Industrijska proizvodnja porasla 5,7 procenata, maloprodaja slabija sa rastom od 1,7 odsto

Kineska ekonomija zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5 procenata u prvom kvartalu 2026. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, pokazuju najnoviji zvanični podaci. U odnosu na prethodni kvartal, privreda je porasla 1,3 odsto, što predstavlja najbrži kvartalni rast u poslednjih godinu dana.

Prema objavljenim brojkama, industrijska proizvodnja u martu povećana je za 5,7 procenata na godišnjem nivou, što je rezultat snažne globalne tražnje za kineskom elektronikom, automobilima, poluprovodnicima i robotikom. S druge strane, maloprodaja je zabeležila rast od 1,7 odsto, što je ispod očekivanja i ukazuje na slabost domaće potrošnje.

Makroekonomski kontekst obeležava i rat SAD i Izraela protiv Irana, koji traje sedam nedelja i utiče na rast cena energenata, inflaciju i usporavanje globalnog ekonomskog rasta. Stručnjaci ocenjuju da bi dugotrajan sukob mogao negativno da utiče na kineske izvozne prihode u drugoj polovini godine.

Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio je prognozu rasta za Kinu u 2026. godini na 4,4 odsto, dok su kineske vlasti zacrtale cilj rasta između 4,5 i 5 procenata, što je najniži planirani rast od 1991. godine. Analitičari upozoravaju da trajna kriza na tržištu nekretnina i dalje negativno utiče na poverenje potrošača i investitora.

Kina je u 2025. godini ostvarila ciljani rast od oko 5 procenata, uz rekordni trgovinski suficit od skoro 1.200 milijardi dolara, i pored viših carina koje je uvela administracija Donalda Trampa. U martu 2026. izvoz je povećan za 2,5 procenata na godišnjem nivou, ali je taj tempo znatno sporiji nego u prva dva meseca godine, što se delom pripisuje sezonskim faktorima.

Ekonomisti smatraju da bi povećanje javnih investicija bez rasta domaće potrošnje moglo dodatno da poveća zavisnost Kine od izvoza i produbi deflatorne pritiske. Iako se očekuje da Kina stimulativnim merama može da dostigne godišnji cilj rasta, globalni izazovi ostaju ključni faktor neizvesnosti.

Na 18. Beogradskom rakija festu biće predstavljeno 60 brendova, a izvoz beleži rast veći od vina

Srpske destilerije ostvarile su rast izvoza rakije od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je veći porast nego u sektoru vina, prema izjavama domaćih proizvođača. Ovaj trend potvrđuje i najava da će na 18. Beogradskom rakija festu, koji se održava 25. i 26. aprila na Beogradskom sajmu, učestvovati više od pedeset destilerija koje će prezentovati 60 marki rakije, dok će u zvaničnom takmičenju biti ocenjivano 50 uzoraka.

Direktor destilerije Gorda, Miloš Škorić, istakao je da izvoz rakije iz Srbije u poslednjim godinama raste po stopi od 20 odsto godišnje, ali i da su ukupne količine i dalje niske. Glavna izvozna tržišta ostaju region i zemlje sa snažnom srpskom dijasporom, kao što su Australija, Sjedinjene Američke Države i Kanada. Škorić je naveo i da su prošle godine na prestižnom takmičenju CMB Spirits Selection u Meksiku osvojene srebrne medalje za rakije od jabuke i šljive.

Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije naglasio je da će ovogodišnji Beogradski rakija fest okupiti rekordan broj destilerija, s naglaskom na kurseve senzorne degustacije i promociju miksoloških inovacija, dok će se na festivalu održati i dva stručna panela posvećena tržištu i edukaciji HoReCa sektora i potrošača.

Branko Nešić iz Belgrade Urban Distillery izjavio je da se na festivalu uzorci uzimaju direktno sa tržišta i ocenjuju kroz tri kategorije, sa ciljem da se podigne kvalitet i standardi srpske rakije na međunarodnom nivou.

Srpski proizvođači, suočeni sa izazovima plasmana na tržištima gde rakija nije prepoznata, nastavljaju sa promocijom brenda i unapređenjem kvaliteta, dok organizatori festivala očekuju da manifestacija doprinese većoj prepoznatljivosti i izvoznom potencijalu srpske rakije.

Kompanija zabeležila prvi rast obima hrane u Severnoj Americi posle godinu dana, zahvaljujući nižim cenama na brendovima Lay’s i Doritos

Američka kompanija Pepsiko smanjila je cene slanih grickalica do 15 odsto na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, što je dovelo do rasta obima hrane za 2 odsto u poslednjem tromesečju. Ovo je prvi rast obima u kategoriji hrane u Severnoj Americi u poslednjih godinu dana, dok je u prethodnom kvartalu zabeležen pad od 1 odsto.

Kako je saopšteno, sniženja su uvedena na proizvode kao što su Lay’s i Doritos, kao odgovor na žalbe potrošača posle višestrukih povećanja cena i radi povratka prostora na policama u maloprodaji. Kompanija je na ovaj način uspela da prevaziđe procene analitičara i zaštiti se od rastuće makroekonomske neizvesnosti.

U prethodnim godinama Pepsiko se suočavao sa padom prodaje, jer su potrošači sa ograničenim budžetom birali jeftinije robne marke ili zdravije alternative. Stabilna potražnja za dijetalnim gaziranim pićima takođe je doprinela boljem rezultatu u kvartalu.

Generalni direktor Ramon Laguarta pokrenuo je mere za smanjenje troškova, uključujući smanjenje broja proizvoda i zatvaranje određenih proizvodnih centara, sa ciljem pojednostavljivanja lanca snabdevanja u Severnoj Americi. Ove aktivnosti, zajedno sa korekcijom cena, omogućile su Pepsiku da poboljša poziciju na tržištu i odgovori na promene u potrošačkom ponašanju.