Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji beleži rast od 8,1 odsto, dok je broj ugovora opao u svim većim gradovima

Republički geodetski zavod saopštio je da je vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu dostigla 2,2 milijarde evra. Ovaj rezultat predstavlja rast od 8,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je ukupno sklopljeno 30.495 kupoprodajnih ugovora, što je 5,4 odsto manje nego u drugom kvartalu 2025. godine. Ključnu ulogu na tržištu imale su stanovi, sa udelom od 62 odsto ukupne vrednosti, odnosno 1,3 milijarde evra.

Struktura tržišta nepokretnosti u Srbiji

Najveći deo prometa ostvarili su stanovi, dok su kuće činile 8 odsto tržišta sa ukupnom vrednošću od 175 miliona evra. Građevinsko zemljište dostiglo je 156 miliona evra (7 odsto), poslovni prostori 119 miliona evra (6 odsto), a poljoprivredno zemljište 77 miliona evra (četiri odsto). Za stanove u Beogradu izdvojeno je 742 miliona evra. Kada se posmatra način finansiranja, 15 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što je isti nivo kao i prethodne godine. Taj procenat je posebno izražen kod kupovine stanova, gde je 34 odsto ugovora zaključeno uz pomoć kredita.

Promene po gradovima i cene nekretnina

Broj kupoprodajnih ugovora smanjen je u svim većim gradovima u drugom kvartalu. U Novom Sadu pad iznosi jedan odsto, u Beogradu 1,7 odsto, dok je u Nišu zabeleženo smanjenje od 4,3 odsto, a u Kragujevcu sedam odsto. Na teritoriji beogradske opštine Savski venac prodat je stan po najvišoj ceni od 1,6 miliona evra. U istoj opštini ostvaren je i najviši iznos po kvadratu, od oko 9.300 evra. Najskuplja kuća prodata je na Voždovcu za 1,4 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto na Starom gradu plaćeno 54 hiljade evra.

Uticaj na tržište i širi kontekst

Rast vrednosti tržišta nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu pokazuje stabilnu tražnju, uprkos padu broja sklopljenih ugovora. Dominacija stanova kao najtraženijih objekata ukazuje na promene u strukturi potražnje, posebno u urbanim sredinama. Uporedo sa tim, visok udeo kupovina uz pomoć kredita potvrđuje važnost finansiranja putem banaka za dinamiku tržišta. S druge strane, pad broja ugovora u velikim gradovima može ukazivati na određenu zasićenost ili oprez kupaca usled prethodnog rasta cena.

Najveće transakcije i značaj za sektor

Neobično visoke cene stanova i kuća u najatraktivnijim gradskim opštinama, poput Savskog venca i Voždovca, potvrđuju trend rasta luksuznog segmenta tržišta. Ove transakcije doprinose ukupnoj vrednosti prometa, ali i postavljaju nove standarde u pogledu cene kvadrata. Kao rezultat, tržište nepokretnosti u Srbiji ostaje jedno od ključnih polja za investitore i građane koji traže sigurnost i stabilnost kapitala. Republički geodetski zavod ističe da su ovakvi podaci od suštinskog značaja za praćenje ekonomske aktivnosti i planiranje u sektoru nekretnina.

Drugi kvartal doneo je povećanje broja bankrota i smanjenje novih firmi, najizraženije u industriji i obrazovanju

Evrostat je objavio da su bankrotstva u EU porasla 5,7 odsto u drugom kvartalu 2026. godine. Istovremeno, registracije preduzeća zabeležile su pad od 0,5 odsto u poređenju sa prvim kvartalom. Ovi podaci ukazuju na izazovno poslovno okruženje i povećanu nesigurnost u privredi evropskih zemalja.

U većini sektora poslovne ekonomije zabeležene su negativne promene. Industrija je imala najveći pad broja novih firmi – 3,6 odsto manje registracija u odnosu na prethodni kvartal. Sektor smeštaja i ugostiteljstva zabeležio je pad registracija od 3,4 odsto, dok su obrazovanje i socijalne usluge pale za 3,2 odsto. Pored toga, sektor informisanja i komunikacija izdvaja se kao izuzetak sa rastom od 8,8 odsto u broju novih firmi. Građevinski sektor je takođe zabeležio blagi rast registracija od jedan odsto, dok su finansijske usluge ostale stabilne.

Bankrotstva u EU porasla 5,7 odsto: najizraženiji rast u obrazovanju i društvenim delatnostima

Bankrotstva u EU porasla su u pet od osam glavnih sektora. Najveći rast broja bankrota zabeležen je u sektoru obrazovanja i društvenih delatnosti, čak 21,1 odsto, što ukazuje na ozbiljne poteškoće u održivosti ovih aktivnosti. Saobraćaj je takođe imao značajan skok bankrota od 11,4 odsto, dok su finansijske usluge porasle za 6,8 odsto. S druge strane, smeštaj i ugostiteljstvo su za 2,6 odsto smanjili broj bankrota, građevinarstvo za 1,7 odsto i trgovina za 1,2 odsto.

Ovi trendovi pokazuju da, iako pojedini sektori uspevaju da stabilizuju ili čak povećaju broj novih firmi, drugi se suočavaju sa povećanim pritiscima i rastom insolventnosti. Kao rezultat, tržište rada i investicije mogu biti pod dodatnim rizikom u narednim kvartalima.

Tržišni kontekst i ekonomski značaj promena

Porast broja bankrotstava u EU signalizira smanjenu otpornost privrede na izazove kao što su promenljivi potrošački zahtevi, troškovi energije i globalne ekonomske tenzije. Smanjenje broja registracija preduzeća, posebno u industriji i uslugama, može dugoročno uticati na inovacije i rast zaposlenosti. Sa druge strane, rast nove registracije u digitalnim i građevinskim sektorima naglašava prilagođavanje tržišta novim trendovima i potrebama.

Kao rezultat ovih kretanja, evropske ekonomije suočavaju se sa zahtevom da dodatno podrže preduzetništvo i unaprede uslove za poslovanje. Očekuje se da će dalja analiza kvartalnih podataka biti ključna za procenu ukupne stabilnosti tržišta i pravovremeno reagovanje regulatornih tela.

Novi talas poskupljenja goriva u Hrvatskoj i Crnoj Gori povećava troškove transporta i utiče na privredu i domaćinstva

Cene goriva rastu u regionu, a dizel u Crnoj Gori dostigao je 1,88 evra po litru. Poskupljenje goriva od danas važi u Hrvatskoj i Crnoj Gori, gde su sve vrste goriva skuplje za tri do 10 centi po litru ili kilogramu. Nove cene će se primenjivati tokom narednih sedam dana, odnosno do 24. avgusta u Crnoj Gori, prema podacima Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore.

Detalji poskupljenja goriva u Hrvatskoj i Crnoj Gori

Cena benzina u Hrvatskoj sada iznosi 1,63 evra po litru, što je povećanje od sedam centi. Dizel gorivo u Hrvatskoj poskupelo je za devet centi i sada košta 1,80 evra po litru. Plavi dizel takođe je skuplji za devet centi i njegova cena je 1,27 evra po litru. Cena gasa za spremnike iznosi 1,24 evra po kilogramu, dok je gas u bocama skuplji za tri centa i sada košta 1,81 evro po kilogramu.

U Crnoj Gori, Eurosuper 98 poskupeo je sedam centi i sada iznosi 1,80 evra po litru. Cena Eurosupera 95 povećana je za sedam centi i iznosi 1,76 evra po litru. Dizel je skuplji za šest centi, pa je nova cena 1,88 evra po litru. Najveće povećanje beleži lož ulje, koje je skuplje za 10 centi i sada košta 1,80 evra po litru.

Uticaj promena cena goriva na tržište i privredu

Navedene promene cena goriva rezultat su povećane volatilnosti na međunarodnom tržištu nafte. Kao rezultat, promene u cenama sirove nafte i derivata direktno se odražavaju na regionalna tržišta. Zbog toga su troškovi transporta, kao i ukupni troškovi privrede i domaćinstava, pod pritiskom rasta.

Odluku o novim maksimalnim cenama goriva donela je Vlada Hrvatske na sednici u ponedeljak. Ove cene važiće tokom narednih sedam dana. U Crnoj Gori, Ministarstvo energetike i rudarstva saopštilo je da nove cene važe do 24. avgusta.

Posledice za privredu i domaćinstva

Poskupljenje goriva u dve zemlje dolazi u trenutku pojačane nestabilnosti na svetskom tržištu nafte. Zbog toga troškovi prevoza i logistike rastu, što može dovesti do dodatnog pritiska na cene robe i usluga. Osim toga, povećani troškovi goriva mogu uticati na budžete domaćinstava u regionu.

Promene cena goriva u regionu redovno prate nacionalne institucije, koje nove cene objavljuju na nedeljnom nivou. Kao rezultat, građani i privreda moraju da se prilagode čestim promenama troškova, što dodatno komplikuje finansijsko planiranje u uslovima globalne energetske nestabilnosti.