Vrednost otkupa od domaćih dobavljača porasla 16 odsto, izvoz dostigao 22 miliona evra u 2025.

Lidl Srbija zadržala je poziciju trgovinskog lanca sa najpovoljnijom nedeljnom potrošačkom korpom u zemlji tokom čitavih prethodnih 12 meseci, prema nezavisnom istraživanju Agencije za istraživanje tržišta NMS Market Research. Kontinuirani rezultati za godinu dana potvrđuju da niske cene u Lidlu nisu deo kratkoročnih akcija, već stalna poslovna politika, bez kompromisa po pitanju kvaliteta proizvoda.

Svaki mesec u proteklih godinu dana, nedeljna potrošačka korpa u Lidl prodavnicama bila je najpovoljnija na tržištu, što prema istraživanju donosi jasnu korist potrošačima. Uspeh se temelji na optimizovanim procesima, efikasnosti i fer odnosima sa partnerima, zahvaljujući čemu se uštede iz lanca snabdevanja prelivaju u niže cene za kupce.

“Lidlova pozicija najpovoljnije nedeljne potrošačke korpe već 12 meseci zaredom najbolji je pokazatelj da su fer odnosi u lancu snabdevanja i stabilna poslovna strategija jedini pravi put do dugoročnog poverenja potrošača. Ovaj rezultat potvrđuje da prava vrednost – u smislu idealnog balansa cene i kvaliteta – dolazi iz sistemskog rada i jasne poslovne vizije, kojoj će Lidl ostati posvećen i u budućnosti”, istakao je Dragan Čigoja, generalni direktor i član Uprave Lidl Srbija.

Prema podacima, u Lidlovim prodavnicama je svakodnevno dostupno više od 700 domaćih proizvoda, dok je vrednost otkupa od domaćih dobavljača u protekloj godini porasla za 16 odsto. Izvoz proizvoda srpskih dobavljača kroz Lidlovu mrežu je u 2025. godini dostigao ukupno 22 miliona evra.

Nikola Balaban, direktor za nabavku i član Uprave Lidla Srbija, izjavio je: “Mi smo trgovinski lanac koji bira da ne prati uobičajene prakse, već kroz sopstvenu efikasnost, inovacije i razvoj lokalne mreže dobavljača investiramo u dugoročan odnos poverenja sa potrošačima i svim saradnicima. Bez obzira na to kako se tržišni uslovi menjaju, naš fokus na niske redovne cene ostaje nepromenjen, jer se kupovina u Lidlu zaista uvek isplati.”

Kompanija Lidl Srbija je na početku poslovne godine u martu najavila nastavak politike niskih cena, kako bi potrošači mogli sigurnije da planiraju kupovinu i svakodnevno dobiju kvalitet na koji mogu da računaju.

U Švajcarskoj 944.000 milionera drži 69 odsto bogatstva, dok je medijalna imovina pala za 15 odsto od 2000.

Odrasli građani Švajcarske poseduju najveću prosečnu neto imovinu na svetu, pokazuje UBS Global Wealth Report 2026. Prema podacima švajcarske banke, prosečna neto imovina po odrasloj osobi u Švajcarskoj iznosi 910.382 dolara. Sjedinjene Američke Države zauzimaju drugo mesto sa 696.277 dolara prosečne imovine po odraslom, dok je Luksemburg na trećem mestu sa 654.732 dolara.

UBS definiše imovinu kao zbir finansijske i materijalne imovine, uključujući nekretnine, umanjen za dugove i uz uključivanje privatnih penzionih fondova. Iako su prosečne vrednosti visoke, bogatstvo je izrazito koncentrisano: u Švajcarskoj živi oko 944.000 dolarskih milionera, što je 13,1 odsto odrasle populacije, a oni kontrolišu oko 69 odsto ukupne privatne imovine zemlje.

Medijalna imovina, koja označava iznos koji deli stanovništvo na dve jednake polovine, znatno je niža: u Švajcarskoj ona iznosi 145.555 dolara po odrasloj osobi, što tu zemlju stavlja na osmo mesto globalno. Po ovom pokazatelju, Luksemburg je prvi sa 394.005 dolara, Belgija druga sa 277.166 dolara, a Australija treća sa 210.783 dolara.

Analiza trendova pokazuje da je od 2000. do 2025. godine prosečna imovina po odrasloj osobi u Švajcarskoj realno porasla za nešto više od 11 odsto, dok je realna medijalna imovina u istom periodu pala za skoro 15 odsto. Ovo ukazuje na snažnu koncentraciju rasta bogatstva kod imućnijih građana, dok srednja klasa nije ostvarila iste benefite.

Na globalnom nivou, ukupna privatna imovina porasla je u 2025. godini za 10,8 odsto (izraženo u američkim dolarima), što je najbrži rast od 2017. godine. Za poređenje, rast je u 2024. godini iznosio 4,6 odsto, a u 2023. godini 4,2 odsto. Najveći rast zabeležen je u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike (EMEA), gde je imovina uvećana za 17,5 odsto, dok su Amerike zabeležile rast od 8,5 odsto, a Azijsko-pacifički region 5,9 odsto. UBS ističe da su regionalne razlike delimično posledica valutnih kretanja i slabljenja američkog dolara.

Broj dolarskih milionera u svetu povećan je za 1,5 odsto u 2025. godini, što znači da je gotovo milion ljudi postalo deo ove grupe. Prema dostupnim podacima, skoro polovina ovog rasta zabeležena je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je više od 440.000 ljudi postalo novi dolarski milioner. Ipak, UBS upozorava da je rast bogatstva raspoređen neravnomerno, jer je prosečna imovina globalno rasla, dok je medijalna imovina pala u većini analiziranih tržišta, što potvrđuje produbljivanje razlike između najbogatijih i ostatka populacije.

Država prodala 3,7 miliona akcija, tržišna kapitalizacija Energoprojekta 4,9 milijardi dinara (41,8 miliona evra)

Većinski vlasnik Energoprojekt holdinga (ENHL), Napred razvoj, nakon sprovedene javne ponude, prešao je prag od 90 odsto vlasništva, čime su ostvareni uslovi za prinudan otkup akcija preostalih akcionara. Država je prodala svoj udeo od 3,7 miliona akcija, što predstavlja 34,6 odsto ukupnog broja, po ceni od 452,3 dinara po akciji.

Po završetku ponude, Napred razvoj sada poseduje 90,2 odsto akcija Energoprojekta, što mu omogućava da, nakon odluke skupštine, sprovede prinudni otkup akcija po istoj ceni od 452,3 dinara. Ovim potezom, Energoprojekt će biti povučen sa Beogradske berze po tržišnoj kapitalizaciji koja iznosi 4,9 milijardi dinara (41,8 miliona evra).

Prema dostupnim podacima, Energoprojekt je u prethodnoj poslovnoj godini ostvario konsolidovani prihod od nešto manje od 10 milijardi dinara, a neto profit je iznosio 1,3 milijarde dinara. Ove promene u vlasničkoj strukturi znače kraj perioda u kojem je država bila značajan akcionar u nekada najvećoj domaćoj građevinskoj kompaniji.

Svi navedeni podaci zasnovani su na informacijama sa Beogradske berze i dostupnim ekonomskim analizama.