% ili maksimalnih 20% u skladu sa zakonom. U periodu od 10. aprila do 8. maja došlo je i do smanjenja od 25%, što je premašilo važeći zakonski limit. U tom slučaju, Vlada se pozvala na druge propise koji uređuju ograničavanje cena u vanrednim okolnostima. Pored toga, predložene izmene omogućavaju kontinuirano usklađivanje akciza sa inflacijom, što može doprineti stabilnosti fiskalnih prihoda i smanjenju pritiska na budžet u vreme volatilnosti na globalnom tržištu.

Javne konsultacije i naredni koraci

Ministarstvo finansija je pozvalo stručnu i širu javnost da dostavi sugestije i primedbe na predložena rešenja do četvrtka, 30. jula. Sugestije se mogu poslati poštom na adresu Ministarstva finansija – Sektor za fiskalni sistem, Kneza Miloša 20, Beograd, ili elektronski na fiskalni.sektor@mfin.gov.rs. Tekstovi nacrta i relevantne odredbe objavljeni su javno radi transparentnosti procesa. Ovaj potez ukazuje na težnju države da fiskalnu politiku učini fleksibilnijom, što je važno u uslovima čestih promena cena sirovina.

Važnost akciza za fiskalnu stabilnost

Akcize na naftne derivate predstavljaju značajan deo javnih prihoda, dok njihova visina direktno utiče na cene goriva i transporta. Promene u politici akciza mogu imati uticaj na poslovanje privrede i standard građana. Štaviše, usklađivanje sa inflacijom pomaže u očuvanju realne vrednosti prihoda budžeta. S obzirom na volatilnost svetskog tržišta nafte i energetsku zavisnost Srbije, predložene izmene mogu doprineti efikasnijem upravljanju fiskalnim rizicima. Konačno, javna rasprava o nacrtu zakona omogućiće uključenost različitih interesnih grupa i transparentnost procesa donošenja odluka.

Domaća proizvodnja stakla počela 1846. godine, a od 2022. godine jedina preostala fabrika je u stranom vlasništvu

Industrija stakla u Srbiji ima dugu i promenljivu istoriju, u kojoj je staklo doživelo brojne transformacije i ekonomske izazove. Prva domaća fabrika stakla otvorena je 1846. godine, dok je od 2022. godine u Srbiji ostala samo jedna fabrika u stranom vlasništvu. Tokom dva svetska rata industrija je uspevala da opstane, ali privatizacije početkom ovog veka donele su gubitke i gašenje većine preduzeća.

Razvoj proizvodnje stakla i ekonomski značaj

Proizvodnja stakla ima globalnu tradiciju dugu više od 8.000 godina, ali Srbija se u industrijsku proizvodnju uključila tek sredinom 19. veka. Prva fabrika, koju je osnovao Avram Petronijević 1846. godine, nalazila se kod Jagodine. Lokacija je pažljivo izabrana zbog blizine sirovina poput kvarca i šuma za potašu, što je omogućilo ekonomičnu proizvodnju. Vlasnik fabrike angažovao je oko 30 majstora iz Češke i Bavarske, čime je tehnologija iz inostranstva preneta u zemlju.

Industrijska špijunaža i konkurencija

Tokom istorije, domaći preduzetnici su, kako pokazuju izveštaji, pribegavali industrijskoj špijunaži kako bi osigurali tehnološki napredak i konkurentnost na tržištu. To je omogućilo lokalnim proizvođačima da prate evropske standarde. Takođe, razvoj staklarstva u Evropi bio je obeležen tajnom čuvanja receptura i tehnika, naročito u Veneciji i Bohemiji. Kao rezultat, tržište stakla je postepeno postalo dostupnije širem stanovništvu, jer je masovna proizvodnja smanjila cene.

Uticaj privatizacije i vlasnička struktura

Uporedo sa tranzicijom i privatizacijama početkom 21. veka, proizvodnja stakla u Srbiji pretrpela je ozbiljan pad. Većina domaćih fabrika je ugašena, a preživela je jedino jedna fabrika, koja je od 2022. godine u stranom vlasništvu. Ova promena vlasničke strukture odražava širi trend u domaćoj industriji, gde strani investitori preuzimaju ključne resurse i proizvodnju.

Tržišni i društveni značaj stakla

Staklo je kroz istoriju imalo višestruku upotrebu, od umetnosti do industrije. U antičkom Rimu razvijene su prve tehnike recikliranja, pa su slomljeni proizvodi korišćeni za izradu novih. S druge strane, inovacije kao što su bezbojno staklo i kristal iz Bohemije pokrenule su razvoj umetničkih radionica i masovne proizvodnje. Pored toga, pronalasci poput staklarske lule i mašina za duvanje omogućili su standardizaciju i smanjenje troškova.

Budućnost industrije stakla u Srbiji

Danas staklarstvo u Srbiji zavisi od strane kapitala i globalnih tržišnih kretanja. Preostala fabrika stakla nastavlja tradiciju dužu od jednog i po veka, ali se suočava sa izazovima kao što su konkurencija, tehnološka modernizacija i dostupnost sirovina. Zbog toga je pozicija domaće industrije stakla odraz šireg ekonomskog okruženja i promena u vlasničkoj strukturi.

Prihod Audi grupe iznosio 29,2 milijarde evra za prvih šest meseci 2026, operativna dobit porasla uprkos padu prodaje

Audi je u prvom polugodištu 2026. godine ostvario prihod od 29,2 milijarde evra, što predstavlja pad od 10 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovaj pad prihoda dolazi zbog slabije prodaje na ključnim tržištima, posebno u Kini i Sjedinjenim Američkim Državama, navodi kompanija. Operativna dobit je, međutim, porasla za 3 odsto i dostigla 1,1 milijardu evra, dok je operativna marža iznosila 3,8 odsto zahvaljujući strogoj kontroli troškova.

Pad prodaje i restrukturiranje Audi grupe

Uprkos povećanju operativne dobiti, Audi beleži pad ukupnog poslovanja zbog globalnog pritiska na automobilsku industriju. Najveći izazovi dolaze od konkurencije kineskih proizvođača, visokih troškova poslovanja u Evropi i američkih carina. Kao rezultat, kompanija je najavila sveobuhvatno restrukturiranje zajedno sa matičnim Folksvagenom kako bi zadržala konkurentnost na svetskom tržištu. U okviru tih mera, Audi je već smanjio proizvodne kapacitete u fabrici u Nekarsulmu, koja sada može da proizvede oko 225.000 vozila godišnje, što je za 75.000 manje nego prethodnih godina.

Izjave rukovodstva i uticaj na nemačku industriju

Finansijski direktor Jirgen Ritersberger istakao je da kompanija mora da sprovede temeljno restrukturiranje. „Restrukturiranje je ključno kako bismo ostali konkurentni u promenjenim tržišnim uslovima“, izjavio je Ritersberger. On je naveo i da fabrici u Nekarsulmu preti zatvaranje posle 2030. godine, što bi imalo značajan uticaj na lokalnu ekonomiju. Zbog toga, kompanija preduzima dodatne mere za optimizaciju poslovanja i smanjenje troškova.

Šira slika: promene u nemačkoj automobilskoj industriji

Pad prodaje i restrukturiranje Audi grupe odražavaju šire trendove u nemačkoj automobilskoj industriji. Prošle nedelje i Mercedes-Benz je najavio mogućnost zatvaranja fabrika u Nemačkoj zbog visokih plata i troškova. Ovi događaji ukazuju na rastući pritisak sa kojim se suočavaju tradicionalni evropski proizvođači automobila. Pored toga, promene navika potrošača i prelazak na električna vozila dodatno utiču na poslovne rezultate. Zbog toga, kompanije nastoje da prilagode strategije i strukture kako bi opstale u sve konkurentnijem okruženju.