Uvoz prasetine veći od 112.000 tona godišnje, domaći stočari prodaju prase za 50 evra, dok restorani kilogram naplaćuju i 6.000 dinara

Cene prasećeg pečenja u Srbiji beleže značajan rast, iako kilogram praseta žive vage uoči Uskrsa iznosi oko 250 dinara po selima, dok se kilogram pečenja u popularnom restoranu u Borči prodaje za gotovo 5.000 dinara. U isto vreme, svake godine se uveze više od 112.000 tona prasetine, a domaći svinjarski sektor beleži pad proizvodnje, koja je sada osam puta manja nego u periodu najvećeg razvoja.

Prema rečima Vitomira Vidovića, bivšeg profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, razlika između praznih obora i punih pečenjara nikada nije bila veća. On ističe da je kilogram pečenja u beogradskim restoranima dostigao i 6.000 dinara, dok je u mestima kao što su Bukovik kilogram pečenja 3.800 dinara, a u pojedinim restoranima u prestonici 4.200 dinara.

U Bukoviku kod Aranđelovca, restoran „Mali Hrast“ poznat je po prasećim bajaderama, koje se prave od malih prasića težine između 22 i 30 kilograma. Od jednog praseta dobije se tri do pet kilograma gotovo potpuno otkošćenog pečenja. Marko Marković, jedan od vlasnika, navodi da kvalitet i stroga selekcija sirovine određuju cenu. U „Pretopu“ na Zemunskoj pijaci kilogram pečenja košta 4.200 dinara, a za pripremu je potrebno 36 sati, uključujući korišćenje frižidera, sous vide i vakuum mašina. Nedeljno prodaju oko 150 kilograma pečenja, što je ekvivalentno 20 prasadi.

S druge strane, broj svinja u Srbiji drastično je opao. Trenutno ima oko 136.000 krmača, dok je za domaće potrebe potrebno najmanje 300.000. Tokom sedamdesetih i devedesetih godina, broj grla dostizao je 1,1 milion. Danas, poljoprivrednici prodaju prase od oko 25 kilograma za približno 50 evra, a od tog praseta se dobije 18 do 20 kilograma mesa koje pečenjare prodaju za najmanje 3.300 dinara po kilogramu.

Vidović objašnjava: „Najveći deo zarade ostaje pečenjarama, trgovcima i prerađivačima, dok primarni proizvođač ostaje na ivici isplativosti. Za takvo prase, uzgajivač bi morao da dobije barem 100 evra da bi posao bio isplativ.“ On dodaje da nije iznenađenje što broj ozbiljnih proizvođača svinja opada, dok pečenjare beleže rast.

Svinjarstvo u Srbiji se, prema navodima stručnjaka, vratilo na nivo iz 1947. godine, a uvoz iz Danske i drugih zemalja sve više potiskuje domaću proizvodnju. Ova neravnoteža u lancu od obora do trpeze dovodi do toga da praseće pečenje postaje ekskluzivan proizvod, a stočari se suočavaju sa neisplativošću i smanjenjem broja grla.

Datum ekološkog duga u Srbiji pomeren na 16. maj, nedelju dana kasnije nego 2025, ali ranije nego globalni prosek

Srbija je 16. maja 2026. godine potrošila sve obnovljive prirodne resurse koji su joj namenjeni za ovu godinu, pokazuju proračuni Mreže za globalni otisak. Time je naša zemlja za samo četiri i po meseca iskoristila biokapacitet koji priroda može da obnovi tokom 12 meseci, a život se nastavlja na račun budućih generacija. Ova organizacija prati ekološki otisak i trenutak kada više od 100 država premaši dostupne resurse, uključujući šume, obradivo i plodno zemljište, riblji fond, vodu i kapacitet ekosistema za apsorpciju zagađenja, posebno ugljen-dioksida.

Datum ekološkog duga izračunava se tako što se raspoloživa površina biokapaciteta po stanovniku podeli sa prosečnim ekološkim otiskom, a rezultat pomnoži brojem dana u godini. Jedinica mere je globalni hektar. Tako je u 2026. godini, Srbija potrošila resurse već 16. maja, što je oko nedelju dana kasnije u odnosu na prošlu godinu, kada je ekološki dug nastupio 8. maja. U 2024. godini resursi su bili iscrpljeni 23. maja, što je za mesec i po dana ranije u poređenju sa 2023. godinom, kada je taj datum bio 8. jul.

Iako se datum ekološkog duga u Srbiji razlikuje iz godine u godinu, gotovo uvek dolazi pre globalnog proseka. Mreža za globalni otisak globalni datum objavljuje svake godine na Svetski dan životne sredine, 5. juna. Prošle godine, čitava planeta je potrošila godišnje resurse već 24. jula, što je najranije zabeleženo, ali i prvi put da je ekološki dug nastupio tokom jula. Za poređenje, 1971. godine globalni ekološki dug je nastupio tek 29. decembra, što govori o ubrzanju potrošnje resursa na svetskom nivou.

Prema analitičarima, da svi na planeti žive i troše resurse kao Srbija, bile bi potrebne dve i po Zemlje kako bi se zadovoljile sve potrebe stanovništva. Ove procene ukazuju na značaj održivog upravljanja resursima i potrebu za promenom navika potrošnje.

Luksemburg beleži rast cena od 33,8 odsto, a najmanji porast u Mađarskoj 1,5 odsto, prema podacima Evrostata

Cene goriva i maziva u Evropskoj uniji porasle su u aprilu za 20,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, saopštio je Evrostat. Ovo predstavlja ubrzanje u odnosu na martovski rast od 12,9 odsto. Svi članovi EU zabeležili su porast cena, dok je 15 zemalja prijavilo rast veći od 20 odsto.

Najveći međugodišnji skok cena goriva zabeležen je u Luksemburgu sa 33,8 odsto, dok su Francuska i Švedska imale rast od po 29,3 odsto. Letonija je prijavila povećanje od 28,1 odsto, a Bugarska 27,8 odsto. Najmanji porast registrovan je u Mađarskoj sa 1,5 odsto, Poljskoj 8,8 odsto i Italiji 12,9 odsto.

Kada se posmatraju vrste goriva, dizel je u aprilu poskupeo 33,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je benzin zabeležio rast od 13,6 odsto. Na mesečnom nivou, dizel je poskupeo 7,9 odsto, a benzin 2,4 odsto.

Od zemalja članica, najveće mesečno poskupljenje dizela zabeleženo je u Sloveniji 23,5 odsto, Bugarskoj 19,5 odsto i Kipru 18 odsto, dok su najmanji rast prijavile Poljska 1,9 odsto, Rumunija 2,3 odsto i Bugarska 2,6 odsto. Kada je reč o benzinu, međumesečno je najviše poskupeo u Sloveniji za 12,9 odsto, dok su Rumunija, Španija i Poljska zabeležile pad cena u odnosu na mart.