Više od 36,4% Beograđana plaća ovu kiriju, dok 10% izdvaja više od 500 evra za stanovanje

U Beogradu čak 36,4% podstanara mesečno plaća kiriju između 300 i 500 evra, pokazuje istraživanje portala za nekretnine 4zida. Pored toga, 10% iznajmljivača ima budžet veći od 500 evra, dok 7,1% Beograđana za stan mesečno izdvaja više od 700 evra. U unutrašnjosti Srbije, 69,2% podstanara plaća do 300 evra, dok svega 7,6% plaća više od 500 evra.

Više od 80% ispitanika u celoj Srbiji navodi da su cene zakupa previsoke, dok 60,7% Beograđana smatra da su stanarine potpuno nerealne u odnosu na plate. U unutrašnjosti 51,4% anketiranih deli to mišljenje. U Beogradu svaki četvrti podstanar, odnosno 25%, izdvaja više od polovine plate za kiriju, 23,6% do 30% zarade, a 44,3% između 30% i 50% prihoda. U ostalim gradovima, čak 85,9% stanara za kiriju daje do 50% zarade.

Istraživanje je pokazalo da čak 90% podstanara u Beogradu i 83,2% u ostatku Srbije zbog visoke stanarine moralo je da menja svoje životne planove. Ugovor o zakupu ima 60% ispitanika, dok 40% boravi bez formalnog ugovora. Zabrinjava i podatak da 15% Beograđana i 17% podstanara u unutrašnjosti ne zna koja su im prava kao zakupaca.

Ponuda kvalitetnih nekretnina za iznajmljivanje je ograničena, na šta se žali 31,4% Beograđana i 24,3% stanara u unutrašnjosti. Proces pronalaska stana u Beogradu traje duže – tek 32,1% nalazi stan za manje od mesec dana, dok u drugim gradovima taj procenat iznosi 42,2%. Gotovo svaki treći Beograđanin, odnosno 29,3%, tražio je stan duže od šest meseci, a isti procenat morao je da pogleda više od 30 nekretnina pre konačnog izbora. Samo 35% podstanara u Beogradu pronašlo je odgovarajući stan nakon obilaska do pet nekretnina, dok je u unutrašnjosti taj procenat 38,4%.

Najčešće primedbe podstanara odnose se na visoke cene u poređenju sa kvalitetom, star nameštaj, neadekvatnu opremu i kršenje privatnosti od strane stanodavaca. Većina stanara smatra da bi cene trebalo bolje da prate plate i kvalitet ponuđenih stanova.

Međunarodni centar ICSID presudio u korist Srbije, dosuđeno 3,5 miliona dolara za pravne troškove

Država Srbija ostvarila je pobedu u arbitražnom postupku protiv kompanija APG SGA iz Švajcarske i njenog zavisnog društva Alma Quattro, u sporu vrednom 175 miliona evra pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID). Odluka arbitražnog tribunala doneta je 13. aprila, a prema saopštenju APG SGA, Srbiji je dosuđeno 3,5 miliona dolara na ime pravnih troškova.

Spor je proistekao iz koncesije za bilborde u Beogradu, koju je Alma Quattro zaključila sa Gradom Beogradom 2017. godine na period od 25 godina. U arbitražnom postupku, tužioci su 2021. godine tvrdili da je Srbija prekršila klauzulu o ekskluzivnosti, nakon što je koncesiju za više od 250 digitalnih reklamnih panela dodelila drugoj kompaniji.

Arbitražni tribunal je odbacio sve tužbene zahteve, navodeći da ugovorom kompaniji Alma Quattro nisu dodeljena prava na postavljanje digitalnih bilborda, niti ekskluzivna prava. Odbijene su i tvrdnje tužilaca o povredi bilateralnog investicionog sporazuma, uključujući odredbe o pravičnom tretmanu, punoj zaštiti, sigurnosti, nediskriminaciji i eksproprijaciji.

Rasprava o nadležnosti, osnovanosti i visini odštete održana je u novembru 2023. godine u Parizu. Prema saopštenju APG SGA, sve lokalne pravne mere za ostvarivanje prava takođe nisu dale rezultate, dok Alma Quattro i dalje upravlja koncesijom za bilborde u Beogradu.

Industrijska proizvodnja porasla 5,7 procenata, maloprodaja slabija sa rastom od 1,7 odsto

Kineska ekonomija zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5 procenata u prvom kvartalu 2026. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, pokazuju najnoviji zvanični podaci. U odnosu na prethodni kvartal, privreda je porasla 1,3 odsto, što predstavlja najbrži kvartalni rast u poslednjih godinu dana.

Prema objavljenim brojkama, industrijska proizvodnja u martu povećana je za 5,7 procenata na godišnjem nivou, što je rezultat snažne globalne tražnje za kineskom elektronikom, automobilima, poluprovodnicima i robotikom. S druge strane, maloprodaja je zabeležila rast od 1,7 odsto, što je ispod očekivanja i ukazuje na slabost domaće potrošnje.

Makroekonomski kontekst obeležava i rat SAD i Izraela protiv Irana, koji traje sedam nedelja i utiče na rast cena energenata, inflaciju i usporavanje globalnog ekonomskog rasta. Stručnjaci ocenjuju da bi dugotrajan sukob mogao negativno da utiče na kineske izvozne prihode u drugoj polovini godine.

Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio je prognozu rasta za Kinu u 2026. godini na 4,4 odsto, dok su kineske vlasti zacrtale cilj rasta između 4,5 i 5 procenata, što je najniži planirani rast od 1991. godine. Analitičari upozoravaju da trajna kriza na tržištu nekretnina i dalje negativno utiče na poverenje potrošača i investitora.

Kina je u 2025. godini ostvarila ciljani rast od oko 5 procenata, uz rekordni trgovinski suficit od skoro 1.200 milijardi dolara, i pored viših carina koje je uvela administracija Donalda Trampa. U martu 2026. izvoz je povećan za 2,5 procenata na godišnjem nivou, ali je taj tempo znatno sporiji nego u prva dva meseca godine, što se delom pripisuje sezonskim faktorima.

Ekonomisti smatraju da bi povećanje javnih investicija bez rasta domaće potrošnje moglo dodatno da poveća zavisnost Kine od izvoza i produbi deflatorne pritiske. Iako se očekuje da Kina stimulativnim merama može da dostigne godišnji cilj rasta, globalni izazovi ostaju ključni faktor neizvesnosti.