Cene hrane pale 1,7 odsto godišnje, ali komunalije i gorivo beleže rast od 9,2 i 9 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija u Srbiji je u aprilu 2026. godine iznosila 3,3 odsto na godišnjem nivou, što je ubrzanje u odnosu na mart, kada je zabeleženo 2,8 odsto, i februar sa 2,5 odsto. U odnosu na prethodni mesec, cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju povećane su u proseku za 0,8 odsto. Od početka godine, cene su porasle 2,1 odsto u odnosu na decembar 2025.

Najveće mesečno poskupljenje zabeleženo je kod povrća, koje je u aprilu u odnosu na mart skuplje za 7,4 odsto, dok je u odnosu na april prethodne godine povrće pojeftinilo za 3,4 odsto. Proizvodi iz grupa odeća i obuća poskupeli su 2,5 odsto, transport 2,2 odsto, hrana i bezalkoholna pića 1 odsto, restorani i hoteli 0,8 odsto, zdravlje 0,5 odsto, stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva 0,3 odsto, a rekreacija, sport i kultura 0,2 odsto.

Pad cena registrovan je kod predmeta i usluga lične nege, socijalne zaštite i ostalih usluga (-0,3 odsto), nameštaja i opreme za domaćinstvo i tekućeg održavanja stana (-0,2 odsto) i obrazovanja (-0,1 odsto).

Godišnje poređenje pokazuje da je hrana u aprilu 2026. bila jeftinija za 1,7 odsto u odnosu na april 2025, dok je voće poskupelo za 7,8 odsto, kafa za 7,7 odsto, a duvan za 7,3 odsto. Šećer je zabeležio pad od sedam odsto, a gotova jela devet odsto. Materijal za odeću skuplji je za 6,6 odsto, dok su usluge čišćenja i šivenja skuplje za 10,3 odsto.

Najveći rast u odnosu na prošli april beleže komunalije – stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva poskupeli su 9,2 odsto. U okviru te grupe, stvarne rente i održavanje i popravke stanova skuplji su za 12 odsto, snabdevanje vodom za skoro 20 odsto, kanalizacija za 10 odsto, a struja za domaćinstva za sedam odsto.

Gorivo je u prethodnih godinu dana poskupelo za devet odsto, dok je tokom samog aprila zabeleženo povećanje od skoro četiri odsto.

Lekovi su skuplji za 8,5 odsto, nebolničke usluge za 9,3 odsto, stomatološke usluge za osam odsto, a veterinarske usluge za 11 odsto. Cene usluga su porasle 5,8 odsto na godišnjem nivou, dok su cene robe povećane 2,6 odsto.

Nemački proizvođač automobila izlazi iz direktne prodaje u Berlinu, otpremnine do 30.000 evra ponuđene zaposlenima

Mercedes-Benz, nemački proizvođač automobila, prodao je svih sedam svojih izložbenih salona u Berlinu kanadskom preduzetniku Kuldipu Bilanu, čime oko 1.500 zaposlenih prelazi pod novog vlasnika. Ova transakcija je deo šire strategije kompanije da se povuče iz direktne prodaje vozila u nemačkoj prestonici, potvrđeno je iz izvora iz poslovnih krugova.

Prema dostupnim informacijama, prodaja uključuje filijale u Špandauu i Marijenfeldeu, a zaposleni su o postignutom sporazumu obavešteni putem imejla. Ponuda upućena radnicima sadrži mogućnost novčane nadoknade ili garanciju za zadržavanje posla u trajanju od godinu dana, nakon čega bi trenutni ugovori bili raskinuti i potpisani novi pod uslovima novog vlasnika. U većini slučajeva, otpremnine za zaposlene dostižu iznos do 30.000 evra (oko 3,5 miliona dinara po trenutnom kursu).

Očekuje se da će biti održan ključni sastanak zaposlenih na kojem će biti razmatrane dalje opcije i detalji procesa prelaska. Prema izvorima, još uvek nije poznato u kojoj meri će novi vlasnik poštovati postojeće sporazume o platama i uslovima rada, što izaziva zabrinutost među zaposlenima.

Ova odluka deo je šire strategije Mercedes-Benza, koji planira da proda dilerske centre i u drugim nemačkim gradovima, uključujući Hamburg, Minhen i region Rajna-Rur. Ukupno bi ovakve promene mogle da utiču na oko 8.000 radnih mesta u Nemačkoj.

Podsećamo, zaposleni u berlinskim salonima Mercedes-Benza prethodne dve godine pokušavali su da spreče ovu prodaju, ali uprkos njihovim naporima, transakcija je realizovana. Očekuje se da će naredni dani biti ključni za dalji status zaposlenih i budućnost prodajne mreže ovog proizvođača u Nemačkoj.

Donald Tramp vodi izvršne direktore poput Ilona Maska, Tima Kuka i Džensena Huanga na prvu predsedničku posetu Pekingu posle 10 godina

Delegacija Sjedinjenih Američkih Država, koju predvodi predsednik Donald Tramp, sastavljena je od ukupno 17 izvršnih direktora i poslovnih lidera iz sektora tehnologije, finansija, avio-industrije, biotehnologije i proizvodnje, a na zvaničnoj poseti Kini očekuje ih sastanak sa predsednikom Si Đinpingom. Među najistaknutijim imenima u delegaciji nalaze se Ilon Mask (Tesla i SpaceX), Tim Kuk (Apple), Leri Fink (BlackRock), Dina Pauel Mekormak (Meta), Keli Ortberg (Boeing), Rajan Meknerni (Visa), Stiven Švarcman (Blackstone) i Majkl Mibah (Mastercard).

Generalni direktor kompanije Nvidia, Džensen Huang, iako nije bio na početnom spisku, viđen je kako se ukrcava u predsednički avion “Air Force One” tokom zaustavljanja na Aljasci. Portparol Nvidije potvrdio je za BBC da Huang prisustvuje samitu na poziv predsednika Trampa “kako bi podržao Ameriku i ciljeve administracije”.

Poluprovodnici i veštačka inteligencija izdvojeni su kao ključna sporna pitanja u odnosima Vašingtona i Pekinga, uz američka ograničenja izvoza naprednih čipova i kineske napore da smanji zavisnost od američke tehnologije. Prema navodima BBC-ja, Trampova poseta Kini predstavlja prvu posetu jednog američkog predsednika Pekingu nakon gotovo 10 godina.

Glavna tema razgovora dvojice lidera biće rat SAD i Izraela sa Iranom. Očekuje se da će Tramp zatražiti od Kine da izvrši pritisak na Teheran radi postizanja sporazuma o okončanju sukoba, dok Peking ima za cilj stabilizaciju energetskih tržišta i zaštitu globalne trgovine, navodi BBC.