Sedam zaposlenih izgubilo život do kraja marta, broj inspektora u Beogradu 42, konkurs za još 29 radnih mesta

Inspektorat za rad je tokom prva tri meseca 2026. godine u Srbiji sproveo ukupno 206 inspekcijskih nadzora zbog prijavljenih povreda na radu, što je pad od 15 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U ovom periodu, sedam zaposlenih je izgubilo život usled povreda na radu, dok je u prva tri meseca 2025. godine stradalo deset ljudi.

Građevinarstvo se i dalje izdvaja kao najrizičnija delatnost, zbog rada na visini, teške mehanizacije, neadekvatne zaštitne opreme i čestog angažovanja radnika na privremenim i sezonskim poslovima. Nadzori u ovoj oblasti uglavnom se odnose na proveru mera bezbednosti, ispravnost skela i opreme, kao i organizaciju rada na gradilištima.

Prema podacima Inspektorata, u Odeljenju inspekcije rada u Beogradu trenutno radi 42 inspektora, dok u odeljenjima u Šapcu i Valjevu radi njih 16. Javnim konkursom je otvoreno još 29 radnih mesta za inspektore, čime bi trebalo dodatno da se ojačaju kapaciteti nadzora u narednom periodu.

Pored tradicionalnih rizika, sve više pažnje privlače povrede koje nastaju prilikom rada od kuće i rada na daljinu. Advokat Branislav Vještica ističe da je, prema važećem Zakonu o radu, povreda koja se dogodi u tačno određenom prostoru gde zaposleni radi od kuće može biti tretirana kao povreda na radu, ukoliko je to ugovoreno sa poslodavcem. Međutim, ukazuje na pravnu nesigurnost i nedovoljnu regulisanost ovih modela rada, jer zakon ne detaljiše prava i obaveze poslodavca i zaposlenog, niti precizno definiše ko je odgovoran za uslove rada kod kuće i kako se dokazuje da je povreda nastala tokom rada.

Vještica navodi da je nužno preciznije urediti uslove radne sredine, procenu rizika, ergonomiju i mere prevencije, jer kod rada od kuće poslodavac nema neposrednu kontrolu nad uslovima. Ustavno pravo na nepovredivost stana dodatno ograničava mogućnost poslodavaca da proveravaju radni prostor zaposlenih, ali ne uklanja potrebu za jasnim obavezama obe strane u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu.

Advokat predlaže uvođenje minimalnih standarda za ispravnost električnih instalacija, osvetljenje, prohodnost prostora i ergonomsko uređenje radnog mesta, uz aktivnije učešće zaposlenih u sopstvenoj zaštiti. Poseban izazov predstavljaju rad na daljinu sa čestim promenama lokacija, kao i rad iz inostranstva, budući da u tim slučajevima nije jasno koji se propisi primenjuju i kako se sprovode mere zaštite na radu.

Vještica ukazuje i na potrebu uvođenja posebnih šifara za prijavu povreda nastalih tokom rada od kuće i na daljinu, kao i jasnog postupka za njihovo prijavljivanje i dokazivanje. Jedno od ključnih otvorenih pitanja je i definisanje „radnog mesta“ u stanu – da li se ono odnosi isključivo na deo gde se nalazi radni sto i oprema ili i na ostale prostorije u kojima se zaposleni kreće tokom radnog vremena.

Evropski fjučersi gasa na 44,925 evra za megavatsat, DAX pao na 24.272,50 poena

Cena nafte brent ponovo je porasla i danas iznosi 104,837 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta dostigla 98,731 dolar, uz rast od 3,48 odsto na berzama u 10.00 sati. Ovaj rast cena usledio je nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odbacio odgovor Irana na američki predlog za okončanje sukoba na Bliskom istoku, ocenivši ga kao “potpuno neprihvatljiv” na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Prema navodima poluzvanične iranske agencije Tasnim, vlasti u Teheranu zahtevaju od Vašingtona okončanje rata na svim frontovima i ukidanje sankcija Iranu, pozivajući se na informisane izvore.

Evropski fjučersi gasa za jun danas su na otvaranju holandske TTF platforme trgovani po ceni od 44,925 evra za megavatsat. Istovremeno, evropski berzanski indeksi beleže neujednačene rezultate: indeks DAX Frankfurtske berze pao je za 0,15 odsto na 24.272,50 poena, francuski CAC 40 opao je za 0,68 odsto na 8.057,32 poena, dok su FTSE 100 porastao za 0,24 odsto na 10.257,55 poena, a moskovski MOEX skočio za 2,21 odsto na 2.655,30 poena.

Na deviznom tržištu, vrednost evra prema dolaru danas iznosi 1,17678 dolara. Cena zlata beleži pad i sada iznosi 4.674,60 dolara za trojku uncu, dok je cena pšenice porasla na 6,1079 dolara za bušel (27,216 kg).

Na američkom tržištu, berzanski indeks Dau Džons (Dow Jones) na zatvaranju u petak zabeležio je rast od 0,02 odsto na 49.609,16 poena, S&P 500 porastao je za 0,84 odsto na 7.398,93 poena, dok je Nasdak (Nasdaq) skočio za 1,71 odsto na 26.247,08 poena.

Prihodi kompanije dostigli 150,5 milijardi dirhama, profitna marža 17,4 odsto uprkos poremećajima na tržištu

Emirates Group je u finansijskoj 2025/26. godini ostvario rekordnu neto dobit od 24,4 milijarde dirhama (6,6 milijardi dolara), prema zvaničnom godišnjem izveštaju objavljenom 7. maja. Ukupni prihodi grupe porasli su za tri odsto na 150,5 milijardi dirhama, dok je novčana rezerva dostigla 59,6 milijardi dirhama. EBITDA (dobit pre kamata, poreza i deprecijacije) iznosila je 41,1 milijardu dirhama, što potvrđuje snažnu operativnu profitabilnost.

Sama avio-kompanija Emirates zadržala je poziciju najprofitabilnije avio-kompanije na globalnom tržištu. Dobit pre oporezivanja iznosila je 22,8 milijardi dirhama, uz profitnu maržu od 17,4 odsto. Prihodi Emirates-a porasli su na 130,9 milijardi dirhama, dok je gotovinska rezerva dostigla rekordnih 54,9 milijardi dirhama.

Predsednik i izvršni direktor Emirates Group, Ahmed bin Said Al Maktoum, istakao je da poslovni rezultati potvrđuju otpornost modela kompanije, koji je zasnovan na bezbednosti, kvalitetu usluge, inovacijama i kontinuiranim ulaganjima u zaposlene i tehnologiju.

“Prvih 11 meseci finansijske godine bilo je izuzetno snažno za celu grupu. Potražnja za našim proizvodima i uslugama bila je velika, a ulaganja u flotu, tehnologiju i brend donosila su odlične rezultate. Međutim, krajem februara vojna dešavanja ozbiljno su poremetila komercijalni vazdušni saobraćaj u regionu Zaliva”, izjavio je Al Maktoum.

On je naglasio da je kompanija brzo reagovala kako bi zaštitila zaposlene, putnike i poslovanje, te postepeno obnovila operacije na aerodromu Dubai International Airport (DXB). Iako je putnički kapacitet i dalje nešto niži u odnosu na period pre poremećaja, teretni saobraćaj je značajno povećan radi obezbeđivanja transporta ključne robe.