Globalni broj milijardera dostiže 3.110 u 2026, Azija vodi sa 36 odsto ukupnog udela

Prema najnovijem Knight Frank Wealth Report-u za 2026. godinu, broj milijardera u svetu porastao je sa 2.723 u 2021. na 3.110 u 2026, što predstavlja rast od 14 odsto u pet godina. Projekcije pokazuju da će do 2031. godine broj milijardera dostići 3.915, uz očekivani dodatni rast od 26 odsto.

Evropa je jedan od glavnih pokretača ovog trenda: broj milijardera na Starom kontinentu povećaće se sa 780 na 994 do 2031, što je rast od 27 odsto. Time se Evropa približava simboličnoj granici od 1.000 najbogatijih pojedinaca, dok će njen udeo u globalnoj populaciji milijardera blago rasti sa 25 na 25,4 odsto.

Analiza 20 zemalja sa najbržim rastom broja milijardera pokazuje da Evropa ima osam predstavnika, među kojima dominiraju nordijske zemlje. U Evropi prednjači Poljska, gde će se broj milijardera povećati sa 13 na 29, što je rast veći od 100 odsto. Švedska beleži rast od 81 odsto, dok Danska i Norveška potvrđuju stabilan rast u okviru nordijske grupe. Veće evropske ekonomije poput Španije i Italije takođe beleže rast broja milijardera, dok Turska, kao kandidat za članstvo u EU, ulazi među tržišta sa najbržim rastom bogatstva.

Na globalnom nivou najbrži rast ima Saudijska Arabija, čiji broj milijardera raste sa 23 na 65 do 2031, što predstavlja rast od 183 odsto. Sa druge strane, najveće evropske ekonomije poput Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske nisu među zemljama sa najbržim rastom, jer je akcenat na stopama rasta, a ne na apsolutnim brojevima.

Kada je reč o raspodeli bogatstva, region Azije i Pacifika vodi sa udelom od 36 odsto svih milijardera u svetu u 2026. godini. Amerike drže 34 odsto, dok je udeo Evrope oko 25 odsto. Do 2031, udeo Evrope blago raste na 25,4 odsto, dok Severna Amerika pada sa 31 na 27,8 odsto, iako će broj milijardera u tom regionu porasti sa 995 na 1.089.

Prema rečima Liama Baileyja, ovo je jedan od najvećih pomaka u svetskoj raspodeli bogatstva u savremenoj istoriji. Ističe i da bogate porodice sve više diverzifikuju imovinu između Amerike, Evrope i Azije, tražeći sigurnost i stabilnost institucija. Rory Penn, ekonomski analitičar, navodi da je reč o paradoksu savremenog kapitalizma – bogatstvo raste, ali se selektivnije ulaže u određene regione.

London ostaje ključna destinacija za globalni kapital, prvenstveno zahvaljujući pravnoj sigurnosti, dok investitori Evropu sve češće vide kao atraktivnu zbog stabilnosti, ali i kao „muzej“ u poređenju sa brzorastućim tržištima.

Kompanija iz Beograda sada kontroliše sve akcije Jat Tehnike, akvizicija završena posle saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije

Beogradska kompanija Avio Network završila je akviziciju kompletnog vlasničkog udela Jat Tehnike i sada je vlasnik 100% akcija ove kompanije za održavanje aviona, objavljeno je nakon formalnog odobrenja Komisije za zaštitu konkurencije i ispunjavanja svih uslova. Ova transakcija usledila je nakon što je u decembru prošle godine najavljena namera Avio Networka da preuzme 99,38% udela od češkog investicionog fonda Hartenberg, kada je i potpisan ugovor o kupovini.

Proces preuzimanja najavljen je za prvi kvartal 2026. godine, a sada je i formalno završen, čime je Avio Network postao većinski, odnosno jedini vlasnik Jat Tehnike. Prethodno je Jat Tehnika privatizovana u novembru 2019. godine prodajom 99,3834% državnog udela konzorcijumu Avia Prime iz Praga, dok je Hartenberg od 2017. godine bio većinski vlasnik Avia Prime-a. Nakon kasnijih vlasničkih promena, Hartenberg je u julu prošle godine prodao i Adria Tehniku, a sada je prodao i Jat Tehniku Avio Networku.

Prema rečima Aleša Lucija, vlasnika i direktora Avio Networka, akvizicija Jat Tehnike predstavlja „stratešku investiciju u skalabilnu infrastrukturu i dokazanu operativnu izvrsnost“. Luci je istakao: „Jat Tehnika nam donosi snažne temelje, sertifikate, kapacitete i odnose sa klijentima koji su u potpunosti usklađeni sa našom vizijom izgradnje vodeće regionalne MRO platforme. Vidimo jasne mogućnosti za rast prihoda, unapređenje profitnih marži i dugoročno stvaranje vrednosti. Planiramo ciljane investicije u modernizaciju postrojenja, unapređenje digitalnih kapaciteta i optimizaciju operativne efikasnosti, čime će dodatno ojačati konkurentska pozicija kompanije u segmentima održavanja uskotrupnih i širokotrupnih aviona.”

Iz Avio Networka napominju da će Jat Tehnika nastaviti sa pružanjem usluga postojećim klijentima bez prekida, a najavljene su i dodatne komercijalne mogućnosti i investicije. Kompanija Avio Network, osnovana 2017. godine na Aerodromu Nikola Tesla, započela je poslovanje u nišnim aktivnostima pranja i čišćenja aviona, a tokom pandemije proširila je delatnost na MRO usluge i zemaljsko opsluživanje, uključujući linijsko održavanje aviona.

Na capability listi Avio Networka za linijsko održavanje trenutno su ATR, Airbus (A319/A320/A321 i A330) i Embraer avioni, dok je najavljeno ulaganje u obuku kadra i nabavku alata za Boeing letelice. Kompanija broji 90 zaposlenih, među kojima su avio-mehaničari, inženjeri, planeri održavanja i administrativno osoblje. Jat Tehnika i Prince Aviation sada predstavljaju dva privatna MRO igrača na beogradskom aerodromu, što dodatno jača konkurenciju i ponudu u sektoru avio-održavanja u Srbiji.

Prodaja manjinskog udela sprovesti će se u roku od 12 do 18 meseci, potencijalni kupci LVMH, EsilorLuksotika i L’Oreal

Italijanska modna kuća i luksuzna grupacija Đorđo Armani S.p.A. planira prodaju 15 odsto svog akcijskog kapitala, prema testamentu osnivača koji je preminuo u septembru prošle godine. Proces prodaje trebalo bi da počne od 9. septembra, a predviđeno je da bude realizovan u periodu od 12 do 18 meseci od čitanja testamenta.

Generalni direktor Đuzepe Marsoki razvija petogodišnji poslovni plan koji će biti predstavljen investicionim bankama radi izbora budućih kupaca manjinskog udela. Plan je kreiran na „demokratskoj osnovi“, kako je to želeo Armani, a uključuje sve linije grupacije – od sportske odeće EA7, preko Emporio Armani do luksuznog brenda Armani Privé.

Prodaja 15 procenata kapitala biće, prema planu, usmerena ka grupacijama LVMH, EsilorLuksotika, L’Oreal, kao i drugim luksuznim kompanijama iste kategorije, uz obavezno odobrenje doživotnog Armanijevog partnera Lea Del’Orka, koji je naslednik 40 odsto udela u Đorđo Armani S.p.A. Kompanija razmatra mogućnost podele ovog paketa na tri dela od po 5 odsto, čime bi se omogućilo učešće više strateških partnera u prvoj fazi.

Proces još nije formalno započet, jer je potrebno imenovati najmanje dva savetnika, od kojih je jedan najverovatnije Rotšild. EsilorLuksotika i L’Oreal su već izrazili interesovanje, s obzirom da njihova saradnja sa Armanijem traje do 2037. za segment naočara, odnosno do 2050. za parfeme i kozmetiku. LVMH grupacija takođe je pokazala interesovanje, pri čemu bi svaki od tri potencijalna akcionara mogao steći po 5 procenata udela.

U testamentu je navedeno da se, nakon tri do pet godina, odnosno od septembra 2028. do 2030. godine, može razmotriti izlazak kompanije na berzu ili prodaja dodatnih 30 do najviše 54,9 odsto kapitala „istom kupcu“, uz to da Fondacija zadrži 30,1 odsto udela.

EsilorLuksotika ima istorijsko partnerstvo sa Armanijem od 1988. godine i trenutno poseduje oko 2,6 odsto kapitala. Udeo od 5 procenata smatra se optimalnim rešenjem za ovu kompaniju, koja nije zainteresovana za upravljačku ulogu. L’Oreal takođe ima dugogodišnju i profitabilnu licencu sa Armanijem, ali do sada nije ulazio u vlasničke strukture modnih kuća. LVMH je jedina grupacija koja je pokazala sposobnost koegzistencije sa osnivačima brendova u sektoru mode i luksuza, što je ilustrovano primerima Loro Pijane, Tods i Monkler.

Ova prodaja omogućava Armanijevoj grupaciji više prostora za strateško planiranje i izbor partnera, uz očuvanje osnovnih vrednosti i dugoročnu stabilnost poslovanja.