Nemačka farmaceutska kompanija proširuje pogone u Vršcu, Hemofarm ostvaruje godišnje prihode od oko 200 miliona evra

Stada Arzneimittel AG, nemačka farmaceutska kompanija, najavila je novu investiciju od 20 miliona evra u proizvodne kapacitete Hemofarma u Vršcu. Ova investicija, deo višegodišnjeg ulaganja u Srbiju, dodatno jača poziciju Hemofarma kao centra za međunarodna radna mesta. Kompanija je saopštila da će sredstva biti iskorišćena za povećanje proizvodnje i izgradnju novih pogona, što potvrđuje dugoročnu posvećenost razvoju poslovanja u regionu.

Investicija povećava kapacitete i jača izvoz iz Srbije

Prema rečima Petera Goldšmita, generalnog direktora Stada grupacije, kompanija je u poslednjih nekoliko godina investirala stotine miliona evra u Hemofarm. Najnovija investicija od 20 miliona evra odobrena je od strane Globalnog izvršnog odbora Stada. Kao rezultat, Hemofarm će povećati proizvodne kapacitete i omogućiti dalji rast izvoza iz Srbije na evropsko i bliskoistočno tržište. “Uložili smo zaista stotine miliona u poslednjih nekoliko godina, a upravo smo od Globalnog izvršnog odbora Stada dobili odobrenje da ćemo u Vršac investirati još 20 miliona. Tako ćemo povećati proizvodnju i izgraditi nove proizvodne kapacitete, i mislim da to pokazuje posvećenost budućnosti”, izjavio je Goldšmit na konferenciji u Beogradu. Hemofarm, osnovan 1960. godine, danas ima 4.500 zaposlenih i posluje po najvišim evropskim standardima. Prethodnih dvadeset godina kompanija je prošla kroz značajnu transformaciju, prelazeći sa fokusa na generičke lekove ka širem portfoliju koji uključuje inovativne i specijalizovane generičke lekove, kao i proizvode iz oblasti zdravstvene zaštite potrošača.

Hemofarm ostvaruje godišnje prihode od oko 200 miliona evra

Goldšmit je naglasio da Hemofarm na godišnjem nivou ostvaruje oko 200 miliona evra prihoda. Taj rezultat omogućava dalja ulaganja u razvojni centar i proizvodnju novih proizvoda. Generički lekovi ostaju ključni stub za zdravstvo u Srbiji, jer se 70 do 80 odsto recepata odnosi na ovu vrstu terapije, a Hemofarm je najveći domaći proizvođač. Pored visokih proizvodnih standarda, proizvodi iz Srbije se isporučuju svim zemljama Evropske unije, kao i na tržišta Bliskog istoka i drugih regiona. Najveći deo izvoza usmeren je ka Nemačkoj. “U Srbiji proizvodimo ne samo po standardima kvaliteta koji su dovoljno visoki za Nemačku, koja ima najviše standarde kvaliteta, već sve što ovde proizvodimo ispunjava pune standarde Evropske unije”, rekao je Goldšmit. Osim toga, Stada primenjuje iste standarde zaštite životne sredine i društvene odgovornosti u svim zemljama u kojima posluje, uključujući Srbiju, Nemačku, Veliku Britaniju, SAD, Vijetnam i Kinu.

Društveni značaj i dalji planovi razvoja Hemofarma

Hemofarm ima značajnu ulogu kao poslodavac sa više od 4.500 zaposlenih, a Srbija se pozicionirala kao centar za međunarodna radna mesta u okviru Stada grupe. Kompanija kroz Hemofarm fondaciju podržava društveno odgovorne projekte, uključujući programe doniranja organa i transplantacije. Stada Arzneimittel AG, sa tradicijom dužom od 130 godina, posluje kroz segmente generičkih lekova, specijalističkih terapija i proizvoda za zdravlje široke potrošnje. Proizvode plasira u više od 100 zemalja sveta. Od aprila 2026. godine, većinski akcionar Stada grupe postala je investiciona firma CapVest Partners LLP iz Londona. Ova najnovija investicija, stoga, dodatno potvrđuje stratešku orijentaciju kompanije ka rastu i razvoju srpskog farmaceutskog sektora.

Sukob oko akcija Hermesa iz 2002. godine doveo je do tužbe od 14 milijardi evra i sudske istrage u Francuskoj

LVMH, najveći svetski luksuzni konglomerat pod kontrolom Bernara Arnoa, pokušao je još 2002. godine da kupi akcije kompanije Hermes, što otkrivaju pravni dokumenti iz sudskog postupka. Ključni ekonomski podatak u ovom slučaju je iznos od 10 milijardi dolara, koliko bi danas vredelo oko šest odsto akcija Hermesa koje je tada posedovao naslednik Nikolas Pueh. Prema dokumentima, pokušaj tajnog preuzimanja Hermesa od strane LVMH postao je predmet sudskog spora i istrage u Francuskoj.

Pueh tvrdi da je izgubio svoje bogatstvo nakon saradnje sa sada pokojnim finansijskim savetnikom Erikom Frejmondom. U periodu od 2001. do 2009. godine, LVMH i holding kompanija porodice Bernara Arnoa isplatili su najmanje 20 miliona dolara Frejmondovoj firmi za upravljanje imovinom, na ime provizija i naknada. Dokumenti potvrđuju da je LVMH 2002. godine sa Frejmondom, Puehovim savetnikom, postigao sporazum o kupovini miliona akcija Hermesa od Pueha i drugih naslednika osnivačke porodice.

Pokušaj preuzimanja Hermesa i sudski proces

Sporazum iz novembra 2002. godine predviđao je da LVMH počne kupovinu akcija Hermesa po odlasku tadašnjeg direktora Žan-Luja Dimea. Međutim, LVMH je u podnesku sudu iz juna negirao da je ikada pokušao da kupi Puehov udeo, navodeći da kompanija nije razmatrala kupovinu njegovih akcija, niti protiv njegove volje. S druge strane, švajcarski advokat Aleksandar Montavon, koji je tada savetovao LVMH, svedočio je da je dogovor postojao i da je on bio povezan sa Frejmondovom firmom kao član upravnog odbora.

Sporazum nikada nije realizovan, a LVMH tvrdi da nije tražio od Frejmonda da sprovede kupovinu, niti je mogao potvrditi da je Pueh ovlastio Frejmonda za prodaju svojih akcija. Dokument o ovom dogovoru uništen je krajem 2010. godine, kada je LVMH objavio da poseduje veliki udeo u Hermesu. Iste godine, LVMH je iznenadio tržište objavom da ima 17 odsto akcija Hermesa, a kasnije je udeo povećan na 23 odsto. Hermes je taj potez okarakterisao kao neprijateljsko preuzimanje, što je produbilo višedecenijsko rivalstvo dve kompanije.

Krivična istraga i ekonomske posledice spora

Frejmond je preminuo u julu 2025. godine u Švajcarskoj, dok je francusko tužilaštvo istraživalo da li je on prisvojio Puehove akcije. Švajcarske vlasti su smrt okvalifikovale kao samoubistvo. Pueh je tek 2022. godine otkrio da više ne poseduje akcije Hermesa, nakon što je prekinuo saradnju sa Frejmondom. Tokom 2025. godine, Pueh je u Francuskoj podneo tužbu tražeći 14 milijardi evra odštete, a tužba je usmerena protiv LVMH, Bernara Arnoa i više kompanija povezanih sa Frejmondom. Paralelno se vodi i krivična istraga, a tužioci ispituju i ulogu advokata Montavona, koji negira bilo kakvu nepravilnost.

Prema navodima iz dokumentacije, nije poznato šta se dogodilo sa akcijama Hermesa koje su pripadale Puehu, niti sa novcem koji je eventualno isplaćen za njihovu kupovinu. Ovaj slučaj pokazuje kako tajno preuzimanje Hermesa od strane LVMH iz 2002. godine i dalje ima značajne ekonomske i pravne posledice. LVMH i Hermes su 2014. godine postigli sporazum, nakon čega je LVMH likvidirao svoj udeo. Kompanije nisu želele da komentarišu sporazum iz 2002. godine, dok traje krivična istraga.

Nova usluga RGZ-a donosi građanima Srbije jednostavan i besplatan pristup ključnim podacima o vlasništvu i pravima na nepokretnostima.

Republički geodetski zavod je pokrenuo novu uslugu pod nazivom „Lična karta Vaše nepokretnosti“, koja omogućava građanima Srbije besplatno preuzimanje najvažnijih informacija o njihovoj imovini. Usluga je dostupna na svim šalterima Službe za katastar nepokretnosti, a lična karta nepokretnosti može se dobiti bez prethodnog zakazivanja i bez bilo kakve naknade. Ova inovacija, kako ističu u RGZ-u, ima za cilj da pojednostavi pristup podacima i omogući bolju informisanost građana o imovinskim pravima.

Prednosti lične karte nepokretnosti za građane

Nova lična karta nepokretnosti sadrži podatke o parceli, objektu ili posebnom delu objekta, kao i upisana prava, terete i napomene koje postoje na toj imovini. Na taj način, građani dobijaju jasan pregled svoje imovine i svih prava koja su na njoj upisana. Osim toga, ova usluga doprinosi transparentnosti tržišta nepokretnosti i olakšava dalju administraciju ili pravne procese vezane za promet, nasledstvo ili zalaganje nepokretnosti.

Ekonomija pristupa informacijama i značaj za tržište

Zahvaljujući besplatnoj ličnoj karti nepokretnosti, građani Srbije sada mogu na jednostavan način proveriti status svojih nekretnina u zvaničnim evidencijama. To je posebno važno u kontekstu zaštite imovinskih prava i smanjenja rizika od pravnih nesporazuma. Pre svega, ovaj korak RGZ-a može doprineti bržem prometu nepokretnosti, smanjenju birokratije i većem poverenju između učesnika na tržištu. S druge strane, dostupnost ažurnih podataka može pomoći investitorima, bankama i drugim zainteresovanim stranama da lakše procene pravnu sigurnost imovine.

Lična karta nepokretnosti i digitalizacija javnih servisa

Uvođenje ove usluge deo je šire strategije digitalizacije i modernizacije javnih službi u Srbiji. Kako navode iz Republičkog geodetskog zavoda, „pravo na imovinu počinje pravom da znate“. Zbog toga je besplatna i dostupna lična karta nepokretnosti važan korak ka jačanju pravne sigurnosti i transparentnosti u sektoru nepokretnosti. Štaviše, ovaj servis doprinosi smanjenju troškova za građane i rasterećenju šalterske administracije. U međuvremenu, RGZ nastavlja sa unapređenjem digitalnih servisa, što je u skladu sa savremenim trendovima i potrebama tržišta.

Zaključak: Značaj besplatne lične karte nepokretnosti

Lična karta nepokretnosti, kao nova besplatna usluga RGZ-a, predstavlja značajan iskorak u pravcu većeg poverenja i transparetnosti na tržištu nekretnina. Kao rezultat, građani dobijaju bolju zaštitu svojih imovinskih prava, dok država i institucije unapređuju efikasnost javnih servisa. Očekuje se da će ovaj model unaprediti i druge sektore kroz primenu digitalnih rešenja i dalje olakšanje pristupa informacijama.