Novi lideri u Vašingtonu preuzeli kontrolu nad 205 milijardi dolara javnog novca, fokus na strateška ulaganja

Administracija u Vašingtonu, sa kadrovima iz privatnog sektora, sada upravlja budžetom od 205 milijardi dolara kroz državna ulaganja, što predstavlja značajan zaokret od dosadašnje tržišne logike. Ovaj model, predvođen imenima kao što su Howard Lutnick i Ben Black, ima za cilj da javni novac usmeri u strateške projekte, a javnosti se obećava odgovorno i poslovno rigorozno upravljanje.

Ben Black, bivši investitor iz oblasti privatnog kapitala i novi izvršni direktor američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), sada odlučuje o alokaciji 205 milijardi dolara. Sredstva su namenjena ulaganju u američke strateške interese, otvaranje novih tržišta i ostvarivanje prinosa za poreske obveznike.

Dok lideri iz privatnog sektora naglašavaju stručnost u upravljanju investicijama, kritičari ističu da prelazak iz tržišnog u državni sektor nosi rizike. U privatnim kompanijama profit i gubici daju jasne signale uspeha ili neuspeha, dok u državnoj upravi takvi mehanizmi izostaju. U slučaju loših investicija, posledice snose poreski obveznici, a ne menadžeri koji odlučuju o ulaganjima.

Howard Lutnick, sada ministar trgovine, i drugi visoki funkcioneri ranije su radili u okruženju gde su lično odgovarali za rezultate. Sada, upravljajući javnim sredstvima, suočavaju se sa sistemom koji ih štiti od direktnih posledica pogrešnih odluka. Uprkos iskustvu u privatnom sektoru, odgovornost i tržišni podsticaji više nisu presudni faktori.

Kritičari upozoravaju da država, za razliku od privatnog preduzeća, nema tržišne signale niti profitnu motivaciju, što može dovesti do neefikasne alokacije resursa. Umesto smanjenja uloge države, novi pristup podrazumeva njeno pretvaranje u investicionu firmu, što je, prema analitičarima, upitno sa stanovišta efikasnosti.

Ovaj eksperiment sa državnim upravljanjem investicijama od 205 milijardi dolara izaziva debatu o tome da li država zaista može poslovati kao privatna kompanija i da li su ovakvi potezi održivi na duži rok.

U 2025. godini ekološki dug nastupio već 8. maja, uz upozorenje da bi do 2050. čak 74 odsto staništa moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) saopštila je da je Srbija 16. maja 2026. godine ušla u ekološki dug, što znači da je potrošila više prirodnih resursa nego što će ih obnoviti tokom godine. U 2025. godini Srbija je u ekološki dug ušla već 8. maja, dok je u 2024. taj prag dostignut 23. maja.

Prema podacima WWF, građani Srbije do kraja godine žive „na pozajmicu“, koristeći resurse koji nisu obnovljivi u okviru tekuće godine. Organizacija ističe rezultate istraživanja objavljenog u časopisu „Nature Ecology & Evolution“, koje pokazuje da se globalno uticaj klimatskih promena na bioraznovrsnost često potcenjuje, posebno kada su u pitanju ekstremne meteorološke pojave koje se retko dešavaju izolovano.

Projekcije istraživanja ukazuju da bi do 2085. godine čak 36 odsto staništa kopnenih vrsta moglo biti izloženo kombinaciji vremenskih ekstrema, dok bi do 2050. godine 74 odsto staništa moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama. Istraživači napominju da se procenjeni rizik može smanjiti sa 36 odsto na 9 odsto ukoliko dođe do brzog i odlučnog smanjenja emisija ugljen-dioksida i postizanja nultih štetnih emisija.

Predstavnica WWF Adrija, Aleksandra Ugarković, navodi: „Niz istraživanja renomiranih instituta i klimatoloških centara širom sveta ukazuje na potrebu da se klimatski rizici sagledavaju sistemski, a ne kroz pojedinačne pojave. Priroda je savršen sistem i ako smo uspeli da temeljnom eksploatacijom poremetimo njenu ravnotežu, sada isto tako treba da se suštinski posvetimo njenom oporavku.“

WWF godinama apeluje na donosioca odluka o nužnosti promene poslovanja kompanija i potrebi za brzim delovanjem. Organizacija ističe da prostor za akciju i dalje postoji, ali da će brzina i odlučnost u donošenju odluka biti presudni za očuvanje prirodnih resursa.

Američki proizvođač postigao prvi veliki ugovor u Kini posle 10 godina, GE može isporučiti 400 do 450 motora

Američka kompanija Boing postigla je dogovor o prodaji 200 aviona Kini, što predstavlja prvu veliku narudžbinu sa ovog tržišta u poslednjih deset godina, izjavio je predsednik SAD Donald Tramp tokom povratka sa samita sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu. Tramp je tom prilikom naveo da je Kina izrazila spremnost da kupi i do 750 Boingovih aviona, kao deo šireg dogovora postignutog na sastanku. Bela kuća nije objavila koji su modeli aviona u pitanju, niti druge detalje transakcije, a ni kineska vlada ni Boing nisu potvrdili postizanje ovog sporazuma.

Izvršni direktor Boinga Keli Ortberg bio je među američkim privrednicima koji su pratili Trampa u Kini, sa ciljem da prošire izvoz proizvoda i usluga na kinesko tržište. Tramp je takođe izjavio da bi potencijalni ugovor koristio i kompaniji General Electric (GE), koja bi prema njegovim rečima trebalo da isporuči između 400 i 450 avionskih motora Kini. Predsednik GE Aerospace H. Lorens Kalp bio je deo delegacije, ali iz kompanije nije bilo komentara na najave o novom poslu.

Iako su postojala očekivanja da će samit doneti konkretne dogovore, prema oceni Boni Glaser iz Maršalovog fonda, poseta je završena bez zvaničnih potvrda o pojedinostima dogovora, uključujući i detalje o trgovinskim sporazumima za soju, tečni prirodni gas i govedinu. Glaser je istakla da “još treba sačekati zvanične podatke od Boinga ili Kine”, naglašavajući oskudicu konkretnih informacija o sklopljenim trgovinskim aranžmanima.

Od povratka Trampa na predsedničku funkciju, njegova administracija je Boing postavila kao ključnu kompaniju za obnovu američke industrijske proizvodnje. Ranije posete Bliskom istoku rezultirale su ugovorima poput onog sa Katar ervejzom za do 210 Boingovih aviona, kao i dogovorima sa drugim državama, uključujući Južnu Koreju i Tursku. Tramp je u Pekingu boravio tri dana, u okviru prve posete američkog predsednika Kini od 2017. godine.

Prema Trampovoj izjavi, među glavnim temama razgovora sa kineskim liderima bio je i rat sa Iranom, pri čemu je naglašeno zajedničko zalaganje za okončanje sukoba i otvaranje Ormuskog moreuza. Tramp je naveo da su on i Si postigli “fantastične trgovinske sporazume”, ali da još nije doneta odluka o velikoj prodaji američkog naoružanja Tajvanu.