Inflacija blago ubrzana zbog cena energenata, strani kapital smanjen za 866 miliona evra

Srpska ekonomija ostvarila je međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda od 3,2 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, navodi se u najnovijem izdanju Kvartalnog monitora. Ovaj rezultat svrstava Srbiju među najbrže rastuće ekonomije u Evropi u posmatranom periodu, ali analitičari upozoravaju da na osnovu jednog kvartala nije moguće izvoditi dugoročne zaključke o ukupnom stanju i perspektivama domaće privrede.

Od marta, inflacija u Srbiji beleži blago ubrzanje, što se prvenstveno pripisuje rastu cena energenata i ukidanju administrativne kontrole cena. Smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i kontrola maloprodajnih cena energenata delimično su ublažili uticaj globalnog rasta cena energenata na domaću inflaciju. Blagi rast bazne inflacije i cena usluga od početka godine ukazuje na postojanje unutrašnjih pritisaka na rast cena.

„Ukoliko izostanu novi poremećaji na svetskom tržištu i ne dođe do većeg predizbornog trošenja, inflacija će ostati u okvirima projekcije Narodne banke Srbije, odnosno do pet odsto godišnje“, navode autori Kvartalnog monitora.

Fiskalna politika za sada ne ugrožava makroekonomsku stabilnost zemlje, ali kao izazovi ostaju siva ekonomija, loša selekcija prioriteta i rasipanje javnih sredstava kroz korupciju i neefikasno trošenje. U izveštaju se napominje da nije izvesno u kojoj meri će najavljeno predizborno trošenje uticati na povećanje budžetskih rashoda i deficita. Udeo javnog duga u BDP-u ocenjen je kao relativno nizak, dok su troškovi kamata visoki.

Glavni nosioci rasta u prvom kvartalu bili su poljoprivreda i uslužni sektor, dok je industrijska proizvodnja stagnirala, a građevinarstvo zabeležilo pad. Sa strane tražnje, rast su podržali privatna i državna potrošnja, kao i izvoz, dok su investicije ostale na istom nivou.

U narednim kvartalima očekuje se oporavak industrije, pre svega zahvaljujući kompaniji Stelantis, i građevinarstva kroz projekte vezane za Ekspo. Ipak, postoje brojni unutrašnji i spoljni faktori koji mogu usporiti ekonomski rast. Procena autora izveštaja je da bi privredni rast u celoj 2026. godini mogao da iznosi oko tri odsto.

Na tržištu rada nastavilo se blago pogoršanje – zaposlenost je smanjena, nezaposlenost stagnira, dok realne zarade beleže snažan rast. U prvom kvartalu nastavljen je visok rast realnih zarada kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, dok su troškovi rada izraženi u evrima rasli nešto brže.

Visoke cene energenata od aprila negativno su uticale na trgovinski i tekući bilans. U prvom kvartalu zabeležen je odliv stranog kapitala od 866 miliona evra zbog pada stranih direktnih investicija za oko 40 odsto, odliva trgovačkih kredita i povlačenja portfolio investicija.

Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto i nastavila sa prodajom deviza radi sprečavanja slabljenja dinara. Realne kamatne stope na dinarske i indeksirane kredite opadale su u prva četiri meseca, dok se povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke za 0,25 procentnih poena ne očekuje da značajnije utiče na kamatne stope u Srbiji.

Dnevni kapacitet fabrike Mirafiori smanjen sa 430 na 400 automobila, proizvedeno 15.000 vozila u prvom tromesečju

Automobilska kompanija Stelantis najavila je produženje letnje obustave proizvodnje u svojoj fabrici Mirafiori u Torinu, gde se sastavlja model fijat 500, za dodatnu sedmicu zbog problema u snabdevanju ključnim delovima. Proizvodnja će biti zaustavljena u periodu od 27. do 31. jula, čime će se ova pauza nadovezati na već planiranu tronedeljnu letnju obustavu rada tokom avgusta, kako je saopšteno.

Kao razlog za produženje zaustavljanja rada, kompanija navodi nestašicu pojedinih komponenti, uključujući motore, branike i senzore, a istaknuto je i da dobavljači imaju problema da isprate povećanu proizvodnju hibridne verzije modela fijat 500, koja je na tržište vraćena krajem prošle godine.

Prema podacima Stelantisa, u prvom tromesečju 2026. godine proizvedeno je oko 15.000 vozila, dok je dnevni proizvodni kapacitet fabrike Mirafiori ove godine smanjen sa 430 na 400 automobila. Raniji plan kompanije predviđa proizvodnju oko 100.000 primeraka modela fijat 500, u hibridnoj i potpuno električnoj verziji, tokom 2026. godine.

Kompanija je obavestila sindikate da pojedini dobavljači ne uspevaju da odgovore na aktuelne zahteve, dok sindikati smatraju da produžena obustava rada ukazuje i na slabiju tražnju za tim modelom od očekivane. Fabrika bi trebalo da nastavi proizvodnju po završetku aktuelne jednonedeljne pauze povodom lokalnog praznika u Torinu, pre početka letnje obustave.

Kompanija Starlink već registrovana u Srbiji od 2021. godine, a korisnici očekuju brzine od 100 do 300 Mbps

Američka tehnološka kompanija Starlink, deo korporacije SpaceX u vlasništvu Ilona Maska, nastavlja širenje u regionu nakon što je u Hrvatskoj prisutna od 2021. godine, a u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Makedoniji od 2022. i Albaniji od 2024. godine. U Crnoj Gori je kompanija registrovana kao Starlink Montenegro krajem aprila, dok je procedura za telekomunikacionu dozvolu započeta još krajem februara. Prema najavama, korisnici u Crnoj Gori mogli bi da koriste Starlink usluge već od druge polovine ove godine, dok je Srbija na Starlinkovoj mapi čekanja sa rokovima za kraj 2026. godine.

Starlink Montenegro je u stopostotnom vlasništvu evropske holding kompanije Starlink Holdings Netlands B.V. i čeka završetak procedure kod crnogorskog operatora Agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (EKIP) do kraja drugog kvartala 2026. godine. U Srbiji je Starlink doo Beograd registrovan još 2021. godine, ali proces dobijanja licence traje zbog administrativno-tehničkih pregovora sa RATEL-om (Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge).

Za početak rada u Srbiji, Starlink mora da bude upisan u Evidenciju operatora elektronskih komunikacija RATEL-a i da podnese kompletnu dokumentaciju u skladu sa Pravilnikom o opštim uslovima. Kompanija Starlink d.o.o. (SpaceX) je tokom javnih konsultacija povodom Nacrta pravilnika o radiofrekvencijskom spektru zatražila lakši i brži sistem licenciranja u Ka-bandu (17–40 GHz), E-bandu (71–76 GHz / 81–86 GHz) i V-bandu, kao i niske i fiksne takse. Takođe, Starlink zahteva harmonizaciju propisa Srbije sa evropskim standardima (ECC/CEPT), radi omogućavanja rada krajnjih korisnika bez pojedinačnih dozvola za svaku antenu.

Tehnički, Starlink može da pokrije Srbiju u svakom trenutku, ali kompanija ne želi da pusti komercijalni signal dok ne postigne dogovor sa RATEL-om oko spektra i taksi. Prema zvaničnoj komunikaciji RATEL-a, proces dostavljanja dokumentacije je u toku i insistira se na potpunom ispunjenju svih zakonskih preduslova Srbije. Jedan od razloga za spor je pitanje radiofrekvencijskog spektra, dok lokalni operateri, naročito Telekom Srbija, nisu zainteresovani za dolazak globalne konkurencije zbog mogućeg uticaja na cene.

Zbog administrativnih procedura, zvaničan rok za dolazak Starlinka u Srbiju pomeren je na kraj 2026. godine. Ipak, deo korisnika već sada nelegalno koristi Starlink opremu nabavljenu iz Hrvatske i Mađarske, uz brzine od 100 do preko 300 Mbps (češće 150–250 Mbps), upload od 10–30 Mbps i latenciju od 20–60 ms. Cena mesečne pretplate bi bila slična regionu – 30 do 50 evra, dok je jednokratni trošak za opremu 350 do 450 evra. Postoje i prenosivi paketi (Starlink Mini / Roam) sa opremom od 200 evra i mesečnim troškovima od 40 do 90 evra, u zavisnosti od paketa.

Prednost Starlinka posebno se odnosi na pružanje interneta u ruralnim područjima gde standardni operateri ne mogu da ponude stabilnu vezu. Iako postojeći korisnici hvale stabilnost Starlinka, kompanija ograničava sivu upotrebu i čeka zvaničnu dozvolu za rad na srpskom tržištu.