Država prodala 34,6 odsto udela u Energoprojektu po ceni od 452,3 dinara po akciji, tržišna kapitalizacija sada 4,9 milijardi dinara

Građevinsko preduzeće Napred razvoj postalo je vlasnik 90,2 odsto akcija Energoprojekt Holdinga, nakon što je kroz javnu ponudu preuzelo 3,7 miliona akcija ili 34,6 odsto ukupnog kapitala kompanije. Država, kao vlasnik trećine akcija, prodala je svoj preostali udeo po ceni iz ponude od 452,3 dinara po akciji, kako je objavljeno iz brokerske kuće Momentum Securities.

Prelaskom praga od 90 odsto vlasništva, Napred razvoj je stekao pravo da prinudno otkupi akcije od malih akcionara i povuče Energoprojekt sa Beogradske berze, po istoj ceni od 452,3 dinara po akciji. Ukupna tržišna kapitalizacija Energoprojekta sada iznosi 4,9 milijardi dinara (manje od 42 miliona evra).

Prema podacima iz prethodne poslovne godine, Energoprojekt je ostvario konsolidovani prihod od gotovo 10 milijardi dinara, dok je neto profit iznosio 1,3 milijarde dinara. Ovi rezultati ukazuju na značajno smanjenje tržišne vrednosti kompanije u poređenju sa prethodnim periodima.

Brokerska kuća Momentum Securities navodi da je Napred razvoj kroz sprovedenu ponudu ispunio uslove za pokretanje procesa prinudnog otkupa, čime bi se okončalo prisustvo Energoprojekta na Beogradskoj berzi. “Ponuda je realizovana po ceni od 452,3 dinara po akciji, a nakon završetka postupka Napred razvoj će moći da povuče Energoprojekt sa berze”, navodi se u saopštenju.

Na ovaj način, nekada najveća domaća građevinska kompanija izlazi sa berzanskog tržišta po tržišnoj vrednosti od 4,9 milijardi dinara, dok je država realizovala prodaju svog preostalog paketa akcija. Dalji koraci zavisiće od odluka skupštine društva i regulatornih procedura.

Cene električne energije i gasa znatno variraju u EU, najviša cena gasa za domaćinstva zabeležena u Švedskoj na 21 evro za 100 kWh

Prema podacima Evrostata, domaćinstva u Nemačkoj plaćala su u prvoj polovini 2025. godine najvišu cenu električne energije u Evropskoj uniji, 38 evra za 100 kilovat-sati, uključujući poreze i dažbine. Iza Nemačke su Belgija sa 36 evra i Danska sa 35 evra za 100 kWh. Najniže cene za domaćinstva zabeležene su u Mađarskoj (10 evra), Malti (12 evra) i Bugarskoj (13 evra) za isti iznos potrošnje.

Kada je reč o poslovnim potrošačima, najviša cena električne energije registrovana je u Irskoj, dok je najniža bila u Finskoj. U Danskoj gotovo polovina konačne cene električne energije za domaćinstva otpada na poreze i dažbine, dok su u Holandiji, Irskoj i Luksemburgu državne subvencije dovele do negativnog efekta na konačnu cenu.

Za prirodni gas, domaćinstva u Švedskoj suočavala su se sa najvišom cenom u EU, od 21 evro za 100 kilovat-sati, ispred Holandije (16 evra) i Danske (13 evra). Najniže cene gasa za domaćinstva zabeležene su u Mađarskoj (tri evra), Hrvatskoj (pet evra) i Rumuniji (šest evra) za 100 kWh.

Kod poslovnih korisnika, prirodni gas bio je najskuplji u Švedskoj, dok su najniže cene registrovane u Bugarskoj, Grčkoj, Belgiji, Španiji, Hrvatskoj, Litvaniji i Portugalu. Evrostatovi podaci pokazuju značajne razlike u opterećenju cenama i poreskoj politici među članicama EU, što direktno utiče na krajnje troškove za potrošače i privredu.

Hrvatska kompanija isporučila oko 500 platformi u više od 40 zemalja, Rajnmetal najavljuje rast prihoda od 50 odsto tokom 2026.

Nemački proizvođač vojne opreme Rajnmetal (Rheinmetall) završio je preuzimanje većinskog udela od 51 odsto u hrvatskoj kompaniji DOK-ING, čime je proširio svoje prisustvo u sektoru besposadnih kopnenih vozila. Ugovor o preuzimanju potpisan je u martu u Zagrebu, dok je osnivač DOK-ING-a Vjekoslav Majetić zadržao preostalih 49 odsto vlasništva. Vrednost transakcije nije objavljena.

Partneri su najavili zajednički razvoj besposadnih kopnenih sistema na bazi modularne hibridne platforme Komodo, nosivosti veće od 8,5 tona. Rajnmetal planira da na ovoj platformi integriše module za direktnu i indirektnu vatrenu podršku, razminiranje, postavljanje mina, izviđanje i logistiku.

DOK-ING je osnovan 1991. godine i specijalizovan je za razvoj besposadnih kopnenih sistema za razminiranje i rad u visokorizičnim okruženjima. Do sada je hrvatska kompanija isporučila oko 500 platformi kupcima u više od 40 zemalja, a njeni sistemi za razminiranje koriste se i u Ukrajini.

Rajnmetal je objavio da je prihod u prvom kvartalu 2026. godine porastao za osam odsto na 1,9 milijardi evra, dok je operativni profit povećan 17 odsto na 224 miliona evra. Ovaj rast je sporiji nego u istom periodu prethodne godine, kada su i prihodi i profit zabeležili skok od oko 50 odsto.

Kompanija je potvrdila godišnju prognozu, navodeći da tokom 2026. očekuje rast prihoda za oko 50 odsto, uz dodatno poboljšanje profitabilnosti.