Pad cena hrane od sedam odsto, ali rast cena kirija, telekomunikacija i usluga obeležili tržište u julu

Republički zavod za statistiku objavio je da je inflacija u julu 2026. godine iznosila 1,9 odsto na godišnjem nivou. Ovaj podatak pokazuje da je inflacija u Srbiji nastavila trend usporavanja u odnosu na prethodne mesece. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u julu su, u poređenju sa junom, snižene za 0,2 odsto, što takođe potvrđuje stabilizaciju na tržištu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, hrana je u julu 2026. godine bila jeftinija za sedam odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. U junu je pad iznosio 4,3 odsto na godišnjem nivou. S druge strane, tokom istog perioda zabeležen je rast cena određenih proizvoda i usluga. Najizraženiji skok beleži vodosnabdevanje, koje je poskupelo čak 21 odsto za godinu dana.

Promene cena i sektorski uticaji inflacije u julu 2026.

Osim vodosnabdevanja, povećanje cena registrovano je i kod kirija, koje su porasle za 12,5 procenata. Usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova skuplje su za 11,6 odsto, dok su paketi telekomunikacionih usluga poskupeli za 12,5 odsto. Usluge održavanja i popravke vozila zabeležile su rast od 12,1 odsto, a čišćenje, šivenje i iznajmljivanje odeće za 9,6 odsto.

Takođe, bezalkoholna pića skuplja su za 0,8 odsto, kafa i njeni supstituti za 1,7 odsto, a sokovi za 2,5 odsto. Alkoholna pića zabeležila su rast cena od 5,3 odsto, dok je pivo poskupelo 6,8 odsto. Duvan je u istom periodu poskupeo za 7,1 procenat. Fotografisanje je za godinu dana poskupelo 26 procenata, a paket aranžmani za putovanja 23,2 odsto.

Kao rezultat promena u potrošačkim navikama i tržišnim uslovima, sektori rekreacije, sporta i kulture beleže rast cena od 6,2 odsto u julu u poređenju sa junom. U istom periodu, cene u grupama hrana i bezalkoholna pića pale su za 2,0 odsto, a odeća i obuća za 0,7 odsto. Cene u obrazovanju su takođe snižene za 0,6 odsto na mesečnom nivou.

Uticaj inflacije na domaćinstva i trendovi u strukturi potrošnje

Uprkos generalnom usporavanju inflacije, pojedine kategorije ostaju pod pritiskom rasta cena. To posebno važi za usluge vezane za stanovanje i telekomunikacije. Pored toga, u sektoru restorana i hotela, kao i u grupi nameštaja i opreme za domaćinstvo, evidentiran je rast cena od 0,3 odsto na mesečnom nivou. Grupa stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva zabeležila je povećanje od 0,2 odsto.

Međutim, cene ostalih proizvoda i usluga na mesečnom nivou uglavnom su ostale stabilne. Ova situacija omogućava domaćinstvima lakše planiranje budžeta, ali ukazuje i na potrebu za pažljivim praćenjem sektora u kojima su zabeležena značajna poskupljenja.

Struktura potrošnje u Srbiji se, zbog navedenih promena, postepeno menja. Pad cena hrane doprinosi olakšanju za potrošače, ali rast troškova u sektorima stanovanja i komunalnih usluga može stvoriti dodatni pritisak na kućne budžete.

Takođe, rast cena u segmentima rekreacije, sporta i kulture može uticati na dostupnost ovih usluga široj populaciji. Kao rezultat, realna kupovna moć građana zavisiće od uspešnosti daljeg usporavanja inflacije i mera koje mogu uticati na stabilnost cena u najosetljivijim sektorima.

Povlačenje niskotarifnih prevoznika podiže cene avio-karata, dok koncesija Vansiju istiskuje konkurenciju sa tržišta

Cene avio-karata u Srbiji beleže rast nakon najavljenog povlačenja niskotarifnih avio-kompanija Vizer i Rajaner iz zemlje. Građani Srbije sada se suočavaju sa ograničenim izborom i skupljim letovima, jer dominantan položaj na tržištu preuzima Air Serbia, dok koncesija francuskom operateru Vansiju utiče na tržišnu dinamiku. Prema ocenama stručnjaka, ovaj trend direktno utiče i na turizam i na državne prihode, jer smanjenje konkurencije može da uslovi još viši rast cena.

Povlačenje Vizera i Rajanera i rast troškova

Razlog rasta cena leži u povlačenju kompanije Vizer iz Beograda i Rajanera iz Niša. Ove promene posledica su državne politike prema avio-prevoznicima, kao i koncesije koju je država dala kompaniji Vansi za upravljanje aerodromom Nikola Tesla. Pored toga, problemi u snabdevanju avio-gorivom, povezani sa sankcijama prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), dodatno otežavaju poslovanje niskotarifnih avio-kompanija. Sagovornici ističu da država nije spremna da pregovara sa low-cost prevoznicima, što direktno pogoduje nacionalnom avio-prevozniku.

Uticaj na konkurenciju i budžet Srbije

Bivši direktor JAT-a, Predrag Vujović, ukazuje da odsustvo konkurencije omogućava preostalim prevoznicima da sami određuju cene. „U bilo kojoj delatnosti, ako nema konkurencije, onaj koji ostane na tržištu sam određuje cenu. Air Serbia, kao jedini prevoznik na stabilnim linijama poput one za Moskvu, može da postavlja uslove kakve želi. I naravno da to znači da će cene ići gore. Država je donela odluku da sebi uskrati dobit u budžetu time što ne pregovara na mestima gde bi to trebalo (konkretno sa Rajanerom). Građani trpe dvostruku štetu – plaćaju skuplje karte zbog nedostatka konkurencije i istovremeno finansiraju budžetske gubitke nastale zbog loših ugovora“, ističe Vujović. On upozorava i da bi Srbija, poput Mađarske, mogla biti prinuđena da nadoknadi razliku u obimu saobraćaja predviđenom koncesionim ugovorom, što bi dodatno opteretilo javne finansije.

Šire posledice za turizam i tržište

Direktor YUTA, Aleksandar Seničić, ocenjuje da povlačenje Vizera i Rajanera znači kraj dostupnih niskotarifnih letova iz Srbije. „Ne postoji jasan plan i određene operacije u Nišu će se obavljati u manjem obimu. Svakako da će to štetiti turizmu, a bez obzira na način analize, država je u gubitku zbog trenutne situacije u avio-saobraćaju“, navodi Seničić. On dodaje da većina građana Srbije već sada teško može da priušti čak i najjeftinije letove, što dodatno ograničava turistički promet i mobilnost stanovništva. Kao rezultat, Srbija se vraća na stanje od pre pojave low-cost kompanija, kada su međunarodna putovanja bila rezervisana za mali broj putnika. Pored toga, rizik od daljeg rasta cena avio-karata ostaje visok sve dok se ne uspostavi ravnoteža između interesa države, koncesionara i avio-prevoznika. Zbog toga, očuvanje konkurencije na tržištu avio-saobraćaja postaje ključno za dostupnost i pristupačnost letova građanima Srbije.

Deonica duga 18 km deo je E-761 Beograd-Sarajevo, sa projektovanom brzinom do 130 km/h i novim mostom

Putevi Srbije saopštili su da je izgradnja deonice auto-puta Sremska Rača – Kuzmin, uključujući most preko reke Save, u završnoj fazi. Ova informacija potvrđena je najnovijim snimcima radova dostupnim na zvaničnom sajtu upravljača. Deonica, duga oko 18 kilometara, deo je regionalnog projekta auto-puta E-761 Beograd – Sarajevo, a ključni element predstavlja novi most, koji je pri kraju izgradnje i ima veliki značaj za povezivanje Srbije i Bosne i Hercegovine.

Detalji izgradnje auto-puta Sremska Rača – Kuzmin

Trasa auto-puta projektovana je kao standardni profil sa dva kolovoza, svaki sa po dve vozne i jednom zaustavnom trakom. Središnji pojas odvaja kolovoze, a predviđena brzina kretanja iznosi do 130 kilometara na čas. Početak saobraćajnice nalazi se kod denivelisane raskrsnice Kuzmin na auto-putu Beograd – Zagreb, a završava se na postojećem graničnom prelazu kod Sremske Rače. Kao rezultat ovakvog rešenja, očekuje se da će nova saobraćajnica znatno unaprediti međunarodni transport i olakšati protok robe i ljudi između dve države.

Most preko Save i strateški značaj projekta

Novi most preko reke Save izdvaja se kao posebno važan deo izgradnje auto-puta Sremska Rača – Kuzmin. On će omogućiti nesmetan prekogranični saobraćaj i ojačati ekonomske veze Srbije i Bosne i Hercegovine. Pored toga, most će doprineti bezbednosti i efikasnosti transporta, što je od suštinskog značaja za privredu regiona. Takođe, izgradnja ove infrastrukturne investicije deo je šire strategije unapređenja putne mreže, koja ima pozitivan efekat na logistiku, regionalnu saradnju i investicionu klimu.

Implikacije završetka radova i budući koraci

Završetak auto-puta Sremska Rača – Kuzmin, sa novim mostom preko Save, predstavlja veliki korak ka boljoj povezanosti Srbije sa susedima. Projekat je značajan i za domaće privrednike, jer olakšava izvoz i uvoz, a građanima omogućava brže i sigurnije putovanje. Osim toga, unapređenje infrastrukture doprinosi privlačenju investicija i jačanju konkurentnosti Srbije na regionalnom tržištu. Prema saopštenju Puteva Srbije, radovi se odvijaju u skladu sa planiranom dinamikom, a završetak se očekuje uskoro. Ovaj projekat, kao deo šireg koridora E-761, još jednom potvrđuje strateški značaj ulaganja u razvoj saobraćajne infrastrukture.