Investicija EBRD podržava širenje AikGroup u regionu i jača korporativno upravljanje kroz novoizdate akcije

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ulaže do 64 miliona evra u AikGroup i preuzima pet odsto vlasništva, saopštila je bankarska grupacija. EBRD ulaže kroz kupovinu novoizdatih akcija, čime podržava regionalno širenje i jačanje pozicije AikGroup u Jugoistočnoj Evropi.

Detalji investicije i vlasničke strukture

Ova investicija omogućava EBRD-u da postane manjinski akcionar sa pet odsto vlasništva u jednoj od najbrže rastućih bankarskih grupacija regiona. Vlasnik AikGroup je Aleksandar Kostić, a grupacija je pod nadzorom Evropske centralne banke. EBRD će imenovati svog predstavnika u Odboru direktora, čime se dodatno unapređuje korporativno upravljanje. Kao rezultat, grupacija će dobiti podršku u razvoju digitalnih kapaciteta i jačanju otpornosti na klimatske rizike i sajber pretnje.

Finansijski rezultati i planovi rasta

AikGroup je prethodnih godina značajno rasla kroz akvizicije u Srbiji, Sloveniji i Crnoj Gori. U 2025. godini ukupna aktiva grupacije premašila je 10 milijardi evra, dok portfelj obuhvata više od 800.000 klijenata i kapitalnu bazu od 1,4 milijarde evra. Grupa zapošljava više od 3.000 ljudi. Plan je da do 2028. ukupan obim aktive dostigne 20 milijardi evra kroz akvizicije i organski rast, što bi dodatno učvrstilo poziciju AikGroup među vodećim bankama regiona.

Izjave rukovodstva i strateški značaj

Fransis Malig, izvršni direktor za finansijske institucije u EBRD, istakao je: “Ovom investicijom EBRD podržava viziju AikGroup da izgradi vodeću regionalnu bankarsku grupaciju, koja unapređuje standarde korporativnog upravljanja i pruža podršku razvoju digitalnih kapaciteta i jačanju otpornosti na klimatske rizike i sajber pretnje.” Predsednik Izvršnog odbora AikGroup, Razvan Munteanu, izjavio je: “Ovo strateško partnerstvo za nas predstavlja potvrdu strategije i ambicije da izgradimo vodeću finansijsku grupaciju u regionu Jugoistočne Evrope i da stvaramo dugoročnu vrednost na tržištima na kojima poslujemo.”

Podrška EBRD i budući razvoj grupe

Uključivanjem EBRD u vlasničku strukturu, AikGroup dobija tehničku podršku u oblastima kao što su sajber bezbednost i upravljanje podacima, u skladu sa EU regulativom. Grupa je obavezala da razvija i sprovodi plan za klimatsku tranziciju u skladu sa Pariskim sporazumom. Projekat je deo EBRD strategije za finansijski sektor, sa ciljem ubrzanja digitalne tranzicije i jačanja konkurentnog i otpornog bankarskog sistema na Zapadnom Balkanu. Kao rezultat ove transakcije, AikGroup dodatno jača svoje korporativno upravljanje i internacionalno iskustvo, što joj omogućava dinamičan razvoj i bolju poziciju na tržištima regiona.

Smanjenje akcize za 25 odsto sprečilo rast cena goriva, dizel u Srbiji ostaje 236 dinara po litru još sedam dana

Vlada Srbije je sredinom septembra produžila vanredno smanjenje akcize na derivate za 25 odsto, što je direktno uticalo na stabilizaciju cene goriva u Srbiji. Kao rezultat, cene ostaju nepromenjene već treću nedelju, pa vozači i dalje plaćaju 207 dinara za litar benzina BMB95 i 236 dinara za litar evrodizela. Ova mera je omogućila da, uprkos globalnim poremećajima na tržištu nafte, cene goriva ostanu stabilne na domaćem tržištu.

Trendovi na svetskom tržištu i uticaj na cene goriva

Na svetskom tržištu, cena brent nafte se vratila na 110 dolara po barelu, zbog kontinuiranih geopolitičkih tenzija u Persijskom zalivu. Međutim, poslednjih sedmica došlo je do blagog pada, pa je prosečna cena brenta u prethodnih sedam dana iznosila nešto ispod 102 dolara, što je oko 1 odsto niže nego ranije. Tokom septembra, zbog svetske nestašice dizela na Mediteranu, cena ovog goriva dostigla je rekordnih 1.665 dolara po toni. Poslednja nedelja donela je pad na 1.470 dolara po toni, dok je benzin korigovan na 1.350 dolara po toni.

Regulacija cena i poređenje sa regionom

U Srbiji, maloprodajne cene goriva formiraju se prema Uredbi o ograničenju cena goriva iz februara 2022. godine, a poslednje produženje važi do sredine oktobra. Cene se određuju na osnovu prosečne veleprodajne kotacije na berzi Mediterana (PLATTS CIF Mediteran), uz dodatak odobrene marže i PDV-a. U regionu, cene su nešto više: u Hrvatskoj benzin košta 1,76 evra, a dizel 1,86 evra po litru. U Crnoj Gori benzin je 1,75 evra, a dizel 1,95 evra, dok su cene u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji slične, ali sa blagim rastom u BiH.

Stabilnost cena goriva u Srbiji zahvaljujući smanjenju akcize

Još jednu sedmicu vozači u Srbiji mogu da očekuju stabilne cene goriva, zahvaljujući produženju umanjenja akcize za 25 odsto. Ova mera je doneta izmenom Zakona o akcizama, a ukinut je i prethodni limit intervencije od 20 odsto. Kako domaća rafinerija ne radi već dva meseca, cene se baziraju isključivo na uvoznim kotacijama. Privredni subjekti su u obavezi da nove maloprodajne cene primenjuju odmah po objavljivanju na zvaničnoj stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. U narednim danima, nastavak stabilnosti zavisiće od svetskih kretanja cena nafte i domaće fiskalne politike. Cene goriva ostaju pod direktnim uticajem državnih mera, što je u ovom trenutku ključan faktor za vozače i privredu.

Svetske cene hrane beleže treći uzastopni rast, žitarice poskupele 5,1 odsto zbog problema u Crnom moru.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) saopštila je da je FAO indeks cena hrane porastao treći mesec zaredom i sada se nalazi na najvišem nivou od novembra 2022. godine. Prema zvaničnim podacima, FAO indeks iznosio je 136 poena u septembru, što predstavlja rast od 1,5 odsto u odnosu na avgust. Ključni razlog ovog trenda je rast cena žitarica, a dodatnu zabrinutost izazivaju logistički problemi u regionu Crnog mora.

Detalji o FAO indeksu cena hrane

Vrednost FAO indeksa cena hrane meri mesečne promene cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu. U septembru je indeks dostigao 136 poena, što je rast od 1,5 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom. Indeks cena žitarica porastao je za 5,1 odsto i dostigao 122,8 poena, što je čak 17,2 odsto više nego pre godinu dana. Cena pšenice porasla je 6,3 odsto i dosegla najviši nivo od avgusta 2023. godine, pre svega zbog otežanog transporta iz regiona Crnog mora. Kao rezultat toga, mnogi uvoznici su nabavku preusmerili ka drugim izvorima. Kukuruz je poskupeo 5,6 odsto na mesečnom nivou, dok su cene sirka porasle 13,7 odsto, a ječma 3,9 odsto. Indeks cena pirinča povećan je za 1,4 odsto.

Rast cena biljnih ulja i šećera

Indeks cena biljnih ulja porastao je 0,9 odsto i sada iznosi 198,6 poena. To je 18,3 odsto više nego u septembru 2025. godine. Ovaj rast pre svega je posledica viših cena palminog ulja, koje beleže rast četvrti mesec zaredom. Razlog su povećana globalna tražnja i zabrinutost za proizvodnju u jugoistočnoj Aziji zbog suvog vremena. Indeks cena šećera povećan je za 6,1 odsto u odnosu na avgust i sada iznosi 114 poena, što je 14,7 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovo je treći mesec uzastopnog rasta, što se dovodi u vezu sa očekivanim smanjenjem globalne ponude šećera u sezoni 2026/27.

Kretanje cena mesa i mlečnih proizvoda

Indeks cena mesa zabeležio je pad od 1,1 odsto, dok su cene mlečnih proizvoda ostale skoro nepromenjene, sa blagim padom od 0,1 odsto. Vrednost indeksa cena mesa ostala je na istom nivou kao pre godinu dana, dok su cene mlečnih proizvoda niže za 19,1 odsto u odnosu na septembar 2025. godine.

Globalni kontekst i značaj FAO indeksa

FAO indeks cena hrane viši je za 5,8 odsto u poređenju sa septembrom 2025, ali je i dalje niži za 15,1 odsto u odnosu na rekordne vrednosti iz marta 2022. godine. Ova kretanja ukazuju na nastavak volatilnosti na svetskom tržištu hrane. Kao rezultat rasta cena žitarica i šećera, stručnjaci očekuju povećan pritisak na troškove života u mnogim državama. FAO indeks cena hrane važan je indikator za praćenje inflacije i dostupnosti osnovnih prehrambenih proizvoda na globalnom nivou.