Cene električne energije i gasa znatno variraju u EU, najviša cena gasa za domaćinstva zabeležena u Švedskoj na 21 evro za 100 kWh

Prema podacima Evrostata, domaćinstva u Nemačkoj plaćala su u prvoj polovini 2025. godine najvišu cenu električne energije u Evropskoj uniji, 38 evra za 100 kilovat-sati, uključujući poreze i dažbine. Iza Nemačke su Belgija sa 36 evra i Danska sa 35 evra za 100 kWh. Najniže cene za domaćinstva zabeležene su u Mađarskoj (10 evra), Malti (12 evra) i Bugarskoj (13 evra) za isti iznos potrošnje.

Kada je reč o poslovnim potrošačima, najviša cena električne energije registrovana je u Irskoj, dok je najniža bila u Finskoj. U Danskoj gotovo polovina konačne cene električne energije za domaćinstva otpada na poreze i dažbine, dok su u Holandiji, Irskoj i Luksemburgu državne subvencije dovele do negativnog efekta na konačnu cenu.

Za prirodni gas, domaćinstva u Švedskoj suočavala su se sa najvišom cenom u EU, od 21 evro za 100 kilovat-sati, ispred Holandije (16 evra) i Danske (13 evra). Najniže cene gasa za domaćinstva zabeležene su u Mađarskoj (tri evra), Hrvatskoj (pet evra) i Rumuniji (šest evra) za 100 kWh.

Kod poslovnih korisnika, prirodni gas bio je najskuplji u Švedskoj, dok su najniže cene registrovane u Bugarskoj, Grčkoj, Belgiji, Španiji, Hrvatskoj, Litvaniji i Portugalu. Evrostatovi podaci pokazuju značajne razlike u opterećenju cenama i poreskoj politici među članicama EU, što direktno utiče na krajnje troškove za potrošače i privredu.

Hrvatska kompanija isporučila oko 500 platformi u više od 40 zemalja, Rajnmetal najavljuje rast prihoda od 50 odsto tokom 2026.

Nemački proizvođač vojne opreme Rajnmetal (Rheinmetall) završio je preuzimanje većinskog udela od 51 odsto u hrvatskoj kompaniji DOK-ING, čime je proširio svoje prisustvo u sektoru besposadnih kopnenih vozila. Ugovor o preuzimanju potpisan je u martu u Zagrebu, dok je osnivač DOK-ING-a Vjekoslav Majetić zadržao preostalih 49 odsto vlasništva. Vrednost transakcije nije objavljena.

Partneri su najavili zajednički razvoj besposadnih kopnenih sistema na bazi modularne hibridne platforme Komodo, nosivosti veće od 8,5 tona. Rajnmetal planira da na ovoj platformi integriše module za direktnu i indirektnu vatrenu podršku, razminiranje, postavljanje mina, izviđanje i logistiku.

DOK-ING je osnovan 1991. godine i specijalizovan je za razvoj besposadnih kopnenih sistema za razminiranje i rad u visokorizičnim okruženjima. Do sada je hrvatska kompanija isporučila oko 500 platformi kupcima u više od 40 zemalja, a njeni sistemi za razminiranje koriste se i u Ukrajini.

Rajnmetal je objavio da je prihod u prvom kvartalu 2026. godine porastao za osam odsto na 1,9 milijardi evra, dok je operativni profit povećan 17 odsto na 224 miliona evra. Ovaj rast je sporiji nego u istom periodu prethodne godine, kada su i prihodi i profit zabeležili skok od oko 50 odsto.

Kompanija je potvrdila godišnju prognozu, navodeći da tokom 2026. očekuje rast prihoda za oko 50 odsto, uz dodatno poboljšanje profitabilnosti.

Privredna komora Srbije naglašava značaj dekarbonizacije i diverzifikacije energetskih izvora za konkurentnost domaćih kompanija

Privredna komora Srbije ističe da je za domaću industriju ključno da se što pre prilagodi novim evropskim pravilima u oblasti dekarbonizacije, diverzifikacije energetskih izvora i većeg korišćenja obnovljive energije, što će direktno uticati na konkurentnost kompanija, izvoz na tržište Evropske unije i dalji privredni razvoj Srbije. Ova poruka preneta je nakon sastanaka predsednika Privredne komore Srbije, Marka Čadeža, sa predstavnicima Evropske komisije i Ministarstva zaštite životne sredine u Briselu.

Čadež je naglasio da je saradnja sa Ministarstvom zaštite životne sredine i ministarkom Sarom Pavkov izuzetno dobra, dok su razgovori sa evropskim komesarima za proširenje i zaštitu životne sredine, Gertom Janom Kopmanom i Džesikom Rosval, bili konkretni i korisni za privredu.

“Glavne teme sa naše strane bile su ono što je privredi najpotrebnije — kako da ubrzamo procese koji će omogućiti da se uključimo u relevantne sisteme, implementiramo neophodne mere, bolje diverzifikujemo naš energetski portfolio i u većoj meri koristimo obnovljivu energiju u industriji”, izjavio je Čadež. On je dodao da su ovi razgovori posebno važni imajući u vidu rokove i obaveze koje domaća industrija mora da ispuni kako bi bila spremna za sve strože evropske regulative.

Čadež je podvukao da Evropska unija pooštrava regulativu za uvoz u zemlje članice i da je od suštinskog značaja da srpska industrija i kompanije prate ta pravila kako bi zadržale konkurentnost i nastavile da izvoze na evropsko tržište. Kako je istaknuo, zajednički rad na dekarbonizaciji industrije i većem korišćenju obnovljivih izvora energije je najvažniji prioritet.

Posebno je izdvojio sektor proizvođača građevinskih materijala i veštačkih đubriva, uz druge energetski intenzivne industrije, kao sektore za koje su ove promene od presudnog značaja. “To je pitanje opstanka velikih kompanija, a samim tim i veoma važno za naš privredni razvoj”, zaključio je Čadež.