Drugi incident u MOL-u za šest meseci, proizvodnja goriva prethodno smanjena nakon eksplozije u oktobru

U fabrici naftne kompanije MOL u Tisaujvarošu 22. maja 2026. godine dogodila se eksplozija tokom ponovnog pokretanja postrojenja Olefin 1, saopštila je kompanija. U incidentu je, prema zvaničnim informacijama, jedna osoba izgubila život, dok je više zaposlenih teško povređeno. Požar je lokalizovan, a intervencija nadležnih službi bila je u toku neposredno nakon nesreće.

Kompanija je navela da stručnjaci istražuju okolnosti eksplozije, dok je mađarski premijer Peter Mađar najavio dolazak ministra za energetiku Ištvana Kapitanija i izvršnog direktora MOL-a Žolta Hernadija na lice mesta. Gradonačelnik Tisaujvaroša Đerđ Filep izjavio je da nema potrebe za merama javne zaštite, a Direkcija za upravljanje katastrofama županije Boršod-Abauj-Zemplen potvrdila je da okolno stanovništvo nije u opasnosti. Portparol Nacionalne službe hitne pomoći Pal Đerfi rekao je da su na teren po protokolu za masovne nesreće upućene tri spasilačka helikoptera i više spasilačkih jedinica.

MOL Petrohemija je hemijski centar grupe koji proizvodi etilen i propilen, koristeći naftu i dizel ulje za dobijanje polietilena niske, srednje i visoke gustine, kao i polipropilena. Polietilen je najčešće korišćena vrsta plastike, dok polipropilen ima široku primenu u industriji pakovanja, tekstila, kancelarijskog i laboratorijskog materijala, kao i automobilske opreme.

Ovo je drugi veliki incident u postrojenjima MOL-a u poslednjih šest meseci. Prethodno su se eksplozija i požar dogodili 20. oktobra 2025. godine u rafineriji Dunav u Šazalombati, što je dovelo do smanjenja proizvodnje i distribucije goriva iz Mađarske i u Srbiji, u periodu kada NIS-ova Rafinerija nafte Pančevo nije radila zbog isteka privremene suspenzije sankcija Rusiji od strane američkog OFAC-a. Aktuelna licenca za NIS važi do 15. juna, a u slučaju da se do tada ne završi prodaja ruskog udela, Rafinerija Pančevo može ponovo ostati bez dotoka nafte.

NBS predložila izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, komentari do 2. juna 2026. godine

Narodna banka Srbije (NBS) predstavila je nacrt izmena i dopuna Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim se detaljno regulišu kreditni posrednici, trgovci koji nude odloženo plaćanje i pružaoci savetovanja o dugu. Ključni cilj je potpuno usklađivanje domaćih propisa sa pravilima Evropske unije i jačanje zaštite građana od prezaduženosti i netransparentnih finansijskih aranžmana.

Najznačajnija novina odnosi se na precizno regulisanje kreditnog posredovanja, oblasti koja do sada nije bila posebno uređena. NBS predlaže jasna pravila o tome ko može posredovati u odobravanju kredita, pod kojim uslovima, kako se izdaju licence i na koji način će se vršiti nadzor nad tim poslovima. Svi koji povezuju građane sa bankama ili davaocima kredita moraće da posluju po definisanim pravilima, uz kontrolu NBS. Predlog zakona uređuje vrste kreditnog posredovanja, postupke licenciranja, način naplate naknada i odgovornost učesnika na tržištu.

Promene obuhvataju i trgovce koji nude modele “kupi sada, plati kasnije” (Buy Now Pay Later), koji su poslednjih godina u ekspanziji na evropskom tržištu, posebno u internet trgovini. Iako u Srbiji ovi modeli još nisu masovni, NBS ističe da će njihov broj rasti, pa je potrebno unapred postaviti regulatorni okvir. Trgovci koji odobravaju finansiranje iz sopstvenih sredstava, osim plaćanja čekovima, moraće da dobiju dozvolu za rad i budu pod nadzorom NBS, uz obavezu jasnog prikazivanja troškova, uslova otplate i rizika.

NBS upozorava da odloženo plaćanje može podstaći impulsivnu kupovinu i povećati rizik od prezaduženosti, posebno kada se krediti odobravaju brzo i bez provere kreditne sposobnosti. Nova pravila ne obuhvataju standardnu kupovinu na rate putem bankovnih kartica i klasične potrošačke kredite – u tim slučajevima trgovci su posrednici, a proizvode nude banke.

Nacrt zakona uvodi i uslugu savetovanja o dugu za građane koji imaju problem sa otplatom obaveza ili rizikom od prezaduženosti. Ove usluge moći će da pružaju licencirana pravna lica i preduzetnici, takođe pod nadzorom NBS. Primena ovih odredbi biće odložena, zbog očekivanih detaljnijih smernica Evropske komisije.

Izmene zakona uključuju i tehničke dorade na osnovu iskustava iz dosadašnje primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je usvojen pre nešto više od godinu dana. Taj zakon je već doneo ograničenje kamatnih stopa, olakšice u otplati kredita i dodatna prava kod prevremene otplate.

NBS je pozvala građane, stručnu javnost, udruženja i privredu da dostave komentare, predloge i sugestije na nacrt do 2. juna 2026. godine.

Gas na TTF tržištu 47,92 EUR/MWh, zlato palo na 4.525 dolara po unci, pšenica porasla 0,10 odsto

Cena brent nafte danas je zabeležila blagi rast i dostigla 105 dolara za barel, dok je sirova nafta (WTI) porasla na 98,6 dolara. Paralelno sa kretanjem cena energenata, evropski i američki berzanski indeksi otvorili su dan u plusu, pokazuju najnoviji podaci sa tržišta.

Fjučersi brent nafte premašili su 105 dolara po barelu nakon izveštaja da je iranski vrhovni vođa naložio zadržavanje rezervi obogaćenog uranijuma u zemlji, što komplikuje mirovne pregovore, s obzirom na to da SAD zahtevaju demontažu teheranskog nuklearnog programa.

Na tržištu gasa, cena na TTF-u na otvaranju iznosila je 47,92 EUR/MWh, odnosno oko 495 evra za 1.000 kubika, što je pad od 3,01 odsto.

Evropski indeksi su u pozitivnom trendu: Stoxx 600 je na 624,10 bodova (+0,5 odsto), FTSE 100 iznosi 10.484,10 (+0,39 odsto), DAX 40 beleži 24.785,40 (+0,73 odsto), CAC 40 je na 8.134,51 (+0,60 odsto), dok je FTSE MIB dostigao 49.449,50 bodova (+0,57 odsto).

Na američkom tržištu, Dow Jones je otvorio sa 50.395,14 bodova (+0,55 odsto), S&P 500 sa 7.462,70 (+0,17 odsto), Nasdaq sa 29.356,05 (+0,20 odsto), a Russell 2000 sa 2.841,74 bodova (+0,87 odsto).

Zlato je zabeležilo pad na 4.525 dolara po unci, što je smanjenje od 0,35 odsto u odnosu na prethodni dan. Cena pšenice iznosi 648,17 dolara po bušelu (27,2 kg), uz rast od 0,10 odsto.

Na valutnom tržištu, kurs EUR/USD iznosi 1,1615, pri čemu je vrednost evra opala za 0,08 odsto u odnosu na prethodni dan.