Cena litarske flaše koka-kole porašće za 25 centi, dok se za pojedine proizvode predviđa rast cene i do evro po pakovanju

Vlada Holandije najavila je uvođenje poreza na proizvode sa više od 6% šećera, što će direktno uticati na poskupljenje bezalkoholnih pića i određenih vrsta piva. Prema zvaničnim informacijama iz kabineta premijera Roba Jetena, planirana mera trebalo bi da donese oko 900 miliona evra prihoda, a cilj je podsticanje zdravijih navika kod građana.

Plan predviđa da će nakon uvođenja poreza, cena litarske flaše koka-kole porasti za 25 centi, dok bi cene drugih proizvoda sa visokim udelom šećera mogle biti veće i za oko evro po pakovanju. Ova mera odnosi se na sve proizvode koji sadrže više od 6% šećera, uključujući gazirana pića, voćne sokove, energetske napitke, ali i bezalkoholna piva i piva sa veoma niskim sadržajem alkohola.

Uvođenje poreza prema sadržaju šećera u prehrambenim proizvodima ocenjuje se kao izazov, jer se otvara pitanje koje proizvode uključiti, a koje izuzeti iz ove mere. Slične dileme postojale su i prilikom razmatranja smanjenja PDV-a na voće i povrće, što bi dovelo do pojeftinjenja tih proizvoda, dok novi porez povećava cene proizvoda sa visokim sadržajem šećera.

Prema procenama Udruženja supermarketa CBL iz Holandije, cene hrane u toj zemlji mogle bi sledeće godine da porastu za 10%, delimično i zbog uvođenja poreza na šećer, ali i zbog povećanja putarina za kamione i rasta energetskih taksi.

Zvaničnici upozoravaju da će implementacija poreza zahtevati detaljna razmatranja i odlučivanje o obuhvatu proizvoda, dok su očekivanja da će dodatni prihodi biti iskorišćeni u pravcu javnog zdravlja i edukacije građana o važnosti smanjenog unosa šećera.

Šesnaest od 19 banaka imalo profit veći od milijardu dinara, Intesa prednjači sa 31 milijardom dinara

Bankarski sektor u Srbiji zabeležio je izuzetno snažne rezultate tokom 2025. godine, kada je ukupna dobit banaka dostigla 166,5 milijardi dinara (oko 1,4 milijarde evra), uz prinos na kapital od 17,3%. Ovo predstavlja rast od 40 baznih poena u odnosu na prethodnu godinu i više od 10 procentnih poena u poređenju sa 2021. godinom, navodi se u izdanju Finansije Top 2025/26. Čak 16 od ukupno 19 banaka ostvarilo je profit viši od milijardu dinara, što ih svrstava među 100 najuspešnijih domaćih kompanija prema dobiti.

Najveći profit u apsolutnom iznosu zabeležila je Intesa sa 31 milijardom dinara, dok slede Raiffeisen sa 29,1 milijardom i UniCredit sa 23,2 milijarde dinara. Ove tri banke imale su prinos na kapital iznad 20%. Prema podacima, prvih osam banaka kontrolisalo je 87% ukupnog tržišta prošle godine, dok su ostale imale udeo ispod 3%.

U prvom tromesečju 2026. godine, neto prihodi od kamata porasli su na 61,4 milijardu dinara, a neto prihod od naknada i provizija na 25,2 milijarde. Ipak, neto rezultat banaka smanjen je za 14% i iznosio je 41,1 milijardu dinara, zbog manjka visokih ostalih prihoda i povećanih troškova zarada. Intesa je zadržala lidersku poziciju sa profitom od 8,2 milijarde dinara, dok je Raiffeisen ostvarila 7,8 milijardi. Ostale vodeće banke, poput OTP banke, NLB Komercijalne banke, UniCredit i AikBank, zabeležile su pad dobiti.

Osiguravajući sektor je u 2025. godini ostvario rast premije od 8%, na oko 191,15 milijardi dinara, pri čemu je neživotno osiguranje dominiralo sa 157,45 milijardi. Zarada osiguravača porasla je za 30% na 14,7 milijardi dinara, a pet najvećih društava držalo je oko 70% premije. Dunav osiguranje prednjači sa premijom od 50 milijardi dinara i dobiti od 4,3 milijarde, dok Generali ima premiju od 35,5 milijardi i dobit od 3,8 milijardi. U prvih pet su i DDOR (preko 20 milijardi), Wiener Städtische (19,8 milijardi) i Triglav (14,5 milijardi).

Na tržištu finansijskog lizinga, vrednost novozaključenih ugovora u 2025. godini prešla je milijardu evra, a najviše su rasla putnička vozila sa 506,9 miliona evra. Ukupna aktiva iznosila je 1,93 milijarde evra. U prvom tromesečju 2026. vrednost novih ugovora pala je za 10%, dok je broj ugovora porastao za 11,5%.

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova iznosila je 66,71 milijardi dinara prošle godine, a u prvom tromesečju 2026. pala je na 66,42 milijarde zbog kretanja na finansijskim tržištima. Prva tri fonda drže preko 80% tržišta, uz rast broja članova od 10% i imovine za 36% u poslednjih pet godina. Oko 40% prihoda fondova dolazi od individualnih uplata, 35% od poslodavaca i 25% iz penzijskih planova poslodavaca.

Anketa na uzorku od 7.000 zaposlenih otkriva da 52 odsto starijih od 50 godina planira raniji izlazak sa tržišta rada

Prema rezultatima istraživanja koje je sprovela kompanija DAK, specijalizovana za zdravstveno osiguranje, 44 odsto zaposlenih u Nemačkoj razmatra mogućnost odlaska u penziju pre sticanja zakonskog prava. Ovo pokazuje jaz između želja radnika i planova vlasti, budući da će nemačka Penziona komisija razmatrati predlog za povećanje starosne granice za penzionisanje i ukidanje prevremene penzije bez umanjenja nakon 45 godina staža.

Prema Izveštaju o zdravlju za 2026. godinu, koji je objavila kompanija DAK, 35 odsto ispitanika želi da radi do ispunjenja uslova za penziju, dok devet odsto planira da ostane zaposlen i nakon sticanja prava na penziju. Istraživanje instituta Forsa, sprovedeno na uzorku od 7.000 zaposlenih, pokazuje da među osobama starijim od 50 godina čak 52 odsto planira raniji izlazak iz radnog odnosa. Zdravstveno stanje je ključan faktor: 48 odsto onih koji se osećaju zdravim želi raniju penziju, dok je taj procenat 60 odsto među zaposlenima nezadovoljnim svojim zdravljem.

Podaci za 2025. godinu pokazuju razlike u bolovanjima: u grupi zaposlenih do 49 godina, na 100 osiguranika zabeležene su 213 potvrde o bolovanju, dok je kod starijih od 50 godina taj broj 165. Iako stariji zaposleni ređe koriste bolovanje, prosečno odsustvo kod njih traje 16,3 dana, a kod mlađih 8,2 dana.

Generalni direktor DAK-a Andreas Storm izjavio je da je potrebno da kompanije unaprede programe podrške zdravlju starijih zaposlenih, ocenjujući da je njihova dobrobit od ključnog značaja za tržište rada.

U prvom kvartalu 2026. godine, u Nemačkoj je bilo zaposleno 45,64 miliona ljudi, prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis). To je pad od oko 160.000 u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupan broj stanovnika u Nemačkoj iznosi oko 83,5 miliona. Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda starenja radne snage i izazove za penzioni sistem, posebno u kontekstu razlika između želja zaposlenih i državnih planova produženja radnog staža.