Procena Republičkog zavoda za statistiku: pšenica 3,84 miliona tona, maline rastu 14,6 odsto u odnosu na 2025.

Republički zavod za statistiku saopštio je da je prema stanju useva od 23. maja 2026. godine očekivan značajan rast proizvodnje višanja u Srbiji, čak 96,3 odsto više nego prethodne godine. Procene pokazuju i povećanje proizvodnje pšenice na 3,84 miliona tona, što je rast od 4,5 odsto u poređenju sa 2025. godinom. Istovremeno, proizvodnja malina beleži povećanje od 14,6 odsto u odnosu na prošlu godinu.

S druge strane, tokom proleća je zasejano manje kukuruza za 3,8 odsto, soje za 7,5 odsto i šećerne repe za 5,7 odsto, dok je zabeležen porast zasejanih površina pod suncokretom za 3,5 odsto.

U poređenju sa desetogodišnjim prosekom (2016–2025), proizvodnja pšenice je viša za 27,8 odsto, suncokreta za 9,3 odsto, dok su kukuruz, šećerna repa i soja ispod proseka, sa padom od 3,6 odsto, 24,3 odsto i 10,3 odsto. Ove podatke objavio je Republički zavod za statistiku.

Brent indeks ostaje globalni standard, dok originalno polje beleži pad sa više od pola miliona na 23.000 barela dnevno

Naftno polje Brent, po kojem je nazvan najvažniji svetski referentni indeks za sirovu naftu, smanjuje proizvodnju na svega 23.000 barela dnevno tokom 2026. godine, što je manje od četvrtine obima iz pre deset godina. Prema podacima agencije Reuters i platforme LSEG, za avgust nije zakazan nijedan utovar sirove nafte tipa brent, čime ovo polje iz Severnog mora praktično nestaje iz fizičkog prometa.

Uprkos smanjenju proizvodnje, brent indeks i dalje određuje cene za više od 60% sirove nafte kojom se trguje globalno. Razlog za ovakav razvoj situacije leži u konstantnom tehnološko-geološkom padu proizvodnje na originalnom polju. U svom vrhuncu 1982. godine, polje Brent je proizvodilo više od pola miliona barela dnevno, a do danas je ukupno proizvedeno oko tri milijarde barela ekvivalenta nafte.

Današnji Dated Brent indeks ne oslanja se više isključivo na naftu iz ovog polja. Formula je tokom godina proširena na druge severomorske nafte kao što su forties, oseberg, ekofisk, troll, a od 2023. godine uključena je i američka nafta WTI midland. Prema rečima iskusnog trgovca naftom Adija Imširovića: „Ono što je danas ostalo od Brenta jeste zapravo samo ime brenda.“

Geopolitičke tenzije u Ormuskom prolazu dodatno su povećale potražnju za severomorskom naftom. Tokom krize, rafinerije su bile spremne da plate rekordne premije za brent u odnosu na terminske ugovore, zbog sigurnosti i dostupnosti zaliha. Iako su premije opale sa smirivanjem situacije, promet tankera kroz Ormuz ostaje ispod nivoa pre krize, dok Iran zadržava diskrecionu kontrolu nad saobraćajem. Fizičko tržište i dalje reflektuje ovu neizvesnost.

Severno more ulazi u fazu kontrolisanog gašenja zbog dugogodišnjeg pada proizvodnje, niske investicione aktivnosti, restriktivne poreske politike i zabrane izdavanja novih licenci za bušenje. Polje Brent, otkriveno 1971. severoistočno od Šetlandskih ostrva, bilo je temelj industrije nafte i gasa Ujedinjenog Kraljevstva više od 40 godina, stvarajući hiljade radnih mesta i donoseći više od 20 milijardi funti prihoda od poreza.

Rukovodilac polja, kompanija Shell, upravlja sa četiri platforme – Alpha, Bravo, Charlie i Delta – postavljene u vodi dubokoj 140 metara. Od početka eksploatacije 1976. godine, dve trećine prihoda sa polja izdvojeno je za poreze. Nakon višedecenijske eksploatacije, polje se sada priprema za proces dekomisije, koji će trajati više od deset godina. Ovaj proces deo je šireg zatvaranja naftnih i gasnih platformi u Severnom moru, u skladu sa regulativama Ministarstva za poslovanje, energiju i industrijsku strategiju Ujedinjenog Kraljevstva.

Izvoz voća iz Srbije dostigao 287.056 tona u 2025. godini, u prva četiri meseca 2026. vrednost izvoza porasla 13 odsto

Srpski sektor voćarstva izvezao je tokom 2025. godine ukupno 287.056 tona voća, ostvarivši prihod od 808 miliona evra, što predstavlja povećanje od 8,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede povodom Dana voća. Iako je količinski izvoz bio manji, pozitivan spoljnotrgovinski bilans iznosio je 336 miliona evra, što potvrđuje značaj voćarstva kao jednog od ključnih izvoznih sektora domaće poljoprivrede.

Prema zvaničnoj statistici, trend rasta izvoza nastavljen je i u 2026. godini. Samo u prva četiri meseca ove godine, vrednost izvoza dostigla je 268 miliona evra, što je za 13 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U maju je zabeležen izvoz od 61,8 miliona evra, što je rast od 35,5 odsto u odnosu na maj 2025. godine.

Ministarstvo poljoprivrede ističe da zahvaljujući povoljnim prirodnim uslovima, dugoj tradiciji i modernizaciji, Srbija jača svoju poziciju na međunarodnom tržištu voća. Tokom 2026. godine država nastavlja sa podrškom sektoru kroz direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku i IPARD III program. Podsticaji su dostupni za podizanje novih zasada, izgradnju i opremanje hladnjača, nabavku savremene mehanizacije, sisteme za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu, ali i za unapređenje prerađivačkih kapaciteta i povećanje dodate vrednosti proizvoda.

Sektorska analiza ministarstva pokazuje da, ukoliko ne bude većih elementarnih nepogoda do kraja godine, ukupna proizvodnja voća u Srbiji tokom 2026. može dostići između 1,5 i 1,6 miliona tona, što je 46,5 odsto više nego prošle godine i svrstalo bi ovu godinu među tri najuspešnije u poslednje dve decenije. Republički zavod za statistiku saopštio je da se kod proizvodnje malina očekuje rast od 14,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok se kod višanja beleži očekivani rast od 96,3 odsto.

Povoljni uslovi ove godine reflektuju se i na ratarstvo. Očekuje se proizvodnja pšenice od 3.845 hiljada tona, što je za 4,5 odsto više nego prethodne godine, dok je u odnosu na desetogodišnji prosek (2016–2025) proizvodnja pšenice veća za 27,8 odsto. U prolećnoj setvi 2026. godine zasejano je manje kukuruza (za 3,8 odsto), soje (za 7,5 odsto) i šećerne repe (za 5,7 odsto), dok je površina pod suncokretom povećana za 3,5 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, površine pod suncokretom su veće za 9,3 odsto, dok su površine pod kukuruzom manje za 3,6 odsto, šećernom repom za 24,3 odsto i sojom za 10,3 odsto.

Ministarstvo poljoprivrede naglašava da će nastaviti sa merama za povećanje konkurentnosti domaćih voćara, širenje izvoznih tržišta i jačanje prerađivačkog sektora, kako bi srpsko voće ostalo jedan od najprepoznatljivijih proizvoda na svetskom tržištu.