Inkluzivni kamp od 21. do 26. juna okupio 80 učesnika uzrasta 15 do 35 godina, podršku dobilo preko 5.000 osoba širom Srbije

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije izdvojilo je 2.268.750,00 dinara za realizaciju inkluzivnog kampa za 80 mladih i odraslih osoba sa cerebralnom paralizom, koji je održan u Banji Trepča od 21. do 26. juna 2026. godine. Učesnici kampa, uzrasta od 15 do 35 godina iz Beograda, imali su priliku da kroz brojne aktivnosti unaprede svoje veštine i steknu nova iskustva.

Organizatori kampa, Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije i Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Beograda, okupljaju više od 5.000 osoba širom zemlje. Tokom petodnevnog boravka, učesnici su svakodnevno prolazili kroz fizioterapijske tretmane, obuku plivanja, sportske i rekreativne aktivnosti, kao i edukativne radionice. Za roditelje su organizovana predavanja o roditeljskim pravima, socijalnoj zaštiti i mogućnostima radnog angažovanja osoba sa cerebralnom paralizom.

Jelena Radulović, defektolog i stručni radnik Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Beograda, istakla je: „Banja Trepča je mesto koje svojim stručnim kadrom, profesionalnim pristupom i uslovima pruža izuzetnu podršku osobama sa cerebralnom paralizom. Kontinuirana terapija i rehabilitacija nisu potreba samo u detinjstvu, već važan preduslov očuvanja funkcionalnosti, veće samostalnosti i boljeg kvaliteta života. Upravo zato ovakvi programi imaju neprocenjiv značaj.“

Kamp pruža podršku ne samo učesnicima, već i njihovim porodicama. Danijela Ivančević, majka jednog od učesnika, naglasila je važnost ovog programa: „Osobe sa cerebralnom paralizom nakon navršene 18. godine nemaju pravo na produženu rehabilitaciju, iako im je ona potrebna tokom celog života. Zato su kampovi poput ovog dragoceni. Oni pružaju podršku mladima, ali i nadu njihovim porodicama.“ Slično mišljenje deli i Dušica Vukosavljević, koja je istakla da ovakvi programi donose sigurnost i informacije koje su značajne za roditelje i decu.

Jovana Jekić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja je i članica Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Beograda, navela je: „Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je ove godine po prvi put obezbedilo sredstva za realizaciju inkluzivnog kampa za mlade sa cerebralnom paralizom u iznosu od 2.268.750,00 dinara. To nije samo podrška organizaciji kampa, već i podrška mladim ljudima koji ovde stiču nova iskustva, razvijaju samostalnost i grade samopouzdanje. Važno je da znaju da nisu sami i da imaju podršku društva.“

Program je realizovan kroz Javni konkurs Ministarstva za finansiranje i podršku programima zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u 2026. godini, a podršku su pružili i sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom. Kamp u Banji Trepča pokazao je značaj zajedništva, jednakih mogućnosti i kontinuirane podrške za kvalitet života mladih sa cerebralnom paralizom i njihovih porodica.

Broj napada u Evropi porastao gotovo četiri puta, na više od 800 slučajeva, dok je globalno zabeleženo 415.000 incidenata sa lažnim aplikacijama za komunikaciju

Kompanija Kaspersky detektovala je od januara do aprila 2026. godine više od 33.000 napada na mala i srednja preduzeća, u kojima su zlonamerni ili neželjeni programi bili prikriveni kao popularni servisi zasnovani na veštačkoj inteligenciji (AI). U istom periodu, samo u Evropi, broj ovakvih napada porastao je gotovo četiri puta u odnosu na 2025. godinu, premašivši 800 detektovanih incidenata.

Povodom Međunarodnog dana malih i srednjih preduzeća, koji se obeležava 27. juna, Kaspersky je objavio analizu koja ističe najčešće pretnje i daje preporuke za zaštitu MSP sektora u sve složenijem sajber okruženju. Stručnjaci kompanije navode da su početkom 2026. godine malveri najčešće bili prerušeni u ChatGPT (42%), DeepSeek (23%) i Claude (20%).

Među jedinstvenim zlonamernim datotekama koje su otkrivene kao AI servisi, najzastupljeniji su bili različiti trojanski programi, uključujući one koji mogu preuzimati i pokretati dodatni malver na kompromitovanim uređajima. Trojanci se često predstavljaju kao bezopasne datoteke, a mogu izvršavati krađu, brisanje, blokiranje, izmenu ili kopiranje korisničkih podataka, što ih čini ozbiljnom pretnjom za poslovanje preduzeća.

Osim napada koji su koristili AI kao mamac, Kaspersky telemetrija je tokom 2026. godine zabeležila gotovo 415.000 napada na mala i srednja preduzeća u kojima su zlonamerni ili neželjeni programi bili prerušeni u aplikacije za komunikaciju i video-konferencije, kao što su Telegram, WhatsApp, Zoom i Microsoft Teams. Broj ovih napada ostao je na gotovo istom nivou kao u prethodnoj godini, što pokazuje da lažne aplikacije za komunikaciju i dalje predstavljaju jednu od najrasprostranjenijih sajber pretnji za MSP sektor.

„Sajber okruženje se neprestano menja, a napadači kontinuirano koriste nove mamce. Na primer, tokom prva četiri meseca ove godine naša rešenja za mala i srednja preduzeća otkrila su stotine napada u kojima su zlonamerni ili neželjeni programi bili prerušeni u OpenClaw – AI alat koji tokom 2026. godine ubrzano stiče popularnost. Zaposleni sve češće koriste različite AI servise i druge digitalne alate u svakodnevnom radu, uključujući i one koji su javno dostupni. Zato je važno da zaposleni u malim i srednjim preduzećima, kao i svi drugi korisnici, budu oprezni prilikom preuzimanja softvera sa interneta. Uvek proverite da li je naziv internet stranice ispravno napisan, pažljivo pregledajte linkove u sumnjivim porukama elektronske pošte i koristite pouzdana bezbednosna rešenja“, izjavio je Milan Kojić, direktor prodaje za mala i srednja preduzeća za zapadni Balkan u kompaniji Kaspersky.

On je dodao da potrebe za redovnim i ažurnim obukama iz oblasti sajber bezbednosti postaju neupitne za sve organizacije, ali da su mikropreduzeća često suočena sa ograničenjima u pogledu vremena i budžeta. Kojić preporučuje rešenja prilagođena malim preduzećima, koja pored osnovne zaštite omogućavaju i edukaciju zaposlenih o bezbednosti.

Kompanija Kaspersky savetuje mala i srednja preduzeća da biraju bezbednosna rešenja u skladu sa budžetom i specifičnostima organizacije, sa posebnim fokusom na skalabilnost i jednostavnu integraciju. Kao primer navode Kaspersky Small Office Security Premium za mikropreduzeća i Kaspersky Next Optimum za organizacije u rastu, koji omogućavaju zaštitu u realnom vremenu i napredne funkcionalnosti za istragu i odgovor na incidente.

Prosečna neto zarada iznosila 121.805 dinara, razlika u mesečnim primanjima gotovo 65.000 dinara

Prema najnovijim podacima, prosečna penzija u Srbiji u aprilu iznosila je 56.848 dinara, dok je prosečna neto zarada za isti mesec bila 121.805 dinara. To znači da odlaskom u penziju građani u proseku ostvaruju 54 odsto niži mesečni prihod, odnosno suočavaju se sa razlikom od skoro 65.000 dinara na mesečnom nivou. Ovi podaci ukazuju na značaj planiranja dodatnih izvora prihoda u starosti, jer državna penzija uglavnom ne može da nadomesti iznos zarade iz radnog odnosa.

U evropskoj praksi, dodatni izvori prihoda u penziji su standard. U Francuskoj zaposleni u privatnom sektoru pored osnovne državne penzije obavezno učestvuju i u dopunskom penzijskom sistemu “Agirc-Arrco”, u koji doprinose i poslodavac i zaposleni. Italija ima razvijeno tržište dopunskih penzionih fondova, što omogućava očuvanje životnog standarda i u penzionim danima. U razvijenim evropskim sistemima, građani planiraju dodatne izvore prihoda već u tridesetim ili dvadesetim godinama.

Dugoročno finansijsko planiranje moguće je kroz investicione i alternativne investicione fondove, koji omogućavaju ulaganje u različite vrste imovine i potencijalno uvećanje vrednosti novca kroz vreme. Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica, ističe da fondovi mogu biti način da deo današnjih prihoda obezbedi finansijsku sigurnost u budućnosti. „Ulaganje nije isto što i klasična štednja. Investicioni fondovi nose određeni nivo rizika, zbog čega je pre ulaganja potrebno informisati se, razumeti sopstvene ciljeve i izabrati rešenje koje odgovara individualnoj finansijskoj situaciji. Ipak, velika prednost alternativnih fondova je što omogućavaju planski pristup, odnosno ulaganje koje se ne zasniva na kratkoročnom čuvanju novca, već na njegovom dugoročnom aktiviranju. Kroz profesionalno upravljanje i ulaganje u različite klase imovine, alternativni investicioni fondovi daju mogućnost da se kapital postepeno gradi tokom godina, što ih čini posebno relevantnim za planiranje dodatnih prihoda u penziji”, navodi Ivanović.

Kao ilustraciju snage dugoročnog ulaganja, navodi se primer ulaganja po 300 evra mesečno tokom 15 godina, što bi ukupno iznosilo 54.000 evra. Sa godišnjim prinosom od 10,74 odsto, koliko je Vista Rica Invest fond ostvario u 2025. godini, vrednost ulaganja bi nakon 15 godina mogla da dostigne oko 133.000 evra. Potencijalni prinos iznosio bi oko 79.000 evra, a ovaj obračun baziran je na istorijskom prinosu fonda, uz napomenu da prethodni rezultati nisu garancija budućih.

Planiranje dodatnih prihoda u penziji postaje ključ za očuvanje životnog standarda. Državna penzija predstavlja osnovu sigurnosti, ali se razlika između očekivanih i željenih primanja može planirati uz štednju ili ulaganja u fondove. Najvažnije pitanje ostaje: da li smo na vreme preduzeli korake kako bi život posle radnog veka bio finansijski stabilan.