Kongresno saslušanje otvorilo pitanja o projektu gasovoda, sankcijama Dodiku i poslovima Kušnera u Srbiji i Albaniji

Politika SAD prema Balkanu našla se pod lupom američkih kongresmena tokom saslušanja pred Odborom Predstavničkog doma za spoljne poslove. Ključne teme bile su gasovod Južna interkonekcija u Bosni i Hercegovini, ukidanje sankcija Miloradu Dodiku i poslovi Džareda Kušnera u Srbiji i Albaniji. Saslušanje je izazvalo pažnju zbog navoda o potencijalnom uticaju ličnih i političkih veza na ključne odluke Vašingtona u regionu.

Gasovod Južna interkonekcija i američka kompanija bez iskustva

Pitanje gasovoda Južna interkonekcija, koji bi povezao gasnu mrežu Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom i smanjio energetsku zavisnost od Rusije, bilo je u centru pažnje. Bil Kiting, demokratski predstavnik, izneo je tvrdnje da je Trampova administracija favorizovala američku kompaniju AFS Infrastructure & Energy, koju su osnovali advokat Džesi Binol i Džozef Flin, brat bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina. Prema njegovim rečima, američka ambasada u Sarajevu sugerisala je mogućnost da američka kompanija upravlja gasovodom, a samo četiri dana kasnije osnovan je AFS. Pet meseci potom, zakonodavstvo u BiH promenjeno je tako da je AFS postao jedina kompanija koja ispunjava uslove za učešće u projektu. Kao rezultat, deo kongresmena izrazio je zabrinutost zbog transparentnosti i konkurentnosti izbora izvođača radova.

Ukidanje sankcija Dodiku i istraga lobističkih veza

Druga tema bila je odluka Trampove administracije da ukine sankcije Miloradu Dodiku, koje su prvobitno uvedene zbog poteza za koje je Vašington tvrdio da ugrožavaju ustavni poredak Bosne i Hercegovine. Kiting je naveo da su od ukidanja sankcija profitirali lobisti povezani sa administracijom, a neki od njih su prethodno imali kriminalne dosijee i kasnije su pomilovani. U međuvremenu, zvaničnici administracije odbili su direktno da odgovore na pitanje o ličnim vezama sa tim lobistima. Umesto toga, branili su odluku argumentima spoljne politike, ističući da je američka diplomatija dovela do odstupanja Dodika sa funkcije predsednika Republike Srpske i povlačenja zakona kojima je osporavan ustavni poredak. Uprkos ukidanju sankcija, Vašington ga i dalje smatra destabilizujućim faktorom u regionu.

Projekti Džareda Kušnera u Srbiji i Albaniji pod istragom

Demokratska predstavnica Dina Titus optužila je administraciju za sprovodjenje “koruptivnih politika na Balkanu”, navodeći projekte Džareda Kušnera u Srbiji i Albaniji. Posebno je izdvojen projekat Generalštab u Beogradu, gde je Kušner, zet bivšeg predsednika, trebalo da gradi luksuzni hotelsko-stambeni kompleks. S druge strane, u Albaniji je planirana izgradnja luksuznog rizorta, što je naišlo na otpor lokalnog stanovništva. Kada su postavljena pitanja o tim poslovima, predsedavajući je prekinuo raspravu pre nego što su dati sadržajni odgovori.

Implikacije za odnose SAD i Balkana

Saslušanje u Kongresu ukazuje na povećanu pažnju koju politika SAD prema Balkanu dobija u američkim političkim krugovima. Ova pitanja mogu uticati na buduće odluke o investicijama i bezbednosnoj saradnji u regionu. Konačno, rasprava u Vašingtonu naglašava potrebu za transparentnošću i poštovanjem tržišnih principa pri izboru partnera za velike infrastrukturne projekte.

Najviše nagrađenih kompanija dolazi iz Srbije i Hrvatske, a priznanje se dodeljuje u tri kategorije preduzeća

Regionalni Zlatni bilans okuplja 999 najuspešnijih kompanija regiona iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije. Svečana dodela priznanja biće održana 22. oktobra 2026. godine u hotelu Metropol u Beogradu. Projekat realizuje bonitetna kuća CompanyWall uz podršku vodećih regionalnih ekonomskih portala.

Priznanje je namenjeno najuspešnijim malim, srednjim i velikim preduzećima koja su ostvarila stabilno poslovanje, pozitivne rezultate i pokazala visok nivo finansijske discipline. Kompanije koje ulaze u izbor morale su uredno predati finansijske izveštaje za posmatranu godinu. Takođe, uslov je da nemaju blokirane račune na dan formiranja rang-liste i da posluju u skladu sa važećim propisima. Konačna rang-lista formira se primenom jedinstvene matematičke metodologije koja analizira prihode, dobit, profitabilnost, likvidnost i bonitetne pokazatelje.

Regionalni Zlatni bilans: raspodela kompanija i sektorska struktura

Od ukupno 999 kompanija na listi, iz Srbije dolazi 372 velikih preduzeća, iz Hrvatske 285, Bosne i Hercegovine 139, dok Slovenija i Severna Makedonija imaju po 84 predstavnika. Crna Gora ima 35 velikih kompanija na rang-listi. Kada je reč o srednjim preduzećima, Hrvatska prednjači sa 461, Srbija ima 340, a Slovenija 128 kompanija. U kategoriji malih preduzeća, Hrvatska je najzastupljenija sa 414, dok Slovenija ima 362, a Srbija 145 kompanija.

U svim kategorijama, najviše nagrađenih dolazi iz sektora nespecijalizovane trgovine na veliko. Gradnja, energetika, trgovina farmaceutskim proizvodima i konsultantske usluge takođe su značajno zastupljene. Ova struktura pokazuje ključne pravce razvoja privrede u regionu i ukazuje na sektore sa najvećim potencijalom za rast i inovacije. Kao rezultat, priznanje dodatno osvetljava regionalne ekonomske tokove i konkurentnost.

Standardi izbora i značaj priznanja

Kompanije su birane prema strogim kriterijumima, što uključuje i nepostojanje blokiranih računa te kontinuitet u poslovanju. Rangiranje se vrši odvojeno po veličini preduzeća, kako bi poređenje bilo objektivno i uporedivo. Priznanje Regionalni Zlatni bilans postalo je prepoznatljiv poslovni alat. Nagrađene kompanije ga koriste u komunikaciji sa partnerima, bankama i investitorima, ali i za jačanje imidža kod zaposlenih i javnosti.

Zbog toga, priznanje potvrđuje tržišnu stabilnost i ugled dobitnika, a javnosti nudi uvid u kompanije koje spajaju rast, profitabilnost i odgovorno upravljanje. Na svečanosti će, osim predstavnika kompanija, govoriti i članovi poslovnih udruženja i organizacija kao što su Privredna komora Srbije, NALED i Hrvatska privredna komora. Projekat podržava više od deset relevantnih institucija i partnera iz regiona.

Kompletna rang-lista, metodologija i sve informacije o projektu dostupni su na sajtu golden-balance-sheet.com/rs. Ovakve inicijative dodatno podstiču transparentnost i unapređenje poslovne kulture u regionu, što doprinosi ukupnoj ekonomskoj stabilnosti.

Nemačka farmaceutska kompanija proširuje pogone u Vršcu, Hemofarm ostvaruje godišnje prihode od oko 200 miliona evra

Stada Arzneimittel AG, nemačka farmaceutska kompanija, najavila je novu investiciju od 20 miliona evra u proizvodne kapacitete Hemofarma u Vršcu. Ova investicija, deo višegodišnjeg ulaganja u Srbiju, dodatno jača poziciju Hemofarma kao centra za međunarodna radna mesta. Kompanija je saopštila da će sredstva biti iskorišćena za povećanje proizvodnje i izgradnju novih pogona, što potvrđuje dugoročnu posvećenost razvoju poslovanja u regionu.

Investicija povećava kapacitete i jača izvoz iz Srbije

Prema rečima Petera Goldšmita, generalnog direktora Stada grupacije, kompanija je u poslednjih nekoliko godina investirala stotine miliona evra u Hemofarm. Najnovija investicija od 20 miliona evra odobrena je od strane Globalnog izvršnog odbora Stada. Kao rezultat, Hemofarm će povećati proizvodne kapacitete i omogućiti dalji rast izvoza iz Srbije na evropsko i bliskoistočno tržište. “Uložili smo zaista stotine miliona u poslednjih nekoliko godina, a upravo smo od Globalnog izvršnog odbora Stada dobili odobrenje da ćemo u Vršac investirati još 20 miliona. Tako ćemo povećati proizvodnju i izgraditi nove proizvodne kapacitete, i mislim da to pokazuje posvećenost budućnosti”, izjavio je Goldšmit na konferenciji u Beogradu. Hemofarm, osnovan 1960. godine, danas ima 4.500 zaposlenih i posluje po najvišim evropskim standardima. Prethodnih dvadeset godina kompanija je prošla kroz značajnu transformaciju, prelazeći sa fokusa na generičke lekove ka širem portfoliju koji uključuje inovativne i specijalizovane generičke lekove, kao i proizvode iz oblasti zdravstvene zaštite potrošača.

Hemofarm ostvaruje godišnje prihode od oko 200 miliona evra

Goldšmit je naglasio da Hemofarm na godišnjem nivou ostvaruje oko 200 miliona evra prihoda. Taj rezultat omogućava dalja ulaganja u razvojni centar i proizvodnju novih proizvoda. Generički lekovi ostaju ključni stub za zdravstvo u Srbiji, jer se 70 do 80 odsto recepata odnosi na ovu vrstu terapije, a Hemofarm je najveći domaći proizvođač. Pored visokih proizvodnih standarda, proizvodi iz Srbije se isporučuju svim zemljama Evropske unije, kao i na tržišta Bliskog istoka i drugih regiona. Najveći deo izvoza usmeren je ka Nemačkoj. “U Srbiji proizvodimo ne samo po standardima kvaliteta koji su dovoljno visoki za Nemačku, koja ima najviše standarde kvaliteta, već sve što ovde proizvodimo ispunjava pune standarde Evropske unije”, rekao je Goldšmit. Osim toga, Stada primenjuje iste standarde zaštite životne sredine i društvene odgovornosti u svim zemljama u kojima posluje, uključujući Srbiju, Nemačku, Veliku Britaniju, SAD, Vijetnam i Kinu.

Društveni značaj i dalji planovi razvoja Hemofarma

Hemofarm ima značajnu ulogu kao poslodavac sa više od 4.500 zaposlenih, a Srbija se pozicionirala kao centar za međunarodna radna mesta u okviru Stada grupe. Kompanija kroz Hemofarm fondaciju podržava društveno odgovorne projekte, uključujući programe doniranja organa i transplantacije. Stada Arzneimittel AG, sa tradicijom dužom od 130 godina, posluje kroz segmente generičkih lekova, specijalističkih terapija i proizvoda za zdravlje široke potrošnje. Proizvode plasira u više od 100 zemalja sveta. Od aprila 2026. godine, većinski akcionar Stada grupe postala je investiciona firma CapVest Partners LLP iz Londona. Ova najnovija investicija, stoga, dodatno potvrđuje stratešku orijentaciju kompanije ka rastu i razvoju srpskog farmaceutskog sektora.