Nova finansijska direktorka prima platu od 950.000 dolara, uz bonus do 2,5 miliona dolara godišnje

Američka softverska kompanija Oracle otpustila je 30.000 zaposlenih u sklopu velikog restrukturisanja tokom 2026. godine, kako bi omogućila kapitalna ulaganja do 50 milijardi dolara u izgradnju centara podataka i razvoj veštačke inteligencije. Kompanija je istovremeno imenovala Hilari Makson, bivšu menadžerku u Schneider Electric, za novu finansijsku direktorku sa godišnjom osnovnom platom od 950.000 dolara i mogućim bonusom do 2,5 miliona dolara.

Prema poslednjim najavama, Oracle je povećao prognozu godišnjeg prihoda u fiskalnoj 2027. godini na 90 milijardi dolara. Ova cifra dolazi u trenutku kada kompanija zaostaje za najvećim konkurentima u sektoru klaud tehnologija, zbog čega je intenzivirala korišćenje tržišta kapitala za finansiranje širenja infrastrukture.

Kompanija se suočava s izazovima na tržištu zbog sve jače konkurencije generativnih AI modela, dok investitori izražavaju zabrinutost zbog rasta duga i smanjenja novčanog toka, prenosi CNBC. Uprkos ovim izazovima, iz Oracle-a poručuju da će kapitalna ulaganja u veštačku inteligenciju dugoročno doprineti rastu i jačanju tržišne pozicije.

“Velika ulaganja u AI i infrastrukturu ključna su za dugoročnu konkurentnost Oracle-a”, navode predstavnici kompanije.

Ovakve kadrovske i investicione promene odražavaju strateško prilagođavanje uslovima na tržištu i jačanje pozicije kompanije u narednim godinama.

Sa 538 novih vozila, od kojih je 456 električnih, kompanija očekuje uštedu goriva od 3,3 miliona evra u 2026.

Pošta Srbije predstavila je 100 novih električnih vozila za dostavu svih vrsta pošiljaka, a vrednost ove investicije iznosi 1,4 milijarde dinara. Nova vozila marke Cenntro i Avantier namenjena su dostavi u urbanim i prigradskim zonama, a raspoređena su u 28 radnih jedinica širom zemlje, uključujući Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo, Užice i druge gradove, izjavio je v.d. direktora Pošte Zoran Anđelković.

Ovim proširenjem, do 7. juna, kada se obeležava Dan Pošte, u upotrebi će biti ukupno 538 novih vozila, od čega je 456 električnih. Preciznije, 356 novih električnih vozila nabavljeno je ove godine, dok je 100 vozila isporučeno poštarima prethodne godine.

Prema rečima Anđelkovića, biće raspisan još jedan tender za električna vozila u narednih deset dana, kako bi se dalje unapredila flota. On je najavio i mogućnost postavljanja sunčanih panela u budućnosti: „Nadam se da ćemo dogodine imati ovde i sunčane panele. Da će tender biti završen, da postavimo sunčane panele, pa ako Elektroprivreda neće da nas priključi, daj sami da koristimo.“

Električna vozila će, kako je istaknuto, omogućiti uštedu goriva u iznosu od 3,3 miliona evra tokom 2026. godine. „Mi tim vozilima štedimo 218.000 stabala koja bi trebala da prikupe ugljen dioksid koji dizel vozila emituju ili bi emitovala tokom ove godine“, naglasio je Anđelković.

Ključevi novih vozila uručeni su direktorima radnih jedinica i zaposlenima na dostavi pošiljaka, čime je Pošta Srbije dodatno ojačala svoju logističku sposobnost i ekološku odgovornost.

Napadi naprednih pretnji čine 33,3 odsto u državnim organima, dok je u industriji 22,8 odsto incidenata simulacija napada

Prema globalnom izveštaju Kaspersky Security Services za 2025. godinu, državni sektor je drugi put zaredom postao najčešća meta sajber napada, obuhvatajući 19 odsto svih incidenata visokog stepena ozbiljnosti. Industrijski sektor zauzeo je drugo mesto sa 17 odsto, dok je IT sektor stigao do treće pozicije sa 15 odsto, čime je finansijski sektor potisnut sa liste najčešće napadanih industrija.

Izveštaj „Anatomija sajber sveta“, zasnovan na statistici incidenata iz usluga kao što su Kaspersky Managed Detection and Response i Kaspersky SOC Consulting, otkriva najčešće taktike, tehnike i alate napadača, kao i raspodelu incidenata po regionima i industrijama. Državni organi su nastavili da budu najizloženiji – u ovom sektoru napredne uporne pretnje (APT) čine 33,3 odsto incidenata, dok je 18,9 odsto organizacija pogođeno napadima socijalnog inženjeringa. Ove cifre ukazuju na visoku sofisticiranost napada i potrebu za dodatnim merama zaštite, uključujući kontrolu pristupa i ograničavanje privilegija.

Industrijski sektor ima ravnomernu raspodelu pretnji: APT napadi čine 17,8 odsto, malver 14,9 odsto, a socijalni inženjering 13,9 odsto. Značajno je da simulacije napada (red teaming) predstavljaju 22,8 odsto incidenata u industriji, što je najviši procenat među vodećim sektorima i ukazuje na porast ulaganja u proaktivnu bezbednost.

IT sektor beleži 41 odsto incidenata uzrokovanih APT napadima vođenim ljudskim faktorom, što je najviši udeo među svim analiziranim industrijama. Tragovi ranijih APT aktivnosti identifikovani su u dodatnih 17 odsto slučajeva, a socijalni inženjering čini 11 odsto napada. Proaktivne vežbe (red teaming) u IT sektoru čine svega 9 odsto incidenata, što ukazuje na niži nivo proaktivnog testiranja bezbednosti.

Finansijski sektor više nije među tri najčešće napadane industrije. U ovom segmentu simulacije napada čine 36,1 odsto incidenata, a potvrđeni APT napadi 11,5 odsto, što odražava visok nivo ulaganja u procenu bezbednosti i usklađenost sa regulativama.

„Državne, industrijske i IT organizacije konstantno privlače sofisticirane napadače zbog strateške važnosti resursa. Podaci za 2025. godinu potvrđuju da su napadi ciljano usmereni i često imaju za cilj uspostavljanje dugotrajnog pristupa. Neophodno je da sektori unaprede rano otkrivanje, brzo suzbijanje i minimizuju period izloženosti. Proaktivno lovljenje pretnji i kontinuirani monitoring više nisu opcija, već neophodnost“, izjavio je Bojan Antović, menadžer prodaje za enterprise segment zapadnog Balkana u kompaniji Kaspersky.