Istraživanje otkriva da 60% zaposlenih u Srbiji razmišlja o odlasku, dok je eNPS u minusu i iznosi -45, što ukazuje na izazove u privlačenju i zadržavanju kadrova

Istraživanje „Šta to rade uspešne kompanije u Srbiji?”, koje su sproveli TIM centar, Rezilient, Infostud i Osiguranik, otkriva da dve trećine zaposlenih u Srbiji planira promenu posla tokom narednih godinu dana. Ključni pokazatelj zadovoljstva zaposlenih, Employee Net Promoter Score (eNPS), nalazi se u minusu od -45, što ukazuje na ozbiljne probleme sa poverenjem i lojalnošću radnika prema poslodavcima. Ove brojke dolaze u trenutku kada tržište rada u Srbiji prolazi kroz značajne promene, a kompanije ulažu napore da privuku i zadrže talente.

U istraživanju su analizirani faktori koji utiču na iskustvo zaposlenih. Samo 25% radnika ne razmišlja o odlasku iz trenutne kompanije, dok čak 60% aktivno traži novu priliku ili planira promenu. Ovaj podatak je posebno značajan u kontekstu povećane konkurencije za stručnu radnu snagu i rastuće potrebe za održavanjem stabilnih timova. Istovremeno, prosečan eNPS u Srbiji, koji meri spremnost zaposlenih da preporuče svog poslodavca, iznosi -45. Taj rezultat ukazuje da su negativna iskustva daleko češća od pozitivnih među zaposlenima.

Dva modela uspešnih kompanija i uticaj na zadovoljstvo zaposlenih

Analizom rezultata izdvojena su dva tipa uspešnih kompanija na domaćem tržištu. Prvi model karakteriše visok nivo poverenja, ulaganje u razvoj zaposlenih, otvorena komunikacija i kontinuirana briga o wellbeing-u. Drugi model do uspeha dolazi kroz strogu kontrolu, visok intenzitet rada i česte prekovremene sate, gde je burnout postao gotovo uobičajen. Ipak, većina uspešnih kompanija u Srbiji pripada drugom modelu – čak 58% kompanija ostvaruje dobre poslovne rezultate uz narušenu organizacionu kulturu, dok 42% neguje zdrav odnos prema zaposlenima.

U kompanijama sa pozitivnom organizacionom kulturom 62% zaposlenih je angažovano, a samo 11% razmatra promenu posla. Njihov eNPS iznosi +66, što znači da su spremni da preporuče svoju firmu drugima. S druge strane, u kompanijama sa toksičnom kulturom angažovanost je izuzetno niska – samo 3%, dok 78% zaposlenih planira odlazak, a eNPS pada na -68. Ovi podaci direktno utiču na reputaciju poslodavca, troškove zapošljavanja i sposobnost kompanije da dugoročno zadrži kvalitetne ljude.

Uticaj organizacione kulture na privlačenje i zadržavanje kadrova

Poslodavci sve više ulažu u promociju benefita i izgradnju brenda, ali, prema istraživanju, nijedna marketinška kampanja ne može dugoročno nadomestiti loše iskustvo zaposlenih. Kandidati danas lako dolaze do informacija o realnim uslovima rada putem bivših zaposlenih i online komentara. Takođe, razlika između kompanija koje zaista ulažu u ljude i onih koje to rade samo deklarativno postaje sve očiglednija.

Istraživanje pokazuje da su najuspešnije kompanije one koje poverenje, razvoj zaposlenih i wellbeing integrišu u poslovnu strategiju, a ne tretiraju ih kao dodatne benefite. Materijalni rezultati i dalje ostaju važan pokazatelj, ali više nisu dovoljni za privlačenje i zadržavanje najboljih kadrova. Stalna fluktuacija zaposlenih, posebno u zemlji sa ograničenim resursima radne snage, dugoročno može ugroziti održivost i profitabilnost kompanije. To potvrđuje i niska vrednost pokazatelja eNPS, koja postavlja pitanje o ceni poslovnog uspeha na domaćem tržištu.

Izvor: Infostud

Nova pravila EU o ambalaži ograničavaju PFAS iznad limita, donose usklađeno označavanje i podstiču reciklažu od 2028. godine

Evropska unija danas je uvela nova pravila za ambalažu, koja strogo ograničavaju prisustvo PFAS hemikalija iznad propisanih limita. Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) ima za cilj da smanji ambalažni otpad, olakša usklađivanje za industriju i unapredi zaštitu životne sredine na jedinstvenom tržištu EU. Novi propisi nalažu da „večne hemikalije“, poznate kao per- i polifluoroalkilne supstance (PFAS), više ne mogu biti prisutne u ambalaži za hranu iznad strogih granica.

Ograničenja PFAS i uticaj na industriju ambalaže

PFAS supstance se često koriste u ambalaži za hranu, poput kutija za picu, posuda za dostavu, omota za brzu hranu i vrećica za kokice za mikrotalasnu rernu. Njihova uloga je da odbijaju vodu i masnoće, ali zbog štetnih efekata po zdravlje i životnu sredinu, Evropska komisija je ovim pravilima zabranila njihovu upotrebu iznad dozvoljenih nivoa. Kao rezultat, ambalaža koja sadrži PFAS iznad limita više ne može biti plasirana na tržište EU.

Ova promena, prema objavi Evropske komisije, imaće direktan uticaj na proizvođače ambalaže i prehrambenu industriju. Kompanije će morati da prilagode materijale i tehnologiju kako bi ispunile nove zahteve. Očekuje se da će ograničavanje PFAS pomoći u zaštiti ljudskog zdravlja i smanjiti emisije ovih supstanci u životnu sredinu. S druge strane, industrija će ostvariti uštede kroz smanjenje troškova usklađivanja i unapređenje procesa reciklaže.

Jedinstveno označavanje i podsticaji za cirkularnu ekonomiju

Od 2028. godine, u celoj Evropskoj uniji biće uveden usklađeni sistem označavanja ambalaže. Ovaj sistem će omogućiti lakše sortiranje otpada, povećati efikasnost reciklaže i kompostiranja, kao i podržati razvoj cirkularne ekonomije. Prema planu, većina novih obaveza biće obavezna od 2030. godine. Tada će svaka plastična ambalaža morati da sadrži određeni procenat recikliranog materijala, a sva ambalaža moraće biti pogodna za recikliranje.

Evropska komisija procenjuje da bi bez ovih mera, otpad od ambalaže u EU mogao porasti za 19 odsto do 2030. godine, dok bi otpad od plastične ambalaže mogao skočiti čak 46 odsto. Uvođenje strožih pravila trebalo bi da smanji emisije stakleničkih gasova, potrošnju vode i troškove zaštite životne sredine, kao i da omogući uštede kompanijama u srednjoročnom periodu.

Izjave i ekonomski značaj novih pravila

Jesika Rosval, komesarka za životnu sredinu, otpornost na vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju, istakla je da je nova uredba „investicija u budućnost Evrope“. Prema njenim rečima, ograničenja PFAS i druge mere trebalo bi da smanje otpad, povećaju recikliranje i učine ambalažu za hranu sigurnijom. Takođe, nova pravila smanjiće zavisnost industrije od primarnih sirovina.

Promene će se uvoditi fazno, a potpuna primena usklađenog sistema očekuje se od 2028. godine. Očekuje se da će širi set mera dugoročno unaprediti konkurentnost evropske industrije ambalaže i doprineti ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Polovina firmi očekuje smanjenje zarada za početnike kroz pet godina, a AI ulazi u svakodnevno poslovanje

Institut za ekonomska istraživanja iz Minhena objavio je da mnoge kompanije u Nemačkoj očekuju pad plata zbog veštačke inteligencije u narednih pet godina. U junskom istraživanju, sprovedenom među više od 3.000 firmi koje već koriste AI, oko polovine anketiranih najavilo je da će zarade radnika sa manje iskustva opasti. Istovremeno, 40 odsto kompanija smatra da će napredak veštačke inteligencije umanjiti plate i zaposlenima sa višegodišnjim iskustvom.

Uticaj veštačke inteligencije na tržište rada i plate

Najveći pritisak na zarade očekuje se kod manje iskusnih i slabije kvalifikovanih radnika. Osim toga, kompanije su navele da AI može da smanji potražnju za početničkim pozicijama. S druge strane, kod visokoobrazovanih i iskusnijih zaposlenih, veštačka inteligencija se doživljava kao faktor koji može povećati njihovu vrednost na tržištu i uvećati zarade. Kao rezultat, promena u strukturi plata može povećati jaz između različitih grupa zaposlenih.

Rasprostranjenost AI i promene u poslovanju nemačkih firmi

Prema odvojenom istraživanju Ifo instituta, više od polovine kompanija u Nemačkoj već koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom poslovanju. Godinu dana ranije, taj procenat iznosio je oko 41 odsto. Stopa uvođenja AI tehnologija raste i prelazi iz eksperimentalne u operativnu fazu u sve više sektora. Zbog toga se očekuju značajne promene u organizaciji rada i strukturi poslova. Uporedo sa tim, tržište rada u Nemačkoj se prilagođava novim zahtevima koje donosi digitalizacija i automatizacija procesa.

Perspektive i izazovi za nemačke radnike

Kompanije očekuju da će veštačka inteligencija imati najjači uticaj na pozicije koje zahtevaju rutinske zadatke i manji stepen specijalizacije. Zaposleni sa nižim nivoom obrazovanja i manje radnog iskustva mogu se suočiti sa većim rizikom od smanjenja plata ili gubitka posla. Pored toga, firme razmatraju mogućnosti za prekvalifikaciju i dodatnu edukaciju radne snage kako bi odgovorile na nove izazove. Ipak, stručnjaci ukazuju da se tržište rada menja brže nego ikada, te će fleksibilnost i kontinuirano učenje biti ključni faktori za dugoročnu sigurnost zaposlenih.