FOODEX Japan u Tokiju okuplja 3.200 izlagača iz 75 zemalja, otvara vrata azijskom tržištu za srpsku hranu

Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je poziv za srpske proizvođače hrane i pića zainteresovane za učešće na FOODEX Japan, jednom od najvećih međunarodnih sajmova hrane i pića u Aziji. Prijave za FOODEX Japan moguće su do 23. oktobra, a sajam će biti održan od 9. do 12. marta 2027. godine u Tokiju. FOODEX Japan okuplja više od 3.200 izlagača iz preko 75 zemalja, što ga čini ključnom platformom za plasman proizvoda na zahtevno azijsko tržište.

FOODEX Japan otvara vrata azijskim tržištima

Učešće na FOODEX Japan predstavlja značajnu priliku za srpske kompanije koje žele da predstave svoje proizvode japanskim kupcima, distributerima i poslovnim partnerima. Na ovaj način, domaći proizvođači dobijaju šansu da prošire svoje prisustvo na širem azijskom tržištu. Pored toga, proizvodi poput srpskog bobičastog voća, naročito maline, organskih proizvoda i liofilizovanog voća, u skladu su sa savremenim trendovima zdrave i kvalitetne ishrane koji dominiraju u Japanu.

Visoki standardi i tržišni potencijal

Japansko tržište poznato je po visokim zahtevima u pogledu kvaliteta, bezbednosti i pakovanja prehrambenih proizvoda. Kao rezultat, kompanije koje ispune ove standarde mogu se lakše pozicionirati i na drugim međunarodnim tržištima slične zahtevnosti. Uporedo sa tim, učešće na nacionalnom štandu omogućeno je privrednim društvima i preduzetnicima registrovanim u Srbiji koji se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda. To dodatno povećava vidljivost srpske prehrambene industrije na globalnom nivou.

Prijava i značaj za srpski izvoz

Zainteresovani proizvođači sve informacije o uslovima i načinu prijave mogu pronaći u javnom pozivu Razvojne agencije Srbije za FOODEX Japan. Ovaj sajam, koji okuplja izlagače iz više od 75 zemalja, pruža mogućnost srpskim firmama da izgrade nove poslovne kontakte i otvore put za dugoročno povećanje izvoza na azijska tržišta. Poseban potencijal imaju kompanije koje prate globalne trendove zdrave ishrane i inovacija u preradi hrane. Takođe, učešće na ovako prestižnom događaju može predstavljati značajnu referencu za dalji razvoj poslovanja. Osim toga, srpske firme koje nastupaju na FOODEX Japan mogu steći dragoceno iskustvo i unaprediti svoje poslovne procese u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.

Norveški profesor upozorava da ubrzane promene mogu povećati troškove za privredu i građane zbog ograničenja trenutne tehnologije

Ole Gunar Austvik, norveški profesor i stručnjak za energetiku, izjavio je da energetska tranzicija ne sme biti brža od tehnologije koja je podržava. On je tokom razgovora sa predsednikom Privredne komore Srbije (PKS) Markom Čadežom u emisiji „Čadež Talk“ naglasio da promene koje prevazilaze kapacitete trenutne tehnologije mogu doneti visoke troškove za industriju i građane. To je posebno važno za zemlje koje zavise od stabilnosti snabdevanja energijom i žele da očuvaju konkurentnost privrede.

Troškovi i ograničenja energetske tranzicije

Prema rečima Austvika, obnovljivi izvori energije i razvoj novih tehnologija igraju značajnu ulogu u energetskoj tranziciji. Međutim, on upozorava da je potrebno realno sagledati ograničenja postojećih tehnologija. „Ako imate previsoke troškove u pogledu konkurentnosti i bezbednosti zato što se promena sprovodi brže nego što tehnologija zapravo omogućava, to predstavlja problem“, istakao je Austvik. Napredak u razvoju baterija može ublažiti određene izazove, ali jaz između potreba i mogućnosti ostaje značajan.

Primeri iz prakse i globalni kontekst

Kao ilustraciju, Austvik je naveo primer Nemačke koja je, zatvaranjem nuklearnih i termoelektrana na ugalj, postala zavisna od uvoza gasa. S druge strane, na globalnom nivou ugalj nije nestao iz energetskog miksa i nastavlja da ima važnu ulogu. „Obnovljivi izvori energije su dobri, a ušteda energije je veoma važna. Tu je i geotermalna energija, za koju se očekuje da će značajno porasti. Ali ako promene sprovodite brže nego što tehnologija to omogućava, cena može biti veoma visoka“, naglasio je Austvik.

Nova rešenja i potreba za oprezom u tranziciji

U razgovoru su pomenute nove tehnologije poput malih modularnih nuklearnih reaktora i pretvaranja otpada u energiju. Ovakva rešenja mogu doprineti većoj energetskoj sigurnosti u budućnosti. Austvik je naglasio važnost analiziranja različitih scenarija. „Ne morate da procenjujete šta je verovatnije, da li će se nešto prepoloviti ili udvostručiti, ali treba da budete spremni za oba scenarija“, objasnio je svoj pristup analizi rizika.

Evropa i globalni poredak u novoj energetskoj eri

U drugom delu razgovora, Austvik je istakao promene u globalnom ekonomskom i geopolitičkom poretku. Prema njegovim rečima, svet ulazi u novu fazu sa mogućim pojavama bipolarnog ili multipolarnog sistema. „Napuštamo američku hegemoniju na globalnom nivou. Ulazimo u nešto novo. To može biti bipolarni svet sa Kinom, ili multipolarni svet sa regionalnim centrima moći. Ne znamo“, rekao je Austvik. Čadež je podvukao važnost regionalne saradnje i zajedničkih interesa evropskih zemalja. On je pozvao Austvika da učestvuje na Ekspo 2027 u Beogradu i održi predavanje o energetskoj tranziciji. Prema Čadežu, Ekspo 2027 biće mesto za razmenu ideja o globalnim ekonomskim i energetskim izazovima. Energetska tranzicija mora pratiti tehnološki razvoj kako bi troškovi ostali održivi i kako bi se očuvala bezbednost snabdevanja.

Nemačka skladišta popunjena samo 59 odsto, inflacija može ostati iznad cilja Evropske centralne banke

Bundesbanka, centralna banka Nemačke, upozorila je da će građani i privreda plaćati skuplje gas zimi zbog sporog punjenja skladišta. Skladišta gasa u Nemačkoj trenutno su popunjena samo 59 odsto, što je najniži nivo za ovaj period godine od 2009. godine i znatno ispod proseka Evropske unije od 72 odsto. Kao rezultat, inflacija u Nemačkoj može ostati iznad cilja koji je postavila Evropska centralna banka, navodi se u najnovijem izveštaju.

Posledice niskih zaliha gasa za nemačku ekonomiju

Nemačka je ušla u novu grejnu sezonu sa znatno manjim zalihama gasa nego što je uobičajeno. Prema analizi Bundesbanke, ovaj nivo skladišta znači da će biti teško dostići cilj od 70 odsto popunjenosti do 1. novembra. Zbog toga, trgovci i energetske kompanije moraće da kupuju veće količine gasa neposredno pred zimu, kada su cene veće i potražnja raste. Takođe, predsednik Bundesbanke Joahim Nagel izjavio je da su cene gasa posebno osetljive na nove poremećaje tržišta, što može dodatno podići inflaciju i opteretiti budžete domaćinstava i kompanija.

Inflacija i ekonomske projekcije za Nemačku i evrozonu

Pored toga, Bundesbanka očekuje da će visoke cene energije zadržati inflaciju u Nemačkoj iznad cilja Evropske centralne banke. Prema junskim projekcijama, inflacija u Nemačkoj bi tokom 2026. godine trebalo da iznosi 2,9 odsto, a u narednoj godini 2,7 odsto. Tek 2028. godine inflacija bi mogla da se spusti na 1,9 odsto, pod uslovom da se tržište stabilizuje. U međuvremenu, svaki skok cene gasa može istovremeno dodatno povećati inflaciju i usporiti privrednu aktivnost. „Strateški, to možda nije bila najbolja odluka“, rekao je Joahim Nagel, komentarišući spor tempo obnove zaliha nakon prošle zime. On je upozorio da su rizici inflacije u evrozoni trenutno uglavnom usmereni naviše. Kao rezultat, energetska sigurnost i stabilnost cena gasa ostaju ključni izazovi za nemačku i evropsku ekonomiju u predstojećem periodu.