Euribor je dostigao gotovo tri odsto, a građani sa promenljivom kamatnom stopom već osećaju povećanje mesečnih rata

Euribor je od početka godine porastao za 30 odsto, što već utiče na rate stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom u Srbiji. Mesečni Euribor je sa oko 2,1% na početku godine porastao na gotovo tri odsto do 22. septembra. Tokom septembra zabeležen je posebno snažan rast, dok su tromesečni i šestomesečni Euribor takođe skočili za 30 odsto.

Rast Euribora i posledice za korisnike kredita

Prema oceni profesora Zorana Grubišića sa Beogradske bankarske akademije, rast Euribora je posledica energetskog šoka i rasta cena nafte, koja se stabilno drži iznad 100 dolara po barelu. On ističe da su slični pritisci postojali i tokom 2022. i 2023. godine, kada su nagle promene na tržištu energenata uticale na inflaciju i monetarnu politiku. Kao rezultat, centralne banke, uključujući Evropsku centralnu banku, podigle su kamatne stope kako bi zadržale inflaciju u ciljanom opsegu. Euribor zato reaguje i na konkretno povećanje kamata i na očekivanja daljeg rasta.

Uticaj na stambene kredite i zaštita korisnika

Građani sa kreditima vezanim za promenljivu kamatnu stopu već su osetili rast mesečnih obaveza. Kod kredita sa šestomesečnim Euriborom promene se primenjuju dva puta godišnje, dok se kod tromesečnog usklađivanje dešava četiri puta godišnje. “Nekog porasta je već bilo i korisnici su to već i osetili, jer ovo traje od marta. Možda će blago još doći do neke korekcije, ali približava se ipak tom svom plafoniranju”, objašnjava Zoran Grubišić. On naglašava da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničava maksimalnu zbirnu kamatnu stopu, pa čak i uz potencijalni dalji rast Euribora, rate ne mogu rasti bez limita.

Da li je vreme za fiksnu kamatu i dalja očekivanja

Profesor Grubišić savetuje da ne treba žuriti sa refinansiranjem stambenih kredita u fiksnu kamatnu stopu samo zbog trenutnog skoka Euribora. “Ne bih sada jurio refinansiranje. Takve ‘krivine’ vas obično više koštaju”, navodi on. Takođe dodaje da ne očekuje nova velika povećanja referentne kamatne stope Evropske centralne banke, koja se već kreće oko 2,5 do 3 odsto. Kao rezultat toga, očekuje se stabilizacija Euribora bez daljeg značajnijeg rasta. Zakonsko ograničenje maksimalne kamatne stope, koje je propisala Narodna banka Srbije, ostaje ključni zaštitni mehanizam za korisnike. Time se sprečava da rast Euribora dovede do nekontrolisanog povećanja rata kredita, čak i u uslovima nestabilnosti na tržištu energenata.

Akciza za bezolovni benzin iznosi 54 dinara, za olovni benzin 57,41 dinar, a za gasna ulja 55,53 dinara po litru

Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte za 25 odsto do 11. oktobra, potvrđeno je u Ministarstvu finansija. Ova mera, označena kao “akcize minus 25%”, omogućava niže poreze na gorivo od zakonski maksimalno dozvoljenih 20 odsto, što je izuzetak koji se primenjuje od 14. septembra.

Prethodna odluka Vlade Srbije važila je do 4. oktobra, a produženje će direktno uticati na maloprodajne cene goriva tokom navedenog perioda. Prema važećoj odluci, akciza za olovni benzin sada iznosi 57,41 dinar po litru, za bezolovni benzin 54 dinara po litru, dok je akciza na gasna ulja 55,53 dinara po litru. Ove cifre predstavljaju smanjenje u odnosu na redovne iznose akciza, što potrošačima i privredi donosi privremeno olakšanje.

Akcize minus 25% i uticaj na tržište goriva

Smanjenje akciza na derivate nafte za 25 odsto, poznato kao “akcize minus 25%”, rezultat je odluke Vlade Srbije da odgovori na kretanja na svetskom tržištu energenata. Ova mera, koja je iznad zakonski dozvoljenih 20 odsto, uvedena je zbog nestabilnosti cena nafte i potreba za stabilizacijom domaćeg tržišta goriva. Kao rezultat, maloprodajne cene goriva, uključujući dizel i benzin, ostale su stabilne tokom proteklih nedelja.

Takođe, prema poslednjim podacima, cena dizela u Srbiji iznosi 236 dinara, dok je benzin 207 dinara po litru. Pad cena nafte na svetskom tržištu dodatno je uticao na smanjenje pritiska na domaće cene derivata u septembru 2026. godine. Osim toga, zadržavanje nižih akciza ima pozitivan efekat na troškove prevoznika i domaćinstava.

Regulatorni okvir i fiskalne implikacije akciza minus 25%

Akcize na gorivo predstavljaju važan izvor prihoda za državni budžet, ali i instrument fiskalne politike koji se koristi za balansiranje ekonomskih pritisaka. Vlada Srbije je već ranije, u maju 2026. godine, vraćala akcize na zakonskih minus 20 odsto, ali je sredinom septembra odlučila da poveća smanjenje na 25 odsto. Ova mera ima za cilj da pomogne privredi i građanima u uslovima visokih energetskih troškova.

S druge strane, Ministarstvo finansija prati fiskalne efekte ove odluke, jer smanjene akcize znače i manji prihod u budžetu. Međutim, u kratkoročnom periodu, stabilizacija cena goriva smatra se prioritetom, posebno zbog uticaja na inflaciju i troškove transporta.

Produženje odluke o “akcizama minus 25%” do 11. oktobra omogućava dodatni prostor za prilagodavanje fiskalne politike i praćenje daljih kretanja na tržištu energenata. Vlada Srbije ostavlja mogućnost daljih korekcija u zavisnosti od promena na svetskom tržištu i domaćih makroekonomskih pokazatelja.

Referentne kamatne stope u SAD, Francuskoj i Britaniji na najvišim nivoima od 2002, rastu i rizici za ekonomije

Globalno tržište državnih obveznica suočava se sa velikom rasprodajom, dok su prinosi na američke obveznice skočili na 5,34 odsto, što je najviši nivo od 2002. godine. Ova promena u prinosima na američke obveznice neposredno utiče na globalne troškove zaduživanja, jer desetogodišnji prinos u SAD služi kao referentna tačka za mnoga finansijska ulaganja. Rasprodaja obveznica uzrokovala je rast prinosa i u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Japanu, gde su troškovi zaduživanja dostigli najviše nivoe u nekoliko decenija.

Razlozi za rast troškova zaduživanja

Rast troškova zaduživanja rezultat je kombinacije faktora, uključujući inflaciju, više cene energenata i snažnu potražnju za kapitalom. Više cene energije povećavaju inflatorne pritiske, dok ulaganja u veštačku inteligenciju i data centre podstiču ekonomski rast, ali istovremeno pojačavaju konkurenciju za kapital. Kao rezultat toga, investitori očekuju da će referentne kamatne stope ostati visoke duže nego što se ranije pretpostavljalo. Analitičari procenjuju da i dalje postoji prostor za dalji pad cena obveznica i rast prinosa na globalnom nivou. Pad cena obveznica automatski podiže prinos, što znači skuplje zaduživanje za države, kompanije i građane, uključujući i korisnike stambenih kredita.

Situacija na evropskim i azijskim tržištima

Francuska je postala ključna tačka napetosti na evropskom tržištu obveznica. Prinos na desetogodišnje francuske obveznice približio se pet odsto, najvišem od 2002. godine, uz rast razlike u odnosu na nemačke obveznice do nivoa iz perioda dužničke krize evrozone. Investitori su zabrinuti zbog sposobnosti francuske vlade da sprovede budžetske mere štednje do 2027. godine, dok je cena osiguranja francuskog duga dostigla najviši nivo od 2013. godine. Istovremeno, u Velikoj Britaniji prinos na tridesetogodišnje obveznice prešao je šest odsto, najviše od 1998. godine, dok se u Japanu peti kvartal zaredom beleži rast prinosa, uz promenu inflacionih očekivanja nakon perioda deflacije.

Uticaj na privredu i tržišta

Prema Institutu za međunarodne finansije, razvijene zemlje su prošle godine platile više od 3.300 milijardi dolara kamata na međunarodno trgovane državne obveznice. Ova suma premašuje globalne izdatke za veštačku inteligenciju, odbranu ili čistu energiju. Pritisak se širi i na druga tržišta, pa su akcije i korporativni dug nestabilni, dok je indeks kreditnih svopova za visokorizične obveznice dostigao najviši nivo od početka aprila. Prinos na američke obveznice skočio je na 5,34 odsto, ali se kasnije spustio na oko 5,26 odsto kada su investitori počeli da kupuju po nižim cenama.

Očekivanja i ekonomski izgledi

Podaci iz realne ekonomije za sada ne pokazuju naglo usporavanje, što centralnim bankama otežava odluku o snižavanju kamatnih stopa. Industrijska aktivnost u Evropi i Aziji porasla je prošlog meseca, delom zahvaljujući ulaganjima u veštačku inteligenciju. Tržišta sada očekuju još najmanje tri povećanja kamatnih stopa u SAD do sredine 2027. godine. U evrozoni je inflacija viša od očekivanja, pa se predviđa i dodatno povećanje kamatnih stopa Evropske centralne banke od po 0,25 procenata, takođe do sredine 2027. godine. S obzirom na navedene faktore, prinos na američke obveznice skočio je na 5,34 odsto, što i dalje ima veliki uticaj na globalne finansijske tokove.