Nemačke kompanije prijavile rast nedostatka intermedijarnih proizvoda na 9,3%, dok pretnja carinama od 25% dodatno pojačava neizvesnost
Evropska auto-industrija suočava se sa značajnim izazovima, nakon što je poslovni sentiment u ovom sektoru pao na minus 23,8 poena u aprilu, sa martovskih revidiranih minus 19 poena, pokazuju podaci Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena. Istovremeno, američka najava o mogućem uvođenju carina od 25% na automobile i kamione iz Evropske unije dodatno opterećuje industriju.
Predsednik Evrogrupe Kirjakos Pjerakakis izjavio je da Evropska unija želi nastavak trgovinskih pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali je spremna da odgovori na eventualno drastično povećanje carina. On je naglasio da je za Brisel dijalog prva opcija, ali da su “sve opcije na stolu” ukoliko SAD odstupi od dogovorenog trgovinskog okvira.
Pjerakakis je dodao: „Želimo da budemo predvidiv partner u međunarodnoj ekonomiji i verujemo u transatlantske odnose.“ Spor oko carina dodatno komplikuje već odloženi trgovinski sporazum između EU i SAD, koji je postignut u julu prošle godine, ali još nije ratifikovan u Evropskom parlamentu zbog zahteva za izmenama. Američki predsednik Donald Tramp optužio je Evropsku uniju da nije u potpunosti ispunila obaveze iz dogovora, što evropska strana negira.
Napetosti su pojačane i postojećim američkim carinama na čelik i aluminijum, jer bi gotovo polovina izvoza EU koji koristi ove metale mogla biti pogođena višim dažbinama. Dodatno, globalnu ekonomiju opterećuju rat u Iranu i rast cena energije, što povećava rizik od nestabilnosti.
U Nemačkoj, kao najvažnijem evropskom tržištu, kompanije iz auto-industrije ocenile su da im je trenutna poslovna situacija nešto bolja nego u martu, ali su očekivanja za naredni period pogoršana – sa minus 15,3 poena u martu na minus 30,7 poena u aprilu. U istom mesecu, 9,3% kompanija prijavilo je nedostatak ključnih intermedijarnih proizvoda, dok je u martu taj udeo bio manji od jedan odsto.
Snabdevanje helijumom, gasom koji je ključan za proizvodnju čipova i drugih komponenti u automobilima, predstavlja poseban izazov. Evropska unija pokriva oko 40% potreba za helijumom iz Katara, a alternativa je malo. Stručnjaci upozoravaju da rat na Bliskom istoku i rast cena energenata povećavaju neizvesnost među kompanijama i građanima, što može dovesti do odlaganja kupovine novih automobila.
Anita Velfl iz Ifo instituta navodi: „Iranska kriza dodatno opterećuje već oslabljenu automobilsku industriju.“ Ako dođe i do dodatnih carina, očekuje se dodatni pritisak na evropske proizvođače vozila.
