Xingyu planira otvaranje najmanje 100 novih radnih mesta, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra i faznu isplatu do 2031.

Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems najavila je investiciju od najmanje 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu. Projekat uključuje državne podsticaje od 8,2 miliona evra, a kompanija će do 2030. godine zaposliti najmanje 100 novih radnika. Ugovor o podsticajima je zaključen 10. juna 2026. godine između Ministarstva privrede i kompanije Xingyu, čime je pokrenut jedan od značajnijih projekata iz oblasti auto-industrije u Srbiji.

Detalji investicije i faze isplate podsticaja

Investicija Xingyu-a podrazumeva ulaganje od najmanje 77 miliona evra u izgradnju novog proizvodnog pogona. Državni podsticaji iznose 8,2 miliona evra, što predstavlja 10,65 odsto opravdanih troškova ulaganja u materijalna i nematerijalna sredstva. Kompanija je obavezna da najmanje 25 odsto ukupne investicije finansira iz vlastitih izvora, bez državne pomoći. Isplata podsticaja biće realizovana u pet tranši od 2027. do 2031. godine. Prva tranša od 1,9 miliona evra predviđena je za 2027. nakon što Xingyu uloži najmanje 30,7 miliona evra i zaposli šest novih radnika. Druga tranša, vredna milion evra, isplaćuje se 2028. godine uz dodatno ulaganje i ukupno 10 novozaposlenih. Treća tranša iznosi 2,2 miliona evra i planirana je za 2029, uz ulaganja od najmanje 16,85 miliona evra i 32 nova radnika. U 2030. godini predviđena je isplata od 1,9 miliona evra, uz minimalno ulaganje od 10,52 miliona evra i ukupno 35 novih zaposlenih. Poslednja tranša od milion evra biće isplaćena 2031. godine, nakon ulaganja od 6,3 miliona evra i zapošljavanja još 17 radnika.

Zapošljavanje i obaveze prema zaposlenima u Nišu

Xingyu se ugovorom obavezao da do kraja 2030. godine zaposli najmanje 100 novih radnika na neodređeno vreme i sa punim radnim vremenom. Kompanija je takođe dužna da u dvogodišnjem periodu nakon dostizanja pune zaposlenosti izdvoji najmanje 2,904 miliona evra za njihove zarade. U trenutku podnošenja prijave, Xingyu u Nišu je imao 242 zaposlena. Realizacijom nove investicije broj zaposlenih povezanih sa projektom trebalo bi da dostigne najmanje 342. Kompanija se obavezala da tokom pet godina nakon završetka investicije ne sme smanjiti broj zaposlenih ispod ugovorenog nivoa, niti umanjiti vrednost imovine ostvarene kroz projekat.

Širi kontekst kineskih investicija u auto-industriji Srbije

Ova investicija dolazi u trenutku kada kineske kompanije jačaju prisustvo u auto-industriji Evrope i Srbije. Xingyu Automotive Lighting Systems doo Niš osnovan je 2019. godine i deo je grupacije Changzhou Xingyu Automotive Lighting Systems Co. Ltd iz Kine, koja poseduje šest proizvodnih pogona u matičnoj zemlji i jedan u Srbiji. Projekat u Nišu potvrđuje nastavak širenja kineskih investicija u regionu i jača poziciju Srbije kao destinacije za izgradnju modernih proizvodnih kapaciteta u sektoru automobilske rasvete. Kao rezultat, očekuje se pozitivan uticaj na lokalnu privredu, zapošljavanje i transfer tehnologija. Najmanje 100 novih radnih mesta i ulaganja u obuku zaposlenih doprineće razvoju stručnog kadra i povećanju konkurentnosti domaće industrije.

Pad cena hrane od sedam odsto, ali rast cena kirija, telekomunikacija i usluga obeležili tržište u julu

Republički zavod za statistiku objavio je da je inflacija u julu 2026. godine iznosila 1,9 odsto na godišnjem nivou. Ovaj podatak pokazuje da je inflacija u Srbiji nastavila trend usporavanja u odnosu na prethodne mesece. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u julu su, u poređenju sa junom, snižene za 0,2 odsto, što takođe potvrđuje stabilizaciju na tržištu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, hrana je u julu 2026. godine bila jeftinija za sedam odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. U junu je pad iznosio 4,3 odsto na godišnjem nivou. S druge strane, tokom istog perioda zabeležen je rast cena određenih proizvoda i usluga. Najizraženiji skok beleži vodosnabdevanje, koje je poskupelo čak 21 odsto za godinu dana.

Promene cena i sektorski uticaji inflacije u julu 2026.

Osim vodosnabdevanja, povećanje cena registrovano je i kod kirija, koje su porasle za 12,5 procenata. Usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova skuplje su za 11,6 odsto, dok su paketi telekomunikacionih usluga poskupeli za 12,5 odsto. Usluge održavanja i popravke vozila zabeležile su rast od 12,1 odsto, a čišćenje, šivenje i iznajmljivanje odeće za 9,6 odsto.

Takođe, bezalkoholna pića skuplja su za 0,8 odsto, kafa i njeni supstituti za 1,7 odsto, a sokovi za 2,5 odsto. Alkoholna pića zabeležila su rast cena od 5,3 odsto, dok je pivo poskupelo 6,8 odsto. Duvan je u istom periodu poskupeo za 7,1 procenat. Fotografisanje je za godinu dana poskupelo 26 procenata, a paket aranžmani za putovanja 23,2 odsto.

Kao rezultat promena u potrošačkim navikama i tržišnim uslovima, sektori rekreacije, sporta i kulture beleže rast cena od 6,2 odsto u julu u poređenju sa junom. U istom periodu, cene u grupama hrana i bezalkoholna pića pale su za 2,0 odsto, a odeća i obuća za 0,7 odsto. Cene u obrazovanju su takođe snižene za 0,6 odsto na mesečnom nivou.

Uticaj inflacije na domaćinstva i trendovi u strukturi potrošnje

Uprkos generalnom usporavanju inflacije, pojedine kategorije ostaju pod pritiskom rasta cena. To posebno važi za usluge vezane za stanovanje i telekomunikacije. Pored toga, u sektoru restorana i hotela, kao i u grupi nameštaja i opreme za domaćinstvo, evidentiran je rast cena od 0,3 odsto na mesečnom nivou. Grupa stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva zabeležila je povećanje od 0,2 odsto.

Međutim, cene ostalih proizvoda i usluga na mesečnom nivou uglavnom su ostale stabilne. Ova situacija omogućava domaćinstvima lakše planiranje budžeta, ali ukazuje i na potrebu za pažljivim praćenjem sektora u kojima su zabeležena značajna poskupljenja.

Struktura potrošnje u Srbiji se, zbog navedenih promena, postepeno menja. Pad cena hrane doprinosi olakšanju za potrošače, ali rast troškova u sektorima stanovanja i komunalnih usluga može stvoriti dodatni pritisak na kućne budžete.

Takođe, rast cena u segmentima rekreacije, sporta i kulture može uticati na dostupnost ovih usluga široj populaciji. Kao rezultat, realna kupovna moć građana zavisiće od uspešnosti daljeg usporavanja inflacije i mera koje mogu uticati na stabilnost cena u najosetljivijim sektorima.

Povlačenje niskotarifnih prevoznika podiže cene avio-karata, dok koncesija Vansiju istiskuje konkurenciju sa tržišta

Cene avio-karata u Srbiji beleže rast nakon najavljenog povlačenja niskotarifnih avio-kompanija Vizer i Rajaner iz zemlje. Građani Srbije sada se suočavaju sa ograničenim izborom i skupljim letovima, jer dominantan položaj na tržištu preuzima Air Serbia, dok koncesija francuskom operateru Vansiju utiče na tržišnu dinamiku. Prema ocenama stručnjaka, ovaj trend direktno utiče i na turizam i na državne prihode, jer smanjenje konkurencije može da uslovi još viši rast cena.

Povlačenje Vizera i Rajanera i rast troškova

Razlog rasta cena leži u povlačenju kompanije Vizer iz Beograda i Rajanera iz Niša. Ove promene posledica su državne politike prema avio-prevoznicima, kao i koncesije koju je država dala kompaniji Vansi za upravljanje aerodromom Nikola Tesla. Pored toga, problemi u snabdevanju avio-gorivom, povezani sa sankcijama prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), dodatno otežavaju poslovanje niskotarifnih avio-kompanija. Sagovornici ističu da država nije spremna da pregovara sa low-cost prevoznicima, što direktno pogoduje nacionalnom avio-prevozniku.

Uticaj na konkurenciju i budžet Srbije

Bivši direktor JAT-a, Predrag Vujović, ukazuje da odsustvo konkurencije omogućava preostalim prevoznicima da sami određuju cene. „U bilo kojoj delatnosti, ako nema konkurencije, onaj koji ostane na tržištu sam određuje cenu. Air Serbia, kao jedini prevoznik na stabilnim linijama poput one za Moskvu, može da postavlja uslove kakve želi. I naravno da to znači da će cene ići gore. Država je donela odluku da sebi uskrati dobit u budžetu time što ne pregovara na mestima gde bi to trebalo (konkretno sa Rajanerom). Građani trpe dvostruku štetu – plaćaju skuplje karte zbog nedostatka konkurencije i istovremeno finansiraju budžetske gubitke nastale zbog loših ugovora“, ističe Vujović. On upozorava i da bi Srbija, poput Mađarske, mogla biti prinuđena da nadoknadi razliku u obimu saobraćaja predviđenom koncesionim ugovorom, što bi dodatno opteretilo javne finansije.

Šire posledice za turizam i tržište

Direktor YUTA, Aleksandar Seničić, ocenjuje da povlačenje Vizera i Rajanera znači kraj dostupnih niskotarifnih letova iz Srbije. „Ne postoji jasan plan i određene operacije u Nišu će se obavljati u manjem obimu. Svakako da će to štetiti turizmu, a bez obzira na način analize, država je u gubitku zbog trenutne situacije u avio-saobraćaju“, navodi Seničić. On dodaje da većina građana Srbije već sada teško može da priušti čak i najjeftinije letove, što dodatno ograničava turistički promet i mobilnost stanovništva. Kao rezultat, Srbija se vraća na stanje od pre pojave low-cost kompanija, kada su međunarodna putovanja bila rezervisana za mali broj putnika. Pored toga, rizik od daljeg rasta cena avio-karata ostaje visok sve dok se ne uspostavi ravnoteža između interesa države, koncesionara i avio-prevoznika. Zbog toga, očuvanje konkurencije na tržištu avio-saobraćaja postaje ključno za dostupnost i pristupačnost letova građanima Srbije.