Rok za dogovor sa MOL-om ističe 22. maja, Petrohemija sa 2.000 zaposlenih i vlasnički udeo ključni uslovi

Naftna industrija Srbije (NIS) nalazi se u centru pregovora sa mađarskim MOL-om zbog ruskog udela u kompaniji, a Vlada Srbije insistira na tome da Rafinerija Pančevo nastavi da radi u punom kapacitetu, istakla je bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović. Mihajlovićeva je navela da je osnovni uslov Srbije da Rafinerija ne smanjuje obim rada, kao i da država ima veći udeo u vlasništvu NIS-a, što bi omogućilo aktivnije učešće u donošenju odluka.

“Naš glavni i najosnovniji uslov je da Rafinerija uvek radi isto koliko će NIS da radi, to je uslov od kog mi ne odstupamo”, izjavila je Mihajlovićeva, naglašavajući da je važno da država može da utiče i zaustavi odluke koje nisu u interesu NIS-a. Dodala je da je drugi ključni uslov Petrohemija, koja zapošljava 2.000 ljudi, kao i povećanje vlasničkog udela Srbije u NIS-u.

Pregovori sa MOL-om odvijaju se u osetljivoj fazi, a rok za postizanje dogovora o prodaji ruskog udela u NIS-u ističe 22. maja, do kada važi licenca američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC). Mihajlovićeva je istakla da bi produžetak roka bio značajan za Srbiju zbog kontinuiteta rada Rafinerije Pančevo: “Nadam se da će OFAC produžiti licencu za pregovore”, istakla je bivša ministarka.

Navela je da su trenutni izazovi posledica geopolitičkih odnosa između Rusije i SAD i da Srbija nije uticala na nastalu situaciju, ali da država mora istrpeti određene okolnosti. “Dobro bi bilo da imamo dovoljno svega, da prerađujemo naftu, da dobijamo derivate, ali to ne znači da nemamo rešenje. Uvek postoji rešenje pa čak i u ovoj situaciji”, poručila je Mihajlovićeva.

Vlada Srbije je od početka pregovora saopštila da je spremna da kupi ruski udeo u NIS-u, ali da nijedna odluka ne može biti doneta bez pristanka Vlade. U fokusu dogovora su očuvanje radnih mesta, stabilnost Petrohemije sa 2.000 zaposlenih i dugoročno funkcionisanje Rafinerije Pančevo.

Satnica za usmeno prevođenje porasla na 3.000 dinara, novi pravilnik stupa na snagu 20. maja

Naknade za rad sudskih tumača i prevodilaca u Srbiji biće značajno veće od 20. maja, nakon što su usvojene izmene Pravilnika o stalnim sudskim tumačima. Prema novim pravilima, cena pisanog prevoda sa dosadašnjih 600 dinara povećava se na 1.500 dinara po autorskoj stranici, dok satnica za usmeno prevođenje raste sa 1.200 na 3.000 dinara, što predstavlja rast od 150 odsto.

Novi pravilnik precizira da prevodioci imaju pravo na nagradu u skladu sa jasno definisanom tarifom. Za prevod pisanih dokumenata sa srpskog ili drugih jezika koji su u službenoj upotrebi u Srbiji na strani jezik, predviđena je naknada od 1.500 dinara po autorskoj stranici. Isti iznos važi i za prevod sa stranog jezika na srpski, kao i za prevode između jezika koji su u službenoj upotrebi u zemlji. Jedini izuzetak je prevod sa stranog jezika na drugi strani jezik, gde naknada ostaje 600 dinara po stranici.

Za usmeno prevođenje, nova naknada iznosi 3.000 dinara za svaki započeti sat, pri čemu se u obračun uračunava celokupno vreme od dolaska prevodioca na lokaciju do završetka prevođenja. Pravilnik detaljno uređuje i postupak imenovanja i razrešenja stalnih sudskih tumača, uključujući i tumače za znakovni jezik za slepa, gluva i nema lica, kao i visinu naknade za njihov rad.

Predsednici viših sudova obavezni su da Ministarstvu pravde dostavljaju podatke o potrebama za angažovanjem prevodilaca za određene jezike, posebno kada postoji nedovoljan broj tumača. Na osnovu tih informacija, ministar nadležan za pravosuđe najmanje jednom godišnje raspisuje oglas za imenovanje novih prevodilaca, koji se objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije.

Za rad sudskog prevodioca, kandidat mora imati završeno visoko obrazovanje i ispunjavati uslove predviđene za rad u državnoj službi, uz dodatne kriterijume definisane pravilnikom. Potrebno je odgovarajuće obrazovanje za konkretan strani jezik ili potpuno poznavanje jezika sa kog i na koji se prevodi, kako u pisanom tako i u usmenom obliku, odlično poznavanje pravne terminologije i najmanje pet godina iskustva u prevodilačkim poslovima.

U Crnoj Gori super 95 poskupeo na 1,65 evra, dizel na 1,69 evra po litru, akcize smanjene na 20%

U Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori danas su zabeležena nova poskupljenja svih vrsta goriva, dok su u pojedinim zemljama regiona cene ostale nepromenjene ili su čak snižene. Litar benzina od 95 oktana u Makedoniji poskupeo je za dva denara (3,2 evrocenta), dok su dizel i benzin od 98 oktana skuplji za 2,5 denara (4,1 cent). Maksimalna maloprodajna cena litra eurodizela na pumpama u Makedoniji od ponoći je 92 denara (1,49 evra), eurosuper 95 košta 87 denara (1,41 evra), a eurosuper 98 je 89 denara (1,44 evra). Vlada Severne Makedonije produžila je do 1. juna umanjene akcize na goriva i naplatu povlašćene stope PDV-a od 10% za benzin.

U Crnoj Gori su od ponoći takođe povećane cene svih vrsta goriva. Litar super benzina 95 sada košta pet centi više, odnosno 1,65 evra, dok je dizel poskupeo za dva centa na 1,69 evra po litru. Ove cene važe do 26. maja. Vlada Crne Gore gotovo nedeljno menja iznos akcize na gorivo: umanjenje akcize na dizel prvo je bilo 50% (dozvoljeni maksimum), potom 35%, zatim 30%, a ove nedelje je smanjeno na 20%.

U Srbiji su cene goriva ostale nepromenjene, pa litar BMB95 košta 198 dinara (1,63 evra), a evrodizela 223 dinara (1,9 evra). Vlada Srbije vratila je smanjenje akcize sa 25% na 20%, što će važiti do 31. maja.

U Hrvatskoj je cena benzina 95 oktana ostala nepromenjena na 1,64 evra, dok je cena dizela smanjena na 1,66 evra, a te cene važe do 1. juna.