Prihodi kompanije porasli na 1,4 milijarde evra, dok je stopa neto dobiti pala na 0,6 odsto

Kompanija Delez Srbija završila je 2025. godinu sa neto dobiti od oko 9 miliona evra, što predstavlja pad od 85 odsto u poređenju sa 2024. godinom. Stopa neto dobiti u 2025. iznosila je 0,6 odsto, dok je prethodne godine bila 4,4 odsto. Povrat od 0,6 odsto na otprilike milijardu evra angažovanog kapitala značajno je ispod prosečnih ekonomskih parametara za kompanije ove veličine i kapitalne intenzivnosti.

Ukupni prihodi Delez Srbija u 2025. godini dostigli su približno 1,4 milijarde evra, što je povećanje od oko 7 miliona evra u odnosu na 2024. godinu, odnosno nominalni rast prodaje od 0,5 odsto. Istovremeno, nabavna vrednost prodate robe porasla je za oko 30 miliona evra, pokazujući da su troškovi robe nadmašili rast prihoda. Prosečna godišnja inflacija maloprodajnih cena u sistemu kompanije iznosila je 0,3 odsto, dok je međugodišnja inflacija cena hrane u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 2,7 odsto. To znači da su prodajne cene kompanije rasle znatno sporije od ukupnog rasta cena hrane na tržištu.

Kao odgovor na Uredbu o ograničenju marži, Delez Srbija je u četvrtom kvartalu 2025. bila primorana da zatvori 25 prodavnica i sprovede niz drugih mera prilagođavanja, ali je i pored toga u tom periodu zabeležen negativan poslovni rezultat.

Iz kompanije navode da će tokom 2026. godine fokus biti na stabilizaciji poslovanja, postepenom nastavku investicija i uspostavljanju dugoročno održivog operativnog modela, u skladu sa tržišnim uslovima.

Međunarodni centar ICSID presudio u korist Srbije, dosuđeno 3,5 miliona dolara za pravne troškove

Država Srbija ostvarila je pobedu u arbitražnom postupku protiv kompanija APG SGA iz Švajcarske i njenog zavisnog društva Alma Quattro, u sporu vrednom 175 miliona evra pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID). Odluka arbitražnog tribunala doneta je 13. aprila, a prema saopštenju APG SGA, Srbiji je dosuđeno 3,5 miliona dolara na ime pravnih troškova.

Spor je proistekao iz koncesije za bilborde u Beogradu, koju je Alma Quattro zaključila sa Gradom Beogradom 2017. godine na period od 25 godina. U arbitražnom postupku, tužioci su 2021. godine tvrdili da je Srbija prekršila klauzulu o ekskluzivnosti, nakon što je koncesiju za više od 250 digitalnih reklamnih panela dodelila drugoj kompaniji.

Arbitražni tribunal je odbacio sve tužbene zahteve, navodeći da ugovorom kompaniji Alma Quattro nisu dodeljena prava na postavljanje digitalnih bilborda, niti ekskluzivna prava. Odbijene su i tvrdnje tužilaca o povredi bilateralnog investicionog sporazuma, uključujući odredbe o pravičnom tretmanu, punoj zaštiti, sigurnosti, nediskriminaciji i eksproprijaciji.

Rasprava o nadležnosti, osnovanosti i visini odštete održana je u novembru 2023. godine u Parizu. Prema saopštenju APG SGA, sve lokalne pravne mere za ostvarivanje prava takođe nisu dale rezultate, dok Alma Quattro i dalje upravlja koncesijom za bilborde u Beogradu.

Industrijska proizvodnja porasla 5,7 procenata, maloprodaja slabija sa rastom od 1,7 odsto

Kineska ekonomija zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5 procenata u prvom kvartalu 2026. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, pokazuju najnoviji zvanični podaci. U odnosu na prethodni kvartal, privreda je porasla 1,3 odsto, što predstavlja najbrži kvartalni rast u poslednjih godinu dana.

Prema objavljenim brojkama, industrijska proizvodnja u martu povećana je za 5,7 procenata na godišnjem nivou, što je rezultat snažne globalne tražnje za kineskom elektronikom, automobilima, poluprovodnicima i robotikom. S druge strane, maloprodaja je zabeležila rast od 1,7 odsto, što je ispod očekivanja i ukazuje na slabost domaće potrošnje.

Makroekonomski kontekst obeležava i rat SAD i Izraela protiv Irana, koji traje sedam nedelja i utiče na rast cena energenata, inflaciju i usporavanje globalnog ekonomskog rasta. Stručnjaci ocenjuju da bi dugotrajan sukob mogao negativno da utiče na kineske izvozne prihode u drugoj polovini godine.

Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio je prognozu rasta za Kinu u 2026. godini na 4,4 odsto, dok su kineske vlasti zacrtale cilj rasta između 4,5 i 5 procenata, što je najniži planirani rast od 1991. godine. Analitičari upozoravaju da trajna kriza na tržištu nekretnina i dalje negativno utiče na poverenje potrošača i investitora.

Kina je u 2025. godini ostvarila ciljani rast od oko 5 procenata, uz rekordni trgovinski suficit od skoro 1.200 milijardi dolara, i pored viših carina koje je uvela administracija Donalda Trampa. U martu 2026. izvoz je povećan za 2,5 procenata na godišnjem nivou, ali je taj tempo znatno sporiji nego u prva dva meseca godine, što se delom pripisuje sezonskim faktorima.

Ekonomisti smatraju da bi povećanje javnih investicija bez rasta domaće potrošnje moglo dodatno da poveća zavisnost Kine od izvoza i produbi deflatorne pritiske. Iako se očekuje da Kina stimulativnim merama može da dostigne godišnji cilj rasta, globalni izazovi ostaju ključni faktor neizvesnosti.