Industrijska potražnja za srebrom očekuje se da padne na 640 do 650 miliona unci, najniži nivo u četiri godine
Srebro je tokom prva četiri meseca 2026. godine izgubilo čak 40 odsto vrednosti na svetskim berzama, što je dovelo do značajnog pada sa rekordnih 118 dolara na 74 dolara po unci. Za razliku od zlata, koje je zadržalo veći deo prethodnog rasta uprkos korekciji od 20 odsto, srebro je pokazalo veću volatilnost i osetljivost na ekonomske promene.
Industrijski segment, koji čini više od polovine svetske tražnje za srebrom, suočava se sa padom. Prema procenama Silver Institutea i Metals Focusa, industrijska potražnja za srebrom ove godine će pasti između dva i tri odsto, na oko 640 do 650 miliona unci, što je najniži nivo u poslednje četiri godine. Ovaj pad se najviše povezuje sa smanjenjem kupovine u sektoru solarne energije, gde proizvođači prelaze na materijale poput bakra kako bi smanjili troškove.
U januaru je odnos cene zlata i srebra (gold-to-silver ratio) pao na 50, što je najniži nivo u više od decenije, ukazujući na to da je cena srebra rasla brže od zlata bez snažnog fundamentalnog osnova. Do kraja maja, ovaj odnos se popeo na 63, prateći pad optimizma na tržištu. U 2025. godini, tražnja za srebrom je bila povećana zahvaljujući industrijama poput veštačke inteligencije, data centara, električnih vozila i solarne energije, ali je cena više rasla zbog očekivanja nego stvarne potrošnje.
Za razliku od zlata, koje podržavaju kupovine centralnih banaka i geopolitički rizici, vrednost srebra zavisi pre svega od industrijske aktivnosti. Proizvođači solarnih panela i elektronike ne kupuju srebro zbog rasta cene, već iz proizvodnih potreba, što znači da visoka cena podstiče traženje alternativa. Kineski proizvođači ubrzavaju prelazak na tehnologije koje koriste manje srebra ili ga potpuno zamenjuju drugim materijalima.
Rat između SAD, Izraela i Irana, zatvaranje Ormuskog moreuza i rast cena energenata nisu podstakli rast vrednosti srebra kao što se očekivalo. Naprotiv, rast cena nafte povećao je inflatorna očekivanja i mogućnost da Federalne rezerve duže zadrže visoke kamatne stope, što je imalo negativan uticaj i na zlato i na srebro, ali je srebro pretrpelo veći udar zbog svoje industrijske komponente.
Srebro je tako zabeležilo drugi uzastopni pad industrijske tražnje, nakon što je i tokom 2025. godine zabeleženo slabljenje potrošnje u pojedinim segmentima. To pokazuje da industrijska tražnja ima svoju granicu kada je reč o visokoj ceni, a tržište se brzo prilagođava novim uslovima, što srebro čini znatno rizičnijom investicijom u poređenju sa zlatom.
