Beograd prednjači sa 53 odsto prometa stanova, najskuplji kvadrat prodat za 15.298 evra

Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u 2025. godini iznosila je rekordnih 8,1 milijardu evra, što predstavlja rast od 8,6 odsto u odnosu na 2024. godinu, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda. Najveći deo ukupne vrednosti prometa ostvaren je na tržištu stanova, sa iznosom od 4,8 milijardi evra, odnosno 60 odsto ukupne vrednosti, dok je Beograd imao udeo od 53 odsto u ukupnom prometu stanova na nivou Republike Srbije.

U istom periodu, broj kupoprodaja stanova porastao je za 5,5%, dok je njihova vrednost uvećana za 17,4%. Kod garažnih prostora zabeležen je rast vrednosti, ali je broj transakcija opao za 4,8%. Vrednost kuća povećana je za 8,8%, uz pad broja prodaja od 1,4%. Građevinsko zemljište i poslovni prostori zabeležili su istovremen rast prometa i vrednosti, dok je kod poljoprivrednog zemljišta došlo do smanjenja broja ugovora za 10,8% i vrednosti tržišta za 14,1%.

Prema objavljenim podacima, najskuplji kvadrat stana u Srbiji tokom 2025. godine prodat je za 15.298 evra na opštini Savski venac u Beogradu, dok je najviša pojedinačna suma za stan izdvojena za nekretninu u „Beogradu na vodi“ i iznosila je 1,8 miliona evra. Najskuplja kuća prodata je takođe na Savskom vencu za 3,8 miliona evra, a najskuplje garažno mesto koštalo je 66.000 evra na istoj opštini. Kada je reč o poslovnim prostorima, najskuplji kvadrat zabeležen je na opštini Stari grad po ceni od 8.974 evra, dok je najviša ukupna cena poslovnog prostora iznosila 2,8 miliona evra.

Očekuje se pad inflacije na 2 odsto u 2027. godini, dok rast plata usporava sa 3,5 na 2,8 odsto

Evropska centralna banka (ECB) objavila je da će inflacija u evrozoni dostići prosečnih 2,7 odsto u 2026. godini, što je značajan porast u odnosu na prethodnu procenu od 1,8 odsto. Prema najnovijim rezultatima ankete ECB-a, za 2027. godinu prognozira se inflacija od 2,1 odsto, a za 2028. godinu 2 odsto, čime se približava ciljanom nivou.

Rast plata u zoni evra, prema istim procenama, usporiće sa 3,5 odsto u 2025. na 2,9 odsto u 2026. i 2,8 odsto u 2027. godini. Deo kompanija ističe dodatne pritiske na zarade usled geopolitičkih rizika, što može uticati na dalji rast cena.

Anketa ECB-a ukazuje i na povećane rizike od indirektnih efekata inflacije, posebno zbog pritiska na rast plata i rastućih inflacionih očekivanja među potrošačima i privredom. Eksperti upozoravaju da bi produženi sukobi na Bliskom istoku mogli dodatno da poremete lance snabdevanja, što bi se moglo odraziti na ponudu industrijskih gasova kao što su vodonik i helijum, ali i na poverenje potrošača, što bi ograničilo tražnju.

ECB je zadržala sve tri ključne kamatne stope na istom nivou: referentnu kamatnu stopu na depozite na 2 odsto, kamatu na glavne operacije refinansiranja na 2,15 odsto i kamatu na graničnu kreditnu liniju na 2,4 odsto. Ovakva odluka doneta je zbog nedostatka dovoljno čvrstih podataka koji bi opravdali pooštravanje monetarne politike.

Predsednica ECB Kristin Lagard izjavila je da bi banka mogla da razmotri povećanje kamatnih stopa već u junu, ističući: „Odluku smo doneli na osnovu još uvek nedovoljno potpunih informacija“. Ona je dodala da će narednih šest nedelja biti ključne za procenu ekonomskih kretanja pre donošenja nove odluke.

Transfer od 84 triliona dolara prelazi u ruke milenijalaca, 70 odsto ulaganja usmereno na društveni i ekološki uticaj

Generacija milenijalaca preuzela je više od 25 odsto ukupnog privatnog investicionog kapitala u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazuju najnoviji podaci investicione banke Goldman Sachs za april 2026. godine. Ova promena označava ključni trenutak u procesu poznatom kao „veliki transfer bogatstva“, pri čemu se očekuje prelazak čak 84 triliona dolara sa generacije bejbi bumersa na mlađe generacije tokom naredne decenije.

Ono što izdvaja milenijalce kao investitore su drugačiji prioriteti: više od 70 odsto kapitala kojim upravljaju usmereno je ka projektima sa izraženim društvenim ili ekološkim uticajem, a ne isključivo na profit. Umesto tradicionalnih brokerskih modela, milenijalci se oslanjaju na AI platforme za upravljanje imovinom i preferiraju algoritamsku preciznost. Takođe, beleži se značajan prelazak sa klasičnih akcija i obveznica na privatni kapital, kripto-imovinu i digitalne nekretnine.

Prema izveštaju Goldman Sachs, kompanije koje ne prilagode svoje ESG standarde i digitalnu strategiju rizikuju da izgube pristup ovom rastućem kapitalu. Analitičari ističu da milenijalci ne investiraju samo u brojke, već i u transparentnost i narative koji prate projekte. Njihovo preuzimanje 25 odsto tržišta označava pomeranje „centra gravitacije“ finansijskog sektora, gde se decenijama akumulirano bogatstvo ne samo prenosi na nove vlasnike, već menja i samu prirodu investiranja i kapitalizma.