Izvoz voća iz Srbije dostigao 287.056 tona u 2025. godini, u prva četiri meseca 2026. vrednost izvoza porasla 13 odsto

Srpski sektor voćarstva izvezao je tokom 2025. godine ukupno 287.056 tona voća, ostvarivši prihod od 808 miliona evra, što predstavlja povećanje od 8,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede povodom Dana voća. Iako je količinski izvoz bio manji, pozitivan spoljnotrgovinski bilans iznosio je 336 miliona evra, što potvrđuje značaj voćarstva kao jednog od ključnih izvoznih sektora domaće poljoprivrede.

Prema zvaničnoj statistici, trend rasta izvoza nastavljen je i u 2026. godini. Samo u prva četiri meseca ove godine, vrednost izvoza dostigla je 268 miliona evra, što je za 13 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U maju je zabeležen izvoz od 61,8 miliona evra, što je rast od 35,5 odsto u odnosu na maj 2025. godine.

Ministarstvo poljoprivrede ističe da zahvaljujući povoljnim prirodnim uslovima, dugoj tradiciji i modernizaciji, Srbija jača svoju poziciju na međunarodnom tržištu voća. Tokom 2026. godine država nastavlja sa podrškom sektoru kroz direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku i IPARD III program. Podsticaji su dostupni za podizanje novih zasada, izgradnju i opremanje hladnjača, nabavku savremene mehanizacije, sisteme za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu, ali i za unapređenje prerađivačkih kapaciteta i povećanje dodate vrednosti proizvoda.

Sektorska analiza ministarstva pokazuje da, ukoliko ne bude većih elementarnih nepogoda do kraja godine, ukupna proizvodnja voća u Srbiji tokom 2026. može dostići između 1,5 i 1,6 miliona tona, što je 46,5 odsto više nego prošle godine i svrstalo bi ovu godinu među tri najuspešnije u poslednje dve decenije. Republički zavod za statistiku saopštio je da se kod proizvodnje malina očekuje rast od 14,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok se kod višanja beleži očekivani rast od 96,3 odsto.

Povoljni uslovi ove godine reflektuju se i na ratarstvo. Očekuje se proizvodnja pšenice od 3.845 hiljada tona, što je za 4,5 odsto više nego prethodne godine, dok je u odnosu na desetogodišnji prosek (2016–2025) proizvodnja pšenice veća za 27,8 odsto. U prolećnoj setvi 2026. godine zasejano je manje kukuruza (za 3,8 odsto), soje (za 7,5 odsto) i šećerne repe (za 5,7 odsto), dok je površina pod suncokretom povećana za 3,5 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, površine pod suncokretom su veće za 9,3 odsto, dok su površine pod kukuruzom manje za 3,6 odsto, šećernom repom za 24,3 odsto i sojom za 10,3 odsto.

Ministarstvo poljoprivrede naglašava da će nastaviti sa merama za povećanje konkurentnosti domaćih voćara, širenje izvoznih tržišta i jačanje prerađivačkog sektora, kako bi srpsko voće ostalo jedan od najprepoznatljivijih proizvoda na svetskom tržištu.

Vetroparkovi zabeležili rast proizvodnje od 28,3 odsto, dok je energija sunca porasla 3,7 odsto na godišnjem nivou

Nemačka je u prvoj polovini 2026. godine ostvarila rekordni udeo električne energije iz obnovljivih izvora, dostigavši 58 odsto ukupne proizvodnje, prema preliminarnim podacima Centra za istraživanje solarne energije i vodonika Baden-Virtemberga (ZSW) i Saveznog udruženja industrije energije i vode (BDEW). Ovaj rezultat je za skoro tri procentna poena veći u odnosu na prethodni rekord iz cele prošle godine.

Detaljna analiza pokazuje da su vetroparkovi na moru i kopnu dali ključan doprinos rastu, sa povećanjem proizvodnje od 28,3 odsto, odnosno sedam odsto. Proizvodnja iz energije sunca porasla je za 3,7 odsto, dok je energija iz hidroelektrana zabeležila pad od 7,7 odsto zbog manjka padavina. Biomasa je zabeležila rast proizvodnje od 0,6 odsto u odnosu na prethodni period.

Prema zajedničkom saopštenju ZSW i BDEW, ovakav razvoj obnovljivih izvora energije doprinosi smanjenju zavisnosti Nemačke od uvoznog fosilnog goriva i povećava otpornost domaće privrede na šokove na tržištu energenata.

Direktor ZSW Frithjof Staiss istakao je: „Razvoj obnovljivih izvora smanjuje zavisnost od uvoznog fosilnog goriva i čini domaću privredu otpornijom na šokove sa tržišta energenata. Energetske krize proteklih meseci i godina izazvane su fosilnim gorivima, a ne obnovljivim izvorima.“ On je dodao i da su obnovljivi izvori među najefikasnijim alatima za suzbijanje klimatskih promena i da elektrifikacija ima punu korist samo kada se koristi zelena energija.

Ovaj rezultat Nemačku dodatno izdvaja na evropskom tržištu električne energije, imajući u vidu da je, prema poslednjim podacima, Evropska unija u 2025. godini proizvela 47,3 odsto električne energije iz obnovljivih izvora.

Zlato dostiglo maksimum od 5.586,20 dolara, potom palo na 3.974,51 dolara zbog očekivanog rasta kamatnih stopa

Cena zlata zabeležila je pad od 16 odsto u periodu od aprila do juna 2026. godine, što predstavlja najlošiji kvartalni rezultat još od drugog tromesečja 2013. Investitori su izgubili interesovanje za imovinu bez prinosa usled mogućeg rasta kamatnih stopa, kako pokazuju ekonomske analize. Početkom godine zlato je dostiglo istorijski maksimum od 5.586,20 dolara po unci, ali je potom došlo do naglog pada.

Rat na Bliskom istoku uticao je na povećanje cena energenata, što je podstaklo strah od inflacije i mogućnost daljeg povećanja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi, prenosi CNBC. Fjučersi zlata su 1. jula u ranoj trgovini pali za 1,24 odsto na 3.989 dolara, dok je cena zlata na spot tržištu zabeležila pad od 0,82 odsto i iznosila 3.974,51 dolar.

Srebro je takođe pretrpelo oštar pad: fjučersi su izgubili 3,34 odsto i trgovali se na 57,49 dolara, dok je spot cena srebra pala za 1,31 odsto na 57,8 dolara.

Investicioni institut Amundi ukazuje da bi strožije monetarne mere, uz visok javni dug i težnje centralnih banaka da diverzifikuju rezerve van dolara, mogle povećati tražnju za zlatom i drugim plemenitim metalima u drugoj polovini godine. Najnovije istraživanje Svetskog saveta za zlato pokazuje da sve veći broj centralnih banaka planira povećanje zlatnih rezervi u narednih godinu dana, što znači da optimizam na tržištu nije u potpunosti nestao.