Prosečna plata u februaru 116.712 dinara, dok je medijana 91.399 dinara; čak 73 odsto zaposlenih prima ispod prosečne zarade
U Srbiji su razlike u zaradama sve izraženije, pokazuju najnoviji ekonomski podaci za 2024. godinu. Prosečna plata u februaru iznosila je 116.712 dinara, dok je medijana, odnosno plata ispod koje prima slabije plaćena polovina zaposlenih, iznosila 91.399 dinara. Čak 73 odsto zaposlenih u Srbiji primilo je platu ispod prosečne, što ukazuje na nastavak trenda raslojavanja, s obzirom na to da je pre deset godina ovaj procenat iznosio 68 odsto.
Analiza ukupnog fonda mesečnih zarada pokazuje da deset odsto najplaćenijih zaposlenih ostvaruje čak 40 odsto ukupnih plata u zemlji. Unutar ove grupe, jedan odsto najbogatijih zaposleni ostvaruje 16 odsto ukupnog iznosa zarada. Nasuprot tome, slabije plaćena polovina radnika ukupno dobija samo 17 odsto fonda zarada.
Poređenje sa 1980. godinom, kada je Srbija bila deo socijalističkog sistema, dodatno osvetljava razlike: prosečna godišnja zarada svakog od 0,1 odsto superbogatih tada je iznosila 7,3 miliona evra, dok je 2024. dostigla 31,5 miliona evra – rast od 332 odsto. Za jedan odsto najbogatijih, godišnja zarada porasla je sa 124.000 na 355.000 evra, odnosno 144 odsto. Deset odsto najbogatijih beleže rast godišnje zarade sa 40.500 na 76.000 evra, što je povećanje od 80 odsto.
Suprotno tome, siromašnija polovina stanovništva 1980. godine imala je prosečnu godišnju zaradu od 3.100 evra, a 2024. svega 3.206 evra, što je rast od svega 1,4 odsto, ukazujući na izraziti pad životnog standarda ove grupe.
Ovako velika raslojenost zarada rezultat je privatizacije nekadašnje društvene imovine i preusmeravanja na tržišnu ekonomiju, što je za siromašnije slojeve posebno nepovoljno. Dodatno, povezanost najbogatijih sa političkim strukturama omogućava im povoljnije poreske uslove, dok poreska politika prema oko 3.500 najbogatijih ne predviđa posebne namete – iako bi oporezivanje godišnjih prihoda ovih lica sa tri odsto donelo više od 450 milijardi evra državnom budžetu.
Podaci jasno ukazuju na potrebu za reformom poreske politike i većom državnom regulacijom kako bi se smanjile ekonomske nejednakosti i obezbedile osnovne potrebe za šire slojeve stanovništva.
