Vinča je od avgusta 2021. do avgusta 2026. preradila milion tona otpada u 455.213 MWh struje i 293.172 MWh toplote

Beo Čista Energija uspešno je pretvorila milion tona otpada u struju i toplotu u svom Centru za upravljanje otpadom u Vinči. Od avgusta 2021. do avgusta 2026. godine, centar je primio više od tri miliona tona neopasnog komunalnog otpada. Od te količine, milion tona je preusmereno sa deponije i termički tretirano, saopštila je kompanija. Zahvaljujući procesu, proizvedeno je 455.213 MWh električne energije i 293.172 MWh toplotne energije.

Ova prekretnica ostvarena je uz održavanje visokih standarda zaštite životne sredine, istakli su iz Beo Čiste Energije. Projekat je deo javno-privatnog partnerstva između Grada Beograda i Beo Čista Energija, koju su osnovali ITOCHU Corporation (Japan), Veolia (Francuska) i Marguerite, infrastrukturni fond iz Luksemburga. Prema navodima kompanije, transformacija otpada u energiju u Vinči predstavlja suštinsku promenu u načinu na koji se u Beogradu upravlja otpadom.

Proces pretvaranja otpada u energiju i regionalni kontekst

Prema rečima direktora kompanije, Vladimira Milovanovića, „prvih milion tona termički tretiranog otpada označava prelazak sa odlaganja na deponiju ka iskorišćenju otpada kao resursa“. On je istakao da je rezultat postignut višegodišnjom saradnjom Grada Beograda, partnera i relevantnih institucija. U istom periodu, procenjuje se da je više od 90% komunalnog otpada u Srbiji završavalo na deponijama, dok je svega oko 15% bilo reciklirano.

Evropska unija (EU) već decenijama koristi tehnologiju „waste-to-energy“ (WtE) kao dopunu reciklaži, čime se smanjuje odlaganje otpada na deponije. U 2024. godini, oko 59 miliona tona komunalnog otpada u EU pretvoreno je u energiju, što čini 26,8% ukupnog otpada. U poređenju, Srbija još uvek zaostaje, ali projekat u Vinči postavlja nove standarde za region.

Izazovi i evropski standardi u upravljanju otpadom

U EU, hijerarhija upravljanja otpadom podrazumeva prvo smanjenje nastanka otpada, zatim reciklažu, a na kraju energetsko iskorišćenje ostatka. Cilj do 2030. godine je da najviše 10% komunalnog otpada završi na deponijama. Postrojenja poput onih u Beču i Kopenhagenu služe kao primer održivog korišćenja otpada, sa emisijama znatno ispod zakonskih granica.

Zbog toga se i u Srbiji kroz projekte kao što je Beo Čista Energija, nastoji primeniti evropski model zatvaranja deponija i povećanja iskorišćenja otpada za proizvodnju energije. Hrvatska i zemlje u regionu uglavnom još uvek recikliraju ili odlažu otpad na deponije, dok su veća WtE postrojenja retka. U Vinči se, međutim, pokazuje da regionalna infrastruktura može dostići evropske standarde.

Konačno, kompanija ističe da je ovaj uspeh rezultat podrške partnera i institucija, kao i poštovanja visokih ekoloških standarda. Projekat Beo Čista Energija u Vinči pokazuje da i u Srbiji otpadi mogu biti vredan resurs za proizvodnju energije, što može doprineti smanjenju zagađenja i boljoj iskorišćenosti resursa.

Italijani plaćaju dizel 2,25 evra po litru, dok su cene goriva rekordne i u Nemačkoj, Francuskoj i Srbiji

Cene goriva u Italiji nastavile su da rastu i pored produženja mere smanjenja akciza. Prosečna cena litra bezolovnog benzina iznosi 2,13 evra, dok je dizel poskupeo na 2,25 evra po litru. Smanjenje akciza na dizel od 17 centi po litru i dalje je na snazi, ali to nije uspelo da zaustavi rast cena.

Razlozi porasta cena goriva u Italiji

Odluka italijanske vlade, koju predvodi Đorđa Meloni, o smanjenju akciza na dizel prvi put je uvedena krajem jula. Cilj ove mere bio je da se ublaži uticaj visokih cena goriva na potrošače nakon izbijanja sukoba u Persijskom zalivu. Mera je od tada više puta produžavana. Međutim, rast cene goriva u Italiji prati opšti trend na evropskom tržištu.

Poređenja radi, prosečna cena benzina 95 u Evropskoj uniji iznosi oko 2,04 evra po litru, dok dizel dostiže 2,11 evra. Cena goriva u Italiji je iznad proseka EU, što dodatno opterećuje vozače i privredu. U Nemačkoj su 14. septembra zabeleženi rekordni nivoi: benzin 2,28 evra, a dizel čak 2,40 evra po litru. S druge strane, u Španiji su cene niže — benzin 1,86 evra, dizel 1,84 evra. U Francuskoj benzin košta 2,12 evra, dok je dizel 2,17 evra. Najniže cene među pet najvećih država EU zabeležene su u Poljskoj, gde benzin iznosi 1,79 evra, a dizel 1,80 evra.

Regionalna poređenja i posledice za tržište

Rast cena goriva nije ograničen samo na Italiju. U Nemačkoj su cene benzina i dizela u odnosu na najniže ovogodišnje vrednosti više za 70 i 75 centi po litru. U Francuskoj su razlike 55 centi za benzin i 53 centa za dizel, dok u Italiji iznose 45 centi za benzin i 53 centa za dizel. U Španiji su cene porasle za 35 centi (benzin) i 34 centa (dizel), a u Poljskoj za 30 i 28 centi.

Najveći procenat poskupljenja u odnosu na minimum ove godine beleži Nemačka — za dizel čak 45%. Najmanji rast ima Poljska, gde je dizel skuplji 18% od najniže cene. Srbija takođe beleži rast: benzin trenutno košta 1,75 evra po litru, a dizel 1,99 evra. To je za 26 centi (17%) više kod benzina i 36 centi (22%) kod dizela u poređenju sa najnižim ovogodišnjim vrednostima iz januara.

Efekat smanjenja akciza i tržišni uticaji

Uprkos smanjenju akciza u Italiji, rast globalnih cena nafte ima presudan uticaj na maloprodajne cene goriva. I u Srbiji je na snazi umanjenje akciza od 20%, sa poslednjim produženjem važenja do 20. septembra. Ove mere u zemljama EU i regiona donekle ublažavaju rast cena, ali ne mogu u potpunosti neutralisati eksterni pritisak sa tržišta sirove nafte.

Kao rezultat, potrošači i privreda u regionu suočavaju se sa istorijski visokim cenama goriva. Promene na tržištu sirovina, geopolitički rizici i fiskalne politike vlada ključni su faktori koji će određivati dalji razvoj situacije.

Investicija od 10,8 milijardi dolara omogućila brodovima do 5.000 tona brži pristup moru iz jugozapadnih provincija

Kina je danas otvorila kanal Pinglu dug 134 kilometra, čime je omogućila skraćenje plovnog puta do mora za više od 560 kilometara za teretne brodove iz jugozapadnih provincija. Kanal Pinglu, koji je počeo da se gradi u avgustu 2022. godine, predstavlja investiciju vrednu 10,8 milijardi dolara. Prema objavljenim podacima, kanal je plovan za teretne brodove težine do 5.000 tona, što povećava efikasnost unutrašnjeg kargo transporta prema obali.

Pinglu kanal kao ključni projekat kineske logistike

Otvaranje ovog kanala deo je Novog međunarodnog kopneno-morskog trgovinskog koridora, koji je ujedno povezan sa Inicijativom “Pojas i put”. Pinglu kanal je prvi kanal koji je na nacionalnom nivou planiran i koordinisan u Kini od 1949. godine, a spaja reku sa morem. Počinje na ušću reke Pingtang u Hengdžouu, provinciji Guangsi, i prati tok reke Ćinđijang sve do zaliva Beibu. Kao rezultat, značajno se smanjuju logistički troškovi i vreme transporta za teretne brodove iz unutrašnjosti zemlje.

Uticaj na regionalnu trgovinu i industriju

Kanal Pinglu ima najveći svetski plovni kapacitet među kanalima istog tipa, čime postavlja nove standarde u pomorskoj logistici. Analitičari očekuju da će ovaj projekat snažno podstaći trgovinu i integraciju industrijskih lanaca između Kine i zemalja ASEAN-a (Asocijacija nacija jugoistočne Azije). Pored toga, nova infrastruktura doprinosi povećanju konkurentnosti kineskog izvoza i otvara dodatne mogućnosti za razvoj transportnog i industrijskog sektora. Pinglu kanal, samim tim, ima potencijal da promeni dinamiku regionalne trgovine, omogućavajući brži i pouzdaniji promet dobara između unutrašnjosti Kine i globalnih tržišta.

Perspektiva razvoja i značaj za kinesku privredu

Očekuje se da otvaranje kanala Pinglu poboljša povezivanje Kine sa obližnjim pomorskim rutama i doprinese rastu BDP-a u transportnom i logističkom sektoru. Važno je naglasiti da su ovakve investicije deo dugoročnog strateškog plana kineske vlade, čiji je cilj unapređenje infrastrukture i jačanje međunarodne trgovinske pozicije. Kanal Pinglu, kao rezultat višegodišnjeg planiranja i ulaganja, predstavlja simbol modernizacije kineskog plovnog transporta i integracije sa globalnim ekonomskim tokovima.