Španija pokriva gotovo polovinu ukupne potrošnje, dok je EU već potrošila 20 milijardi evra na uvoz fosilnih goriva
Države Evropske unije obavezale su se da izdvoje više od 10 milijardi evra za zaštitu potrošača i preduzeća od energetskog šoka izazvanog ratom na Bliskom istoku, navodi se u analizi istraživačkog centra Brojgel. Prema procenama Brojgela, oko četiri petine svih mera zasniva se na širokim i slabo ciljanim intervencijama, kao što su opšte poreske olakšice, što odstupa od preporuka Evropske komisije koja insistira na privremenim i preciznim merama pomoći.
Najveći deo fiskalne podrške dolazi iz najrazvijenijih ekonomija članica, pri čemu Španija učestvuje sa gotovo polovinom ukupne potrošnje, a Nemačka zauzima drugo mesto po izdvojenim sredstvima. U Italiji je već upozoreno da nema dovoljno fiskalnog prostora za dugoročnu podršku u slučaju produženih šokova.
Energetska kriza dešava se dok Evropska unija i dalje oseća posledice prethodnog talasa izazvanog ratom u Ukrajini, kada su cene gasa dostigle rekorde, a ukupna izdvajanja članica za podršku domaćinstvima i kompanijama premašila su pola biliona evra.
Analitičari upozoravaju da evropske vlade ponavljaju greške iz 2022. godine, primenjujući brze i opšte mere, koje mogu dodatno podstaći potražnju, ali i pojačati pritisak na cene. Evropska komisija procenjuje da je od početka rata na Bliskom istoku EU potrošila dodatnih 20 milijardi evra za uvoz fosilnih goriva.
Brojgel, nezavisni istraživački institut iz Brisela, osnovan je 2005. godine i bavi se analizama u oblastima makroekonomije, energetske politike, fiskalnih pravila EU, konkurentnosti, klimatske tranzicije i globalne trgovine.
