Pad akcija kompanije On Holding uticao je na smanjenje bogatstva Rodžera Federera na 952,4 miliona dolara prema Forbesu.

Rodžer Federer, legendarni švajcarski teniser, više ne spada među milijardere prema najnovijoj proceni magazina Forbes. Prema poslednjim dostupnim podacima, bogatstvo Rodžera Federera palo je na 952,4 miliona dolara, što je ispod granice od milijardu dolara. Ova promena dogodila se nakon značajnog pada akcija kompanije On Holding, u kojoj Federer ima vlasnički udeo od približno 2,5 odsto.

Pad vrednosti akcija kompanije On Holding desio se nakon objavljivanja poslovnih rezultata za drugo tromesečje. Rezultati su bili slabiji od očekivanja analitičara, što je dovelo do pada akcija za oko 19 odsto. Kao rezultat toga, Federer je na papiru izgubio najmanje 52 miliona dolara tokom ovog perioda. Iako njegovo bogatstvo ostaje impresivno, ovaj pad ga je nakratko udaljio iz društva sportista-milijardera.

Kako je pad vrednosti akcija uticao na Federera

Akcije kompanije On Holding predstavljaju značajan deo ukupnog bogatstva Rodžera Federera. On poseduje oko 2,5 procenata ukupnih akcija ovog švajcarskog proizvođača sportske opreme. Pre objave kvartalnih rezultata, vrednost ovih akcija bila je znatno veća. Međutim, uz pad od skoro petine vrednosti nakon razočaravajućih poslovnih rezultata, Federerov udeo se smanjio za najmanje 52 miliona dolara.

Ova promena ističe koliko tržišne fluktuacije mogu uticati na neto bogatstvo poznatih sportista koji ulažu u velike korporacije. Pored toga, ovo pokazuje i koliko investicije izvan sportskih terena mogu biti rizične čak i za najuspešnije ličnosti kao što je Federer.

Bogatstvo Rodžera Federera i njegov status među sportistima

Iako Rodžer Federer više nije zvanično milijarder prema Forbesovoj proceni, njegovo ukupno bogatstvo i dalje ga svrstava među najbogatije sportiste sveta. Pad ispod granice od milijardu dolara zasnovan je isključivo na trenutnoj tržišnoj vrednosti njegovog udela u kompaniji On Holding.

Takođe, švajcarski teniser ostvario je ogromne prihode tokom karijere zahvaljujući nagradnim fondovima i sponzorskim ugovorima sa globalnim brendovima. Osim toga, njegova ulaganja u različite poslove omogućavaju mu stabilnu finansijsku poziciju i van teniskih terena.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će se dalje razvijati situacija na berzi i da li će vrednost akcija kompanije On Holding ponovo porasti. Time bi Rodžer Federer mogao povratiti status jednog od retkih sportista-milijardera.

Sastav Srbije u štafeti činili su Velimir Stjepanović, Justin Cvetkov, Petar Popović i Nikola Aćin, a do finala im je nedostajalo šest stotinki.

Plivačka štafeta Srbije na 4×100 metara slobodnim stilom nije uspela da ostvari plasman u finale Evropskog prvenstva koje se održava u Parizu. U današnjim kvalifikacijama, srpski tim zauzeo je deveto mesto sa vremenom od 3 minuta, 15 sekundi i 41 stotinku. Ključna fraza plivačka štafeta Srbije najbolje ilustruje osnovnu vest ovog takmičenja.

Sastav štafete činili su Velimir Stjepanović, Justin Cvetkov, Petar Popović i Nikola Aćin. Njihov rezultat bio je dovoljan za devetu poziciju među evropskim ekipama, ali ipak nije bio dovoljan za plasman među osam najboljih. Nemačka je zauzela poslednje mesto koje vodi u finale sa vremenom od 3:15.35 minuta, što je samo šest stotinki brže od tima Srbije.

Kvalifikacije i rezultati na Evropskom prvenstvu

U kvalifikacionoj trci za ulazak u finale Evropskog prvenstva, konkurencija je bila izuzetno jaka. Najbrži su bili plivači iz Rusije, koji zbog međunarodnih odluka nastupaju kao neutralni sportisti. Oni su ostvarili vreme od 3:12.21 minuta i time postavili najbrži rezultat dana.

Pored toga, štafete iz drugih evropskih zemalja pokazale su visok nivo spremnosti. Srbija je bila vrlo blizu plasmana u finale, ali je minimalna razlika odlučila da tim ne prođe dalje. Ipak, plasman u prvih deset predstavlja solidan rezultat s obzirom na kvalitet rivala.

Istaknuti pojedinci i značaj rezultata za plivačku reprezentaciju Srbije

Velimir Stjepanović, kao najiskusniji član tima, predvodio je štafetu uz podršku Justina Cvetkova, Petra Popovića i Nikole Aćina. Njihova sinergija tokom trke omogućila je Srbiji da ostane konkurentna do samog kraja kvalifikacija.

Takođe, ovaj nastup potvrđuje kontinuitet nastupa plivačke reprezentacije Srbije na najvećim međunarodnim takmičenjima. Iako nisu izborili finale ove godine u Parizu, ostvareni rezultat daje podsticaj za dalji rad i napredak pred naredna velika takmičenja.

Međunarodno finale okuplja 1.224 učesnika iz šest zemalja, uključujući najbolje mlade sportiste iz Srbije i podršku Oleksandra Usyka.

Plazma Sportske igre mladih ulaze u završnicu sezone, a srpski šampioni su spremni za međunarodno finale koje će biti održano od 17. do 22. avgusta u Splitu. Ove godine, međunarodna završnica okupiće ukupno 1.224 učesnika iz šest zemalja, a među njima su i najbolji mladi sportisti Srbije. Takođe, ovogodišnje takmičenje dobija poseban značaj jer se obeležava trideset godina postojanja Igara.

Međunarodno finale Plazma Sportskih igara mladih: učesnici i program

Pored takmičara iz Srbije, u Split stižu i predstavnici Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Severne Makedonije, kao i 204 dece iz Ukrajine. Podršku događaju pružiće i proslavljeni ukrajinski bokser Oleksandr Usyk. Kao rezultat višemesečnih kvalifikacija širom Srbije, državni prvaci sada imaju priliku da se bore za međunarodna odličja.

Svečana ceremonija povodom jubileja biće održana 21. avgusta u Hrvatskom narodnom kazalištu u Splitu. Tom prilikom će novi ambasadori Igara postati Ana Ivanović, Goran Ivanišević i Magnus Brunner, evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije.

Disciplina, gradovi i predstavnici Srbije na finalu u Splitu

Mladi sportisti će se nadmetati u disciplinama kao što su Coca-Cola Cup u malom fudbalu, Telekom Srbija Cup za mlađe kategorije, 3×3 Sprite Cup u basketu, Wiener Städtische Cup u rukometu, Lino igra između dve vatre, kao i odbojka, odbojka na pesku, tenis, stoni tenis, šah i atletska trka na 60 metara.

Srbija će imati brojne predstavnike iz različitih gradova: Apatin (OK „Apatin“, Gracije sa Dunava), Bačka Topola (Nina Crnković), Beograd (OK „Crnjanski“, Kobas i Pire, Ivan Karakašević, Petra Ilić, Tessa Čoković, Milica Vujičić, Justina Milošević, Sofija Milošević i Natalija Vujičić), Čačak (ekipa Čačak), Kikinda (Tea Tolmač), Krupanj (Lazar Nestorović), Kruševac (Duel Trayal, Male Čikitite), Kula (Vuk Duvnjak), Kuršumlija (Atomski mravci), Laćarak (Jana Pavlović), Leskovac (Andrija Stevanović), Niš (Filip Đorđević, Višnja Mitić, Petra Stanisavljević i Viktor Đurić), Nikolinci (Sara Trifon), Novi Pazar (ŽOK „Novi Pazar“), Novi Sad (Banditosi, Lazar Dragoljević), Obrenovac (ekipa Obrenovac), Petrovac na Mlavi (Petar Petrović), Pirot (Baby Star), Požarevac (Nikola Rakić i Matija Arsenijević), Selenča (David Čapanda), Sombor (Lana Andrinčin), Sremska Mitrovica (Teodor Anđušić), Subotica (Aleksa Radnić, Dejan Vučković), Šabac (Metaloplastika, Janko Pejić i Nikolina Ignjatović), Tutin (Ajša Bronja i Ismail Fekić), Ub (ŽOK „Ub“), Užice (Lob City), Vlajkovac (Viktorija Jorga) i Vrbas (Navalena).

Dugogodišnja tradicija prijateljstva kroz Plazma Sportske igre mladih

Tokom tri decenije Plazma Sportske igre mladih okupile su više od 3.869.000 dece iz regiona. Projekat je započeo u Hrvatskoj a proširio se na Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Sloveniju i Severnu Makedoniju. Kroz sportsku borbu deca stiču nova poznanstva ali istovremeno neguju fer-plej i toleranciju.

Kao rezultat toga mnogi mladi sportisti ostvaruju priliku da upoznaju svoje sportske idole tokom finala u Splitu. Osim toga oni predstavljaju svoje gradove ali pre svega Srbiju na međunarodnoj sceni. Ovogodišnje međunarodno finale Plazma Sportskih igara mladih potvrđuje važnost sportskog prijateljstva među novim generacijama.