Žene sa jednim detetom dobijaju šest meseci dodatnog staža, za dva deteta godinu dana, a za troje i više dece dve godine

Nove izmene zakona u Srbiji predviđaju obračunavanje dodatnog radnog staža za žene koje su rodile jedno ili više dece, saopštila je Jovana Ružičić iz Centra za mame. Prema njenim rečima, žene koje su rodile jedno dete imaće pravo na dodatnih šest meseci staža, za dvoje dece dobijaju godinu dana, dok majkama troje i više dece pripadaju dve godine dodatnog radnog staža. Ova regulativa omogućava majkama koje su, na primer, radile dvadeset i pet godina i rodile troje dece da im se penzija obračuna kao da su radile dvadeset i sedam godina. Ružičićeva objašnjava da dodatni staž ne omogućava automatsko ostvarivanje prava na penziju ako žena ne ispuni osnovni uslov od petnaest godina radnog staža, ali može pomoći onima koje se približavaju granici od četrdeset godina staža da ranije ostvare pravo na penziju. Primena dve dodatne godine za majke sa troje i više dece počinje odmah, dok će obračun za jedno ili dvoje dece stupiti na snagu 2032. godine.

Aukcijske kuće prikupile 131 i 197 miliona funti ovog proleća, dok privatne prodaje dostižu promet od 15 milijardi

Globalno tržište umetnina beleži snažan rast, uprkos geopolitičkim tenzijama i ekonomskim izazovima, pokazuju najnoviji podaci iz sektora. U 2025. godini, aukcijske kuće Sotbi i Kristi zabeležile su prodaju moderne i savremene umetnosti u iznosu od 131 miliona funti i 197 miliona funti, što predstavlja povećanje od 110 odsto, odnosno 52 odsto u poređenju sa prethodnim prolećem. Prema analizama, aukcijske kuće su preuzele lidersku poziciju u prodaji umetnina, šireći svoje poslovanje na tržišta Amerike, Kine i drugih regiona.

Direktor galerije B2, Bojan Muždeka, ističe: „Tržište umetničkih dela je počelo da se seli u okviru aukcijskih kuća. Sve ono što je ranije bilo rezervisano za sajmove sada se odvija kroz aukcije.” Ove godine, pored javnih aukcija, primećuje se ekspanzija ekskluzivnih privatnih prodaja, gde Kristi i Sotbi ostvaruju promet od oko 15 milijardi, dok je ukupni prijavljeni promet duplo veći. Ovakve privatne prodaje često uključuju 4-5 najznačajnijih kupaca, a cene pojedinih umetnina dostižu znatno više iznose nego na javnim aukcijama.

Analitičari napominju da je struktura kupaca znatno promenjena – sve više umetnička dela kupuju vlasnici velikih biznisa koji investiraju u proverene umetničke pravce i autore, gledajući na umetnost kao način očuvanja kapitala. „Današnji kupac postaje investitor i želi da uloži deo svojih sredstava u umetnost. Više se ne kupuje samo jedna linija umetnosti, već se investira u raznovrsna dela”, navodi Muždeka.

Na domaćem tržištu, situacija je znatno drugačija. Tržište umetnina u Srbiji ocenjuje se kao malo i nelikvidno, sa procenjenom vrednošću između 10 i 30 miliona evra. Za umetnička dela afirmisanih autora plaća se od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra, dok su kupovine najčešće motivisane investicionim razlozima. Umetnici iz regiona, uključujući Srbiju, Bugarsku, Rumuniju, Beč i severnu Italiju, postaju sve zanimljiviji kolekcionarima.

Stručnjaci smatraju da je, i pored ograničenosti domaćeg tržišta, ulaganje u umetnost prepoznato kao atraktivna opcija za očuvanje kapitala, dok je globalno tržište umetnina nastavilo da raste i tokom izazovnih godina.

Godišnja proizvodnja slatkiša i keksa u Srbiji između 140 i 160 hiljada tona, cena po toni oko 4.000 evra

Konditorska industrija u Srbiji godišnje proizvede između 140 i 160 hiljada tona slatkiša, keksa, kremova, čokolade i vafli. Prema dostupnim podacima, oko trećina ukupne proizvodnje plasira se na inostrana tržišta, a ukupna vrednost izvoza dostiže približno 220 miliona evra. Najvažnija izvozna tržišta su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatska, dok prosečna cena po toni iznosi oko 4.000 evra. U isto vreme, konkurentski brendovi iz inostranstva prodaju proizvode po ceni višoj za oko 1.000 evra po toni.

U Srbiji posluje nešto manje od 300 proizvođača koji se bave preradom kakaoa i proizvodnjom konditorskih proizvoda. Najveći deo proizvodnje otpada na keks, zatim na kremove, čokolade i vafle, dok su ključne sirovine poput kakaoa, kakao putera i mleka u prahu pretežno iz uvoza. Istovremeno, industrija beleži snažan zamah ulaganja u proizvodne kapacitete, razvoj brendova, proširenje palete proizvoda, kao i u dobijanje međunarodnih sertifikata, što je posledica sve većeg uvoza slatkiša, keksa i srodnih proizvoda iz inostranstva.

“Automatizovali smo veći broj naših linija, povećali njihov kapacitet, time podigli bezbednost zaposlenih i kvalitet proizvoda. Proizvodi su orijentisani na inostrano tržište. Prepoznajući potrebe tih tržišta, ulagali smo u sertifikaciju, tako da smo na nekim od naših tržišnih robnih marki obezbedili sertifikate poput vegan i halal sertifikata”, izjavio je Marko Abramović, generalni direktor u Atlantic grupi.

Proizvodnja bombona u Srbiji iznosi između četiri i pet hiljada tona godišnje. U proteklom periodu primećen je i rast broja malih zanatskih radionica specijalizovanih za ručnu izradu pralina i čokolade, koje se izdvajaju kvalitetom, specifičnim sastojcima i atraktivnom ambalažom, iako nemaju veliki obim proizvodnje.

“Kada pogledamo broj privrednih društava koja se bave tom proizvodnjom u poređenju sa zemljama regiona, mi tu prednjačimo. Tako da sigurno postoji prostor da se ta proizvodnja i izvoz dodatno povećaju”, izjavio je Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.