FOODEX Japan u Tokiju okuplja 3.200 izlagača iz 75 zemalja, otvara vrata azijskom tržištu za srpsku hranu

Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je poziv za srpske proizvođače hrane i pića zainteresovane za učešće na FOODEX Japan, jednom od najvećih međunarodnih sajmova hrane i pića u Aziji. Prijave za FOODEX Japan moguće su do 23. oktobra, a sajam će biti održan od 9. do 12. marta 2027. godine u Tokiju. FOODEX Japan okuplja više od 3.200 izlagača iz preko 75 zemalja, što ga čini ključnom platformom za plasman proizvoda na zahtevno azijsko tržište.

FOODEX Japan otvara vrata azijskim tržištima

Učešće na FOODEX Japan predstavlja značajnu priliku za srpske kompanije koje žele da predstave svoje proizvode japanskim kupcima, distributerima i poslovnim partnerima. Na ovaj način, domaći proizvođači dobijaju šansu da prošire svoje prisustvo na širem azijskom tržištu. Pored toga, proizvodi poput srpskog bobičastog voća, naročito maline, organskih proizvoda i liofilizovanog voća, u skladu su sa savremenim trendovima zdrave i kvalitetne ishrane koji dominiraju u Japanu.

Visoki standardi i tržišni potencijal

Japansko tržište poznato je po visokim zahtevima u pogledu kvaliteta, bezbednosti i pakovanja prehrambenih proizvoda. Kao rezultat, kompanije koje ispune ove standarde mogu se lakše pozicionirati i na drugim međunarodnim tržištima slične zahtevnosti. Uporedo sa tim, učešće na nacionalnom štandu omogućeno je privrednim društvima i preduzetnicima registrovanim u Srbiji koji se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda. To dodatno povećava vidljivost srpske prehrambene industrije na globalnom nivou.

Prijava i značaj za srpski izvoz

Zainteresovani proizvođači sve informacije o uslovima i načinu prijave mogu pronaći u javnom pozivu Razvojne agencije Srbije za FOODEX Japan. Ovaj sajam, koji okuplja izlagače iz više od 75 zemalja, pruža mogućnost srpskim firmama da izgrade nove poslovne kontakte i otvore put za dugoročno povećanje izvoza na azijska tržišta. Poseban potencijal imaju kompanije koje prate globalne trendove zdrave ishrane i inovacija u preradi hrane. Takođe, učešće na ovako prestižnom događaju može predstavljati značajnu referencu za dalji razvoj poslovanja. Osim toga, srpske firme koje nastupaju na FOODEX Japan mogu steći dragoceno iskustvo i unaprediti svoje poslovne procese u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.

Fiskalni deficit Srbije u periodu januar–avgust dvostruko veći nego 2025. godine, dok su prihodi od PDV-a i poreza na dobit zabeležili rast

Ministarstvo finansija saopštilo je da je konsolidovani deficit države za prvih osam meseci ove godine iznosio 109,3 milijarde dinara. Konsolidovani deficit države u ovom periodu predstavlja dvostruko veći iznos nego u istom periodu 2025. godine, kada je on iznosio 53,5 milijarde dinara. Ovi podaci pokazuju značajno pogoršanje fiskalne pozicije, iako je deficit i dalje niži od planiranih 176,4 milijarde dinara za ovu godinu.

Prihodi i rashodi budžeta u prvih osam meseci

U periodu januar–avgust 2026. godine, prihodi budžeta iznosili su 195,8 milijardi dinara. Od tog iznosa, poreski prihodi su dostigli 142,3 milijarde dinara. Najveći deo poreskih prihoda dolazi od PDV-a, sa naplatom od 78,2 milijarde dinara, i od akciza, koje su iznosile 26,9 milijardi dinara. Prihodi od PDV-a su nominalno veći za 10 odsto, odnosno realno za sedam odsto, u poređenju sa istim periodom prošle godine. Prihodi od poreza na dobit povećani su za 17 odsto nominalno, odnosno oko 14 odsto realno, dostigavši 18,3 milijarde dinara. Neporeski prihodi iznosili su 52,5 milijardi dinara, dok su donacije u avgustu iznosile milijardu dinara.

Rashodi i struktura potrošnje

Rashodi države u istom periodu iznosili su 196,4 milijarde dinara. Rashodi za zaposlene dostigli su 54,5 milijardi dinara. Transferi obavezno-socijalnim organizacijama (PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) iznosili su 34,4 milijarde dinara. Kapitalni izdaci povećani su za 28,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosili su 33,9 milijardi dinara, odnosno 25 odsto više kada se isključi uticaj inflacije. Za socijalnu zaštitu izdvojeno je 19,4 milijarde dinara, dok su rashodi za robu i usluge iznosili 16,4 milijarde dinara. Subvencije su dostigle 14,2 milijarde dinara.

Analiza fiskalnog rezultata i faktori uticaja

U avgustu 2026. godine ostvaren je deficit od 600 miliona dinara. Iako je konsolidovani deficit države za prvih osam meseci dvostruko veći nego prošle godine, ostvareni fiskalni deficit je i dalje niži od planiranog za ovaj period. To ukazuje na određeni stepen fiskalne discipline. Jedini segment sa padom prihoda su akcize, posebno na naftne derivate, koje su nominalno niže za 16 odsto, a realno za 18 odsto, što je posledica smanjenja akcize u uslovima rasta cena nafte.

Fiskalni suficit i ukupna slika budžeta

Na nivou sektora države ostvaren je primarni fiskalni suficit od šest milijardi dinara, što znači da su osnovni prihodi bez kamata premašili osnovne rashode. Međutim, ukupni fiskalni deficit ostaje visok i dvostruko veći nego prethodne godine. Ova razlika ukazuje na potrebu za daljim praćenjem javnih finansija i mogućim prilagođavanjem budžetske politike. Konsolidovani deficit države ostaje ključni indikator fiskalnog zdravlja Srbije i ima direktan uticaj na ekonomski prostor za buduće investicije i javnu potrošnju.

Norveški profesor upozorava da ubrzane promene mogu povećati troškove za privredu i građane zbog ograničenja trenutne tehnologije

Ole Gunar Austvik, norveški profesor i stručnjak za energetiku, izjavio je da energetska tranzicija ne sme biti brža od tehnologije koja je podržava. On je tokom razgovora sa predsednikom Privredne komore Srbije (PKS) Markom Čadežom u emisiji „Čadež Talk“ naglasio da promene koje prevazilaze kapacitete trenutne tehnologije mogu doneti visoke troškove za industriju i građane. To je posebno važno za zemlje koje zavise od stabilnosti snabdevanja energijom i žele da očuvaju konkurentnost privrede.

Troškovi i ograničenja energetske tranzicije

Prema rečima Austvika, obnovljivi izvori energije i razvoj novih tehnologija igraju značajnu ulogu u energetskoj tranziciji. Međutim, on upozorava da je potrebno realno sagledati ograničenja postojećih tehnologija. „Ako imate previsoke troškove u pogledu konkurentnosti i bezbednosti zato što se promena sprovodi brže nego što tehnologija zapravo omogućava, to predstavlja problem“, istakao je Austvik. Napredak u razvoju baterija može ublažiti određene izazove, ali jaz između potreba i mogućnosti ostaje značajan.

Primeri iz prakse i globalni kontekst

Kao ilustraciju, Austvik je naveo primer Nemačke koja je, zatvaranjem nuklearnih i termoelektrana na ugalj, postala zavisna od uvoza gasa. S druge strane, na globalnom nivou ugalj nije nestao iz energetskog miksa i nastavlja da ima važnu ulogu. „Obnovljivi izvori energije su dobri, a ušteda energije je veoma važna. Tu je i geotermalna energija, za koju se očekuje da će značajno porasti. Ali ako promene sprovodite brže nego što tehnologija to omogućava, cena može biti veoma visoka“, naglasio je Austvik.

Nova rešenja i potreba za oprezom u tranziciji

U razgovoru su pomenute nove tehnologije poput malih modularnih nuklearnih reaktora i pretvaranja otpada u energiju. Ovakva rešenja mogu doprineti većoj energetskoj sigurnosti u budućnosti. Austvik je naglasio važnost analiziranja različitih scenarija. „Ne morate da procenjujete šta je verovatnije, da li će se nešto prepoloviti ili udvostručiti, ali treba da budete spremni za oba scenarija“, objasnio je svoj pristup analizi rizika.

Evropa i globalni poredak u novoj energetskoj eri

U drugom delu razgovora, Austvik je istakao promene u globalnom ekonomskom i geopolitičkom poretku. Prema njegovim rečima, svet ulazi u novu fazu sa mogućim pojavama bipolarnog ili multipolarnog sistema. „Napuštamo američku hegemoniju na globalnom nivou. Ulazimo u nešto novo. To može biti bipolarni svet sa Kinom, ili multipolarni svet sa regionalnim centrima moći. Ne znamo“, rekao je Austvik. Čadež je podvukao važnost regionalne saradnje i zajedničkih interesa evropskih zemalja. On je pozvao Austvika da učestvuje na Ekspo 2027 u Beogradu i održi predavanje o energetskoj tranziciji. Prema Čadežu, Ekspo 2027 biće mesto za razmenu ideja o globalnim ekonomskim i energetskim izazovima. Energetska tranzicija mora pratiti tehnološki razvoj kako bi troškovi ostali održivi i kako bi se očuvala bezbednost snabdevanja.