Ukupna tražnja za zlatom dostigla 1.231 tonu u prvom kvartalu 2026, vrednost porasla na 193 milijarde dolara
Centralne banke širom sveta nastavile su da povećavaju zlatne rezerve, pa je u prvom kvartalu 2026. godine neto kupljeno 244 tone zlata, što je rast od 3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Ukupna globalna tražnja za zlatom, uključujući i OTC (vanberzanske) transakcije, dostigla je 1.231 tonu, beležeći rast od 2 odsto u poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine.
Vrednost ukupne tražnje za zlatom porasla je za 74 odsto i iznosi rekordnih 193 milijarde dolara. Posebno se izdvaja segment zlatnih poluga i zlatnika, gde je tražnja dostigla 474 tone, što je rast od 42 odsto na godišnjem nivou. Istovremeno, tržište zlatnog nakita trpi pritisak visokih cena – potrošači su u prvom kvartalu smanjili kupovinu za 23 odsto, dok je vrednost kupovine poskupela za 31 odsto, što ukazuje da se kupuje manje ili su proizvodi lakši.
Cena zlata beležila je značajne oscilacije: sa oko 3.400 dolara za finu uncu pre godinu dana, dostigla je 5.400 dolara u februaru i martu ove godine, a trenutno se nalazi iznad 4.500 dolara za uncu. Ova visoka cena uticala je na promenu strukture tražnje – od emotivne kupovine nakita prelazi se na praktičnije investicije u poluge i zlatnike.
“Kratkoročna korekcija cene ne menja širu sliku. Visoke cene prirodno ograničavaju kupovinu nakita, jer je ta odluka često emotivna i može da se odloži. Kod investicionog zlata logika je drugačija – ljudi traže imovinu koja čuva vrednost i može se unovčiti kada je potrebno. Zato i dalje beležimo snažnu globalnu tražnju za polugama i zlatnicima, dok centralne banke, uključujući i one u regionu, nastavljaju da povećavaju svoje rezerve”, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro.
U Srbiji je trend povećanja zlatnih rezervi takođe izražen. Prema podacima Narodne banke Srbije, zlatne rezerve zemlje krajem aprila dostigle su gotovo 54 tone, vredne oko 6,9 milijardi evra, što čini 24,4 odsto bruto deviznih rezervi. Samo tokom aprila, NBS je kupila 225,8 kilograma zlata kroz 18 poluga od domaće kompanije Srbija Ziđin Koper, dok su rezerve od početka godine povećane za približno 1,5 tona.
Ovakva kretanja potvrđuju da se zlato sve više posmatra kao rezervna aktiva i čuvar vrednosti u uslovima visokih kamatnih stopa, inflatornih pritisaka i geopolitičke neizvesnosti, kako među domaćinstvima, tako i među institucijama.
