Papirus iz 4. veka nove ere sadrži precizan recept sa jednom drahmom soli, dve drahme nane i dvadeset zrna bibera
Papirus iz 4. veka nove ere, pronađen i čuvan u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci u Beču, otkriven je kao najstariji sačuvani recept za pastu za zube, star 1.700 godina. Tek 2003. godine, tokom pripreme izložbe za međunarodni stomatološki kongres, kustosi biblioteke su identifikovali značaj ovog izbledelog dokumenta. Prevodom je potvrđeno da recept potiče više od 1.500 godina pre prve komercijalne paste za zube, predstavljene od strane kompanije Colgate 1873. godine.
Recept sa papirusnog zapisa navodi precizne mere: jedna drahma kamene soli, dve drahme nane, jedna drahma osušenog cveta irisa i dvadeset zrna bibera. Drahma je tada predstavljala standardnu meru u medicini i iznosila je između 3 i 4 grama. Ovaj zapis više liči na lekarski recept nego na narodno verovanje, što upućuje na razvijen nivo medicinskog znanja tog perioda.
Austrijski stomatolog dr Hajnc Nojman je 2003. godine napravio repliku ove drevne paste i testirao je. On je utvrdio da je mešavina blago abrazivna, može izazvati manja krvarenja desni, ali daje osećaj čistoće i svežine. Savremena naučna analiza pokazuje da osušeni koren irisa sadrži antibakterijska jedinjenja koja mogu delovati protiv mikroorganizama odgovornih za bolesti desni.
Recept potiče iz tradicije antičke Grčke, čija su medicinska dostignuća i dela poput onih Pedanija Dioskorida imala uticaj na medicinu više od hiljadu godina. U to vreme, pasta se nije nanosila četkicom već presavijenim komadom lana ili omekšanom grančicom, što ukazuje da su alati bili jednostavni, ali je namena ostala slična današnjoj.
