U Švajcarskoj 944.000 milionera drži 69 odsto bogatstva, dok je medijalna imovina pala za 15 odsto od 2000.

Odrasli građani Švajcarske poseduju najveću prosečnu neto imovinu na svetu, pokazuje UBS Global Wealth Report 2026. Prema podacima švajcarske banke, prosečna neto imovina po odrasloj osobi u Švajcarskoj iznosi 910.382 dolara. Sjedinjene Američke Države zauzimaju drugo mesto sa 696.277 dolara prosečne imovine po odraslom, dok je Luksemburg na trećem mestu sa 654.732 dolara.

UBS definiše imovinu kao zbir finansijske i materijalne imovine, uključujući nekretnine, umanjen za dugove i uz uključivanje privatnih penzionih fondova. Iako su prosečne vrednosti visoke, bogatstvo je izrazito koncentrisano: u Švajcarskoj živi oko 944.000 dolarskih milionera, što je 13,1 odsto odrasle populacije, a oni kontrolišu oko 69 odsto ukupne privatne imovine zemlje.

Medijalna imovina, koja označava iznos koji deli stanovništvo na dve jednake polovine, znatno je niža: u Švajcarskoj ona iznosi 145.555 dolara po odrasloj osobi, što tu zemlju stavlja na osmo mesto globalno. Po ovom pokazatelju, Luksemburg je prvi sa 394.005 dolara, Belgija druga sa 277.166 dolara, a Australija treća sa 210.783 dolara.

Analiza trendova pokazuje da je od 2000. do 2025. godine prosečna imovina po odrasloj osobi u Švajcarskoj realno porasla za nešto više od 11 odsto, dok je realna medijalna imovina u istom periodu pala za skoro 15 odsto. Ovo ukazuje na snažnu koncentraciju rasta bogatstva kod imućnijih građana, dok srednja klasa nije ostvarila iste benefite.

Na globalnom nivou, ukupna privatna imovina porasla je u 2025. godini za 10,8 odsto (izraženo u američkim dolarima), što je najbrži rast od 2017. godine. Za poređenje, rast je u 2024. godini iznosio 4,6 odsto, a u 2023. godini 4,2 odsto. Najveći rast zabeležen je u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike (EMEA), gde je imovina uvećana za 17,5 odsto, dok su Amerike zabeležile rast od 8,5 odsto, a Azijsko-pacifički region 5,9 odsto. UBS ističe da su regionalne razlike delimično posledica valutnih kretanja i slabljenja američkog dolara.

Broj dolarskih milionera u svetu povećan je za 1,5 odsto u 2025. godini, što znači da je gotovo milion ljudi postalo deo ove grupe. Prema dostupnim podacima, skoro polovina ovog rasta zabeležena je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je više od 440.000 ljudi postalo novi dolarski milioner. Ipak, UBS upozorava da je rast bogatstva raspoređen neravnomerno, jer je prosečna imovina globalno rasla, dok je medijalna imovina pala u većini analiziranih tržišta, što potvrđuje produbljivanje razlike između najbogatijih i ostatka populacije.

Država prodala 3,7 miliona akcija, tržišna kapitalizacija Energoprojekta 4,9 milijardi dinara (41,8 miliona evra)

Većinski vlasnik Energoprojekt holdinga (ENHL), Napred razvoj, nakon sprovedene javne ponude, prešao je prag od 90 odsto vlasništva, čime su ostvareni uslovi za prinudan otkup akcija preostalih akcionara. Država je prodala svoj udeo od 3,7 miliona akcija, što predstavlja 34,6 odsto ukupnog broja, po ceni od 452,3 dinara po akciji.

Po završetku ponude, Napred razvoj sada poseduje 90,2 odsto akcija Energoprojekta, što mu omogućava da, nakon odluke skupštine, sprovede prinudni otkup akcija po istoj ceni od 452,3 dinara. Ovim potezom, Energoprojekt će biti povučen sa Beogradske berze po tržišnoj kapitalizaciji koja iznosi 4,9 milijardi dinara (41,8 miliona evra).

Prema dostupnim podacima, Energoprojekt je u prethodnoj poslovnoj godini ostvario konsolidovani prihod od nešto manje od 10 milijardi dinara, a neto profit je iznosio 1,3 milijarde dinara. Ove promene u vlasničkoj strukturi znače kraj perioda u kojem je država bila značajan akcionar u nekada najvećoj domaćoj građevinskoj kompaniji.

Svi navedeni podaci zasnovani su na informacijama sa Beogradske berze i dostupnim ekonomskim analizama.

Kompanija isplatila akcionarima dividendu od 2,2 milijarde dinara, dugoročni krediti iznose 400,1 milijardu dinara

Telekom Srbija zabeležio je neto profit od 24,78 milijardi dinara u 2025. godini, što je dva i po puta više nego prethodne godine, prema zvanično objavljenim završnim računima. Istovremeno, ukupna kreditna zaduženost kompanije porasla je na 457 milijardi dinara, dok su dugoročni krediti na kraju godine iznosili 400,1 milijardu dinara.

Neto profit Telekoma u 2024. godini iznosio je deset milijardi dinara, dok je kreditna zaduženost tada bila 246 milijardi dinara. Kratkoročni krediti porasli su sa 14,4 milijarde dinara u 2024. na 56,99 milijardi dinara u 2025. godini. Ukupne obaveze po osnovu kredita i zajmova premašile su 457 milijardi dinara (gotovo četiri milijarde evra).

Na ukupnu vrednost duga dodaje se još 97,55 milijardi dinara po osnovu korporativnih evroobveznica emitovanih u inostranstvu i 23,5 milijardi dinara obveznica plasiranih na domaćem tržištu. Obaveze po osnovu lizinga iznose 15,87 milijardi dinara, a prema dobavljačima 57,6 milijardi dinara. Ostale obaveze dostižu još 7,3 milijarde dinara, što ukupno daje 658,93 milijarde dinara obaveza. Telekom na raspolaganju ima i neiskorišćene kreditne linije od 15.849.731.000 dinara.

Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić izjavio je da će kompanija u decembru isplatiti akcionarima dividendu od 2,2 milijarde dinara zahvaljujući stabilnom poslovanju. “Skoro četiri milijarde evra smo za 25 godina vratili državi kroz razne poreze, naknade i dividende”, rekao je Lučić. Dodao je da je u poslednjih 25 godina kompanija isplatila više od 1,1 milijardu evra dividendi.

Lučić je istakao da finansijski rezultati za prvih šest meseci 2026. godine ukazuju da će Telekom Srbija dostići prihod od tri milijarde evra i operativni profit od milijardu i po. U 2025. godini ostvaren je prihod od 2,3 milijarde evra, a operativni profit iznosio je 1,3 milijarde evra. Samo u Srbiji, operativni profit je povećan pet puta od 2018. godine, dok je prihod bio oko 1,7 milijardi evra, operativni profit milijardu evra, a neto profit više od 200 miliona evra.

Lučić je naveo da je izlazak na berzu u Dablinu imao značajan uticaj na finansijske rezultate i da je Telekom Srbija jedina kompanija sa Zapadnog Balkana na tržištu kapitala sa kreditnim rejtingom. “Imali smo ponudu za 14 milijardi dolara i to je najveće interesovanje za neku kompaniju tržišta u razvoju u poslednje dve godine”, izjavio je Lučić.

Kao ključnu investiciju za naredni period, Lučić je izdvojio razvoj 5G mreže, ističući da će u naredne tri godine gotovo cela Srbija imati odličan 5G signal, što je važno za dalji digitalni razvoj i primenu veštačke inteligencije.