Sukob oko akcija Hermesa iz 2002. godine doveo je do tužbe od 14 milijardi evra i sudske istrage u Francuskoj

LVMH, najveći svetski luksuzni konglomerat pod kontrolom Bernara Arnoa, pokušao je još 2002. godine da kupi akcije kompanije Hermes, što otkrivaju pravni dokumenti iz sudskog postupka. Ključni ekonomski podatak u ovom slučaju je iznos od 10 milijardi dolara, koliko bi danas vredelo oko šest odsto akcija Hermesa koje je tada posedovao naslednik Nikolas Pueh. Prema dokumentima, pokušaj tajnog preuzimanja Hermesa od strane LVMH postao je predmet sudskog spora i istrage u Francuskoj.

Pueh tvrdi da je izgubio svoje bogatstvo nakon saradnje sa sada pokojnim finansijskim savetnikom Erikom Frejmondom. U periodu od 2001. do 2009. godine, LVMH i holding kompanija porodice Bernara Arnoa isplatili su najmanje 20 miliona dolara Frejmondovoj firmi za upravljanje imovinom, na ime provizija i naknada. Dokumenti potvrđuju da je LVMH 2002. godine sa Frejmondom, Puehovim savetnikom, postigao sporazum o kupovini miliona akcija Hermesa od Pueha i drugih naslednika osnivačke porodice.

Pokušaj preuzimanja Hermesa i sudski proces

Sporazum iz novembra 2002. godine predviđao je da LVMH počne kupovinu akcija Hermesa po odlasku tadašnjeg direktora Žan-Luja Dimea. Međutim, LVMH je u podnesku sudu iz juna negirao da je ikada pokušao da kupi Puehov udeo, navodeći da kompanija nije razmatrala kupovinu njegovih akcija, niti protiv njegove volje. S druge strane, švajcarski advokat Aleksandar Montavon, koji je tada savetovao LVMH, svedočio je da je dogovor postojao i da je on bio povezan sa Frejmondovom firmom kao član upravnog odbora.

Sporazum nikada nije realizovan, a LVMH tvrdi da nije tražio od Frejmonda da sprovede kupovinu, niti je mogao potvrditi da je Pueh ovlastio Frejmonda za prodaju svojih akcija. Dokument o ovom dogovoru uništen je krajem 2010. godine, kada je LVMH objavio da poseduje veliki udeo u Hermesu. Iste godine, LVMH je iznenadio tržište objavom da ima 17 odsto akcija Hermesa, a kasnije je udeo povećan na 23 odsto. Hermes je taj potez okarakterisao kao neprijateljsko preuzimanje, što je produbilo višedecenijsko rivalstvo dve kompanije.

Krivična istraga i ekonomske posledice spora

Frejmond je preminuo u julu 2025. godine u Švajcarskoj, dok je francusko tužilaštvo istraživalo da li je on prisvojio Puehove akcije. Švajcarske vlasti su smrt okvalifikovale kao samoubistvo. Pueh je tek 2022. godine otkrio da više ne poseduje akcije Hermesa, nakon što je prekinuo saradnju sa Frejmondom. Tokom 2025. godine, Pueh je u Francuskoj podneo tužbu tražeći 14 milijardi evra odštete, a tužba je usmerena protiv LVMH, Bernara Arnoa i više kompanija povezanih sa Frejmondom. Paralelno se vodi i krivična istraga, a tužioci ispituju i ulogu advokata Montavona, koji negira bilo kakvu nepravilnost.

Prema navodima iz dokumentacije, nije poznato šta se dogodilo sa akcijama Hermesa koje su pripadale Puehu, niti sa novcem koji je eventualno isplaćen za njihovu kupovinu. Ovaj slučaj pokazuje kako tajno preuzimanje Hermesa od strane LVMH iz 2002. godine i dalje ima značajne ekonomske i pravne posledice. LVMH i Hermes su 2014. godine postigli sporazum, nakon čega je LVMH likvidirao svoj udeo. Kompanije nisu želele da komentarišu sporazum iz 2002. godine, dok traje krivična istraga.

Nova usluga RGZ-a donosi građanima Srbije jednostavan i besplatan pristup ključnim podacima o vlasništvu i pravima na nepokretnostima.

Republički geodetski zavod je pokrenuo novu uslugu pod nazivom „Lična karta Vaše nepokretnosti“, koja omogućava građanima Srbije besplatno preuzimanje najvažnijih informacija o njihovoj imovini. Usluga je dostupna na svim šalterima Službe za katastar nepokretnosti, a lična karta nepokretnosti može se dobiti bez prethodnog zakazivanja i bez bilo kakve naknade. Ova inovacija, kako ističu u RGZ-u, ima za cilj da pojednostavi pristup podacima i omogući bolju informisanost građana o imovinskim pravima.

Prednosti lične karte nepokretnosti za građane

Nova lična karta nepokretnosti sadrži podatke o parceli, objektu ili posebnom delu objekta, kao i upisana prava, terete i napomene koje postoje na toj imovini. Na taj način, građani dobijaju jasan pregled svoje imovine i svih prava koja su na njoj upisana. Osim toga, ova usluga doprinosi transparentnosti tržišta nepokretnosti i olakšava dalju administraciju ili pravne procese vezane za promet, nasledstvo ili zalaganje nepokretnosti.

Ekonomija pristupa informacijama i značaj za tržište

Zahvaljujući besplatnoj ličnoj karti nepokretnosti, građani Srbije sada mogu na jednostavan način proveriti status svojih nekretnina u zvaničnim evidencijama. To je posebno važno u kontekstu zaštite imovinskih prava i smanjenja rizika od pravnih nesporazuma. Pre svega, ovaj korak RGZ-a može doprineti bržem prometu nepokretnosti, smanjenju birokratije i većem poverenju između učesnika na tržištu. S druge strane, dostupnost ažurnih podataka može pomoći investitorima, bankama i drugim zainteresovanim stranama da lakše procene pravnu sigurnost imovine.

Lična karta nepokretnosti i digitalizacija javnih servisa

Uvođenje ove usluge deo je šire strategije digitalizacije i modernizacije javnih službi u Srbiji. Kako navode iz Republičkog geodetskog zavoda, „pravo na imovinu počinje pravom da znate“. Zbog toga je besplatna i dostupna lična karta nepokretnosti važan korak ka jačanju pravne sigurnosti i transparentnosti u sektoru nepokretnosti. Štaviše, ovaj servis doprinosi smanjenju troškova za građane i rasterećenju šalterske administracije. U međuvremenu, RGZ nastavlja sa unapređenjem digitalnih servisa, što je u skladu sa savremenim trendovima i potrebama tržišta.

Zaključak: Značaj besplatne lične karte nepokretnosti

Lična karta nepokretnosti, kao nova besplatna usluga RGZ-a, predstavlja značajan iskorak u pravcu većeg poverenja i transparetnosti na tržištu nekretnina. Kao rezultat, građani dobijaju bolju zaštitu svojih imovinskih prava, dok država i institucije unapređuju efikasnost javnih servisa. Očekuje se da će ovaj model unaprediti i druge sektore kroz primenu digitalnih rešenja i dalje olakšanje pristupa informacijama.

Novi ciklus programa omogućava malim preduzećima i preduzetnicima u Srbiji da uvedu bezgotovinska plaćanja uz podršku od 2,3 miliona evra

POS terminali za male biznise u Srbiji postaju pristupačniji zahvaljujući novom ciklusu subvencija. Program omogućava još 11.000 malih preduzeća, preduzetnika i poljoprivrednih gazdinstava da uvedu kartična i IPS plaćanja pod povoljnim uslovima. Subvencije u vrednosti od 2,3 miliona evra omogućavaju nabavku i korišćenje POS terminala bez troškova instalacije i održavanja, kao i sniženu trgovačku naknadu.

Rezultati prethodnog ciklusa i detalji nove podrške

Prethodni ciklus subvencija obezbedio je 10.000 POS terminala, što je rezultiralo sa 11,7 miliona transakcija ukupne vrednosti 146 miliona evra. Prosečan iznos pojedinačnog plaćanja iznosio je nešto više od 12 evra. Prema podacima NALED-a, čak 94 odsto korisnika bilo je zadovoljno programom, dok je 84 odsto nastavilo da koristi POS terminal i nakon isteka subvencije. Program “POS terminali za male biznise” sada omogućava prijavu svim malim biznisima, preduzetnicima, javnim institucijama, poljoprivrednim gazdinstvima i izdavaocima smeštaja u turizmu, pod uslovom da najmanje godinu dana nisu prihvatali kartična plaćanja. Prijave su dostupne putem sajta boljinacin.rs ili direktno u bankama koje su deo programa.

Subvencionisane naknade i fleksibilnost za korisnike

Ključna prednost novog ciklusa jeste to što trgovci nemaju troškove instalacije i korišćenja POS terminala, niti bilo kakve fiksne troškove. Subvencionisana trgovačka naknada za plaćanja Visa i Mastercard karticama iznosi najviše 0,5 odsto tokom 12 meseci, odnosno do dostizanja limita godišnjeg prometa. Trgovci mogu da prekinu korišćenje subvencije i vrate terminal bez dodatnih troškova u bilo kom trenutku, ili da nastave korišćenje po unapred dogovorenim uslovima nakon isteka subvencije. Prema istraživanju među korisnicima, 71 odsto malih biznisa odlučilo je da uvede kartična plaćanja kako ne bi izgubili kupce. Osim toga, 85 odsto je zabeležilo pozitivan uticaj na poslovanje, dok 90 odsto potvrđuje povećano zadovoljstvo kupaca.

Širi značaj i ciljevi programa za POS terminale za male biznise

Program “POS terminali za male biznise” deo je Inicijative za bezgotovinsko plaćanje “Bolji način”, koju sprovode GiZ, Visa i Mastercard uz podršku nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, NALED-a i Ministarstva finansija Srbije. Fokus je na unapređenju finansijske inkluzije i suzbijanju sive ekonomije. Posebna pažnja usmerena je na smanjenje prepreka za poslovanje mikro i malih preduzeća, jačanje finansijske pismenosti i promovisanje odgovornog finansijskog ponašanja. Program podržava veliki broj banaka i dobavljača POS rešenja, a prijavljivanje je jednostavno i dostupno svim zainteresovanim malim biznisima putem zvaničnog sajta ili banaka učesnica. S obzirom na ograničen broj subvencija, preporuka je da se prijave podnose što ranije.