Investiciono zlato palo uprkos rastu tenzija; OPEK embargo 1973. učetvorostručio naftu, zlato tada poraslo 2.300%
Tržište investicionog zlata zabeležilo je iznenadnu korekciju u poslednjih nekoliko nedelja, iako se očekivalo da će rastuće geopolitičke tenzije uticati na jačanje ovog plemenitog metala. Umesto očekivanog rasta zbog novih sukoba i ograničenja trgovine naftom i derivatima na Bliskom istoku, cena zlata je pala, što je iznenadilo deo investitora. Prema analizi kompanije Tavex, razlog za ovakvo kretanje leži u tipičnoj dinamici finansijskih tržišta u ranim fazama krize, kada kapital privremeno odlazi u američki dolar i imovinu sa prinosom.
Prema rečima Georgija Hristova iz Tavex zlato&srebro, tržišta se u kriznim situacijama kreću kroz faze – najpre dolazi do početnog pada pre nego što započne održivi uzlazni trend. Mehanizam podrazumeva da rast geopolitičkih napetosti podiže cenu nafte, što povećava inflatorne pritiske i održava kamatne stope visoko, a time i prinose na obveznice. U takvim uslovima, deo kapitala se preusmerava u američki dolar, zbog čega zlato privremeno gubi zamah.
Ovaj obrazac nije nov. Tokom 1973. godine, zemlje OPEK-a su ograničile proizvodnju nafte i uvele embargo SAD-u, što je za svega nekoliko meseci učetvorostručilo cenu nafte – sa oko 3 dolara na 12 dolara po barelu. Iako se očekivalo da će zlato odmah snažno porasti, u početnoj fazi zlato je zapravo palo. U naredne dve godine došlo je do rasta zlata za približno 150%, dok je u periodu od 1971. do 1980. godine ukupni rast iznosio oko 2.300%.
“Ljudi očekuju da zlato odmah poraste tokom krize. U stvarnosti, tržišta se kreću u fazama – a te faze često vode ka početnom padu pre nego što započne održiv uzlazni trend”, izjavio je Georgi Hristov. On dodaje: “Trenutno se nalazimo u fazi apsorpcije – u ovom periodu su cene pod pritiskom, a mnogi investitori donose odluke vođene strahom”.
U kontekstu globalne ekonomije, posebnu zabrinutost izaziva nacionalni dug Sjedinjenih Američkih Država, koji je premašio 39 biliona dolara i nastavlja da raste istorijski nezabeleženim tempom. Centralne banke i dalje ostaju neto kupci zlata, što ukazuje na snažnu osnovnu tražnju. Hristov zaključuje: “Zlato nije alat za brzu zaradu – ono je sredstvo očuvanja vrednosti. Periodi volatilnosti su upravo trenuci kada razlika između investiranja i emotivnog donošenja odluka postaje vidljiva. S obzirom na razmere trenutnih globalnih promena, moj dugoročni pogled ostaje nepromenjen – zlato će verovatno premašiti psihološki nivo od 10.000 dolara po unci do kraja ovog ciklusa.”
