Connect with us

Domaće

DAK istraživanje: 44 odsto Nemaca želi raniju penziju, zaposlenost pala na 45,64 miliona

Anketa na uzorku od 7.000 zaposlenih otkriva da 52 odsto starijih od 50 godina planira raniji izlazak sa tržišta rada

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pexels / Ron lach

Anketa na uzorku od 7.000 zaposlenih otkriva da 52 odsto starijih od 50 godina planira raniji izlazak sa tržišta rada

Prema rezultatima istraživanja koje je sprovela kompanija DAK, specijalizovana za zdravstveno osiguranje, 44 odsto zaposlenih u Nemačkoj razmatra mogućnost odlaska u penziju pre sticanja zakonskog prava. Ovo pokazuje jaz između želja radnika i planova vlasti, budući da će nemačka Penziona komisija razmatrati predlog za povećanje starosne granice za penzionisanje i ukidanje prevremene penzije bez umanjenja nakon 45 godina staža.

Prema Izveštaju o zdravlju za 2026. godinu, koji je objavila kompanija DAK, 35 odsto ispitanika želi da radi do ispunjenja uslova za penziju, dok devet odsto planira da ostane zaposlen i nakon sticanja prava na penziju. Istraživanje instituta Forsa, sprovedeno na uzorku od 7.000 zaposlenih, pokazuje da među osobama starijim od 50 godina čak 52 odsto planira raniji izlazak iz radnog odnosa. Zdravstveno stanje je ključan faktor: 48 odsto onih koji se osećaju zdravim želi raniju penziju, dok je taj procenat 60 odsto među zaposlenima nezadovoljnim svojim zdravljem.

Podaci za 2025. godinu pokazuju razlike u bolovanjima: u grupi zaposlenih do 49 godina, na 100 osiguranika zabeležene su 213 potvrde o bolovanju, dok je kod starijih od 50 godina taj broj 165. Iako stariji zaposleni ređe koriste bolovanje, prosečno odsustvo kod njih traje 16,3 dana, a kod mlađih 8,2 dana.

Generalni direktor DAK-a Andreas Storm izjavio je da je potrebno da kompanije unaprede programe podrške zdravlju starijih zaposlenih, ocenjujući da je njihova dobrobit od ključnog značaja za tržište rada.

U prvom kvartalu 2026. godine, u Nemačkoj je bilo zaposleno 45,64 miliona ljudi, prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis). To je pad od oko 160.000 u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupan broj stanovnika u Nemačkoj iznosi oko 83,5 miliona. Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda starenja radne snage i izazove za penzioni sistem, posebno u kontekstu razlika između želja zaposlenih i državnih planova produženja radnog staža.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Funta pala 0,2 odsto na 1,304 dolara, prinos na obveznice ostaje na 4,85 odsto

Britanska valuta oslabila i prema evru za 0,1 odsto, politička neizvesnost nakon ostavke premijera Keira Starmera

Published

5 minutes ago

on

June 22, 2026

By

Britanska valuta oslabila i prema evru za 0,1 odsto, politička neizvesnost nakon ostavke premijera Keira Starmera

Britanska funta zabeležila je pad od 0,2 odsto u odnosu na američki dolar, dosegnuvši nivo od 1,304 dolara, dok je u odnosu na evro oslabila za 0,1 odsto, navodi se u najnovijim ekonomskim analizama. Prinos na desetogodišnje britanske državne obveznice ostao je gotovo nepromenjen i iznosi 4,85 odsto.

Ove promene na valutnom i obvezničkom tržištu usledile su nakon što je britanski premijer Keir Starmer najavio ostavku. Tržišta su ostala stabilna po pitanju obveznica, dok je funta nastavila da beleži gubitke. Odluka Starmera otvara mogućnost da ga zameni gradonačelnik Mančestera Andi Barnam, koji je prošle nedelje izabran u Parlament. Investitori su posebno oprezni u pogledu uticaja novog lidera na javne finansije i eventualnog izbora novog ministra finansija, ukoliko bi Rejčel Rivs bila smenjena.

Barnam, koji se smatra glavnim favoritom za premijersku poziciju, za sada nije izneo detalje o ekonomskim merama koje bi mogao da sprovede, što otežava procenu budućih kretanja državnog zaduživanja. Tržišta su posebno osetljiva na svako moguće povećanje prodaje obveznica zbog finansiranja državne potrošnje, s obzirom na visok nivo duga Ujedinjenog Kraljevstva.

Prinosi na britanske obveznice su u prethodnim nedeljama bili u padu zahvaljujući optimizmu u vezi sa mirovnim sporazumom između SAD i Irana. Prošlog meseca, prinosi su dostigli najviši nivo u poslednjih 18 godina, kao posledica previranja na Bliskom istoku i rasta cena nafte, što je dodatno povećalo zabrinutost zbog inflacije.

Politička previranja su se intenzivirala nakon što je Laburistička partija na čelu sa Starmerom doživela poraz na lokalnim izborima početkom maja. Taj rezultat podstakao je Barnamovu kandidaturu, a njegova pobeda na dopunskim izborima u Mejkerfildu, gde je pobedio Reform UK, stranku Najdžela Faradža, dovela je do ocene među laburistima da bi Barnam mogao da bude ključni faktor u borbi protiv desnih populista na sledećim opštim izborima koji moraju biti održani najkasnije do 2029. godine.

Pročitaj još

Domaće

BYD demonstrirao punjenje baterije do 97% za 8 minuta i 54 sekunde u Beogradu

Kompanija BYD prikazala FLASH Charging tehnologiju – od 10% do 70% baterije za 5 minuta, na međunarodnom događaju u Srbiji

Published

16 minutes ago

on

June 22, 2026

By

Kompanija BYD prikazala FLASH Charging tehnologiju – od 10% do 70% baterije za 5 minuta, na međunarodnom događaju u Srbiji

Kompanija BYD, vodeći proizvođač električnih i plug-in hibridnih vozila, prvi put je u Srbiji predstavila FLASH Charging tehnologiju koja omogućava punjenje baterije električnog automobila od 10% do 70% za samo pet minuta i od 10% do 97% za devet minuta. Rekordno punjenje od 97% baterije postignuto je za 8 minuta i 54 sekunde tokom demonstracije održane na platou ispred Beogradske arene, u okviru međunarodnog projekta „Marco Polo Drive of Peace“.

Na događaju pod nazivom „Budućnost je na putu“, Beograd je bio domaćin učesnicima projekta, predstavnicima državnih institucija, diplomatskog kora, poslovne zajednice, automobilske industrije i medija. Demonstracija je bila deo putovanja luksuznog električnog modela „denza z9GT“, koji prelazi rutu dugu 15.000 kilometara kroz 12 država Evrope i Azije, od Rima do Hong Konga, testirajući novu generaciju električne mobilnosti i infrastrukture za ultrabrzo punjenje.

„Posle šest godina intenzivnog razvoja stvorili smo drugu generaciju ’blade’ baterija, sa većom energetskom gustinom, boljim performansama pri niskim temperaturama i mogućnošću ultrabrzog punjenja. U kombinaciji sa našom novom generacijom punjača snage do 1,5 megavata, FLASH Charging omogućava da vozilo bude spremno za vožnju za svega pet minuta. Ponosni smo što ovu tehnologiju po prvi put predstavljamo upravo u Srbiji, tržištu na kojem beležimo izuzetne rezultate i koje ima važnu ulogu u našim planovima za dalji razvoj električne mobilnosti u regionu“, izjavila je Stela Li, izvršna potpredsednica kompanije BYD.

Tokom prezentacije gosti su uživo pratili podatke o procesu punjenja putem LCD ekrana, a stručnjaci kompanije BYD demonstrirali su kako sistem značajno smanjuje vreme potrebno za nastavak putovanja. Predstavljanjem FLASH Charging tehnologije u Srbiji, BYD je ukazao na prelazak električne mobilnosti u novu fazu, u kojoj vreme punjenja više nije prepreka za svakodnevnu upotrebu ili duža putovanja.

Kompanija BYD beleži snažan rast na srpskom tržištu – u prvih pet meseci 2026. godine ostvarila je 4% udela na ukupnom tržištu putničkih vozila, dok je u segmentu potpuno električnih automobila zauzela 50%. Model „seal u dm-i“ je najprodavaniji plug-in hibrid u Srbiji, dok je „sealion 7“ najprodavaniji potpuno električni automobil na domaćem tržištu.

Pročitaj još

Domaće

Holandska vlada uvodi porez na proizvode sa više od 6% šećera, očekuje prihod od 900 miliona evra

Cena litarske flaše koka-kole porašće za 25 centi, dok se za pojedine proizvode predviđa rast cene i do evro po pakovanju

Published

35 minutes ago

on

June 22, 2026

By

Cena litarske flaše koka-kole porašće za 25 centi, dok se za pojedine proizvode predviđa rast cene i do evro po pakovanju

Vlada Holandije najavila je uvođenje poreza na proizvode sa više od 6% šećera, što će direktno uticati na poskupljenje bezalkoholnih pića i određenih vrsta piva. Prema zvaničnim informacijama iz kabineta premijera Roba Jetena, planirana mera trebalo bi da donese oko 900 miliona evra prihoda, a cilj je podsticanje zdravijih navika kod građana.

Plan predviđa da će nakon uvođenja poreza, cena litarske flaše koka-kole porasti za 25 centi, dok bi cene drugih proizvoda sa visokim udelom šećera mogle biti veće i za oko evro po pakovanju. Ova mera odnosi se na sve proizvode koji sadrže više od 6% šećera, uključujući gazirana pića, voćne sokove, energetske napitke, ali i bezalkoholna piva i piva sa veoma niskim sadržajem alkohola.

Uvođenje poreza prema sadržaju šećera u prehrambenim proizvodima ocenjuje se kao izazov, jer se otvara pitanje koje proizvode uključiti, a koje izuzeti iz ove mere. Slične dileme postojale su i prilikom razmatranja smanjenja PDV-a na voće i povrće, što bi dovelo do pojeftinjenja tih proizvoda, dok novi porez povećava cene proizvoda sa visokim sadržajem šećera.

Prema procenama Udruženja supermarketa CBL iz Holandije, cene hrane u toj zemlji mogle bi sledeće godine da porastu za 10%, delimično i zbog uvođenja poreza na šećer, ali i zbog povećanja putarina za kamione i rasta energetskih taksi.

Zvaničnici upozoravaju da će implementacija poreza zahtevati detaljna razmatranja i odlučivanje o obuhvatu proizvoda, dok su očekivanja da će dodatni prihodi biti iskorišćeni u pravcu javnog zdravlja i edukacije građana o važnosti smanjenog unosa šećera.

Pročitaj još

U Trendu