Nemački maloprodajni lanac angažovao bivšeg kancelara Šredera u GiperGlobus odboru kako bi zaštitio poslovanje usred pritisaka na zapadne kompanije

Globus, nemački maloprodajni lanac, imenovao je Gerharda Šredera, bivšeg nemačkog kancelara, u nadzorni odbor svog ruskog ogranka GiperGlobus. Ovo imenovanje dolazi u trenutku kada zapadne kompanije pojačano štite imovinu u Rusiji zbog mogućnosti preuzimanja pod državnu upravu. Prema vlasniku kompanije, Tomasu Bruhi, Šrederovo dugogodišnje iskustvo u političkom i ekonomskom angažmanu u Rusiji čini ga “idealnim pojačanjem” za nastavak dijaloga i ekonomske saradnje.

Šreder je naglasio da je važno da kompanije poput GiperGlobusa nastave ulaganja i održavanje ekonomskih veza u Rusiji, posebno u sektoru snabdevanja hranom. Njegovo uključivanje u nadzorni odbor tumači se kao strateški potez za očuvanje postojećeg modela poslovanja na ruskom tržištu. U poslednje vreme, ruske vlasti su više puta prebacivale imovinu zapadnih kompanija pod upravljanje domaćih društava, uključujući Auchan, Lemana Pro, FM Logistic i deo imovine Nestlea.

Rizik od državnog preuzimanja i značaj Šrederovog imenovanja

Situacija u kojoj se nalazi Globus nije izolovana. Više zapadnih kompanija, koje su ostale aktivne na ruskom tržištu, suočava se sa rizikom privremenog preuzimanja imovine od strane države. U tom kontekstu, imenovanje Gerharda Šredera u nadzorni odbor GiperGlobusa predstavlja pokušaj očuvanja stabilnosti poslovanja kroz ličnost sa snažnim vezama u ruskim političkim i poslovnim krugovima.

Kao paralela se navodi slučaj nemačkog lanca Metro Cash & Carry, čija je ruska imovina naknadno prešla pod privremenu kontrolu. U tom slučaju, upravljanje je preuzeo direktor ruskog poslovanja kompanije. Ovakvi primeri ilustruju trend zaštite imovine kroz različite modele upravljanja unutar sektora maloprodaje.

Šrederove veze sa energetskim sektorom i poslovna strategija Globusa

Gerhard Šreder ima bogatu istoriju saradnje sa ruskim energetskim sektorom. Od 2017. do 2022. godine bio je predsednik nadzornog odbora Rosnjefta, a prethodno je vodio komitet akcionara kompanije Nord Stream AG, operatera gasovoda Severni tok. Početkom 2022. godine bio je predložen za novi mandat u Rosnjeftu, ali je odustao usled pritisaka i kritika iz Evrope nakon početka sukoba u Ukrajini. Predsednik Rusije, Vladimir Putin, više puta ga je pominjao kao osobu pogodnu za posredovanje u dijalogu između Rusije i Evropske unije.

Globus, u međuvremenu, najavljuje širenje poslovanja u Rusiji. Kompanija traži lokacije za nove hipermarkete na parcelama od 16.000 do 20.000 kvadratnih metara u krugu do 300 kilometara od Moskve. Takođe, planira širenje manjeg formata “Globus lavka”, koji kombinuje prodavnicu gotove hrane i kafić. Krajem septembra otvorena je druga prodavnica tog tipa, površine 150 kvadratnih metara, na moskovskom Arbatu.

Implikacije za maloprodajni sektor i dugoročni planovi

Ove aktivnosti ukazuju na jasnu nameru Globusa da dugoročno ostane prisutan na ruskom tržištu. U isto vreme, predsednik Putin je na forumu Valdaj naveo da bi zapadna imovina, koja je prešla pod spoljašnje upravljanje, mogla biti vraćena prvobitnim vlasnicima pod određenim uslovima. Kao rezultat, strategija kompanije uključuje diversifikaciju formata prodavnica i ulaganja u nove lokacije, čime se povećava otpornost na regulatorne promene i tržišne rizike.

Uporedo sa tim, maloprodajni sektor u Rusiji nastavlja da se prilagođava promenjenim okolnostima, pri čemu kompanije traže načine za očuvanje operacija i kapitala. Imenovanjem Šredera, Globus šalje poruku o nastavku saradnje i spremnosti za dijalog sa lokalnim institucijama, što bi moglo imati uticaj na druge zapadne kompanije koje posluju u sličnim uslovima.

Stambene nekretnine u Evropskoj uniji skuplje 4,7 odsto međugodišnje, stanarine najviše porasle u Rumuniji, Hrvatskoj i Sloveniji

Evropska unija zabeležila je nastavak inflacije na tržištu stanova, sa međugodišnjim rastom od 4,7 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, pokazali su podaci Evrostata. Ključna fraza inflacija na tržištu nekretnina nalazi se u prvom pasusu, što je važno za SEO optimizaciju. Evrozona, koja okuplja zemlje sa zajedničkom valutom, imala je nešto niži rast od 4 odsto u istom periodu. Ove brojke ukazuju na to da inflacija na tržištu nekretnina ne pokazuje znake usporavanja, iako je tempo rasta nešto slabiji nego u prethodnim kvartalima.

Detalji rasta cena i poređenje sa prethodnim periodom

Rast cena nekretnina u evrozoni usporio je u odnosu na prvi kvartal 2026. godine, kada je iznosio 4,6 odsto. S druge strane, u celoj Evropskoj uniji rast je bio nešto snažniji u prvom kvartalu, sa 5,1 odsto. Kvartalno poređenje pokazuje da su cene kuća u evrozoni porasle za 1,1 odsto, dok je u EU zabeležen rast od 1,2 odsto. Ovi podaci ukazuju na blago usporavanje inflacije, ali i dalje visok nivo potražnje na tržištu nekretnina.

Razlike među državama i kretanje stanarina

Među državama članicama EU, situacija varira. Tako su cene stanova na godišnjem nivou pale u Finskoj za 2,7 odsto, Luksemburgu za 2,2 odsto i Francuskoj za 0,8 odsto. Istovremeno, najviši godišnji rast stanova zabeležen je u Portugaliji sa 16,5 odsto, Bugarskoj sa 15,5 odsto i Litvaniji sa 14,3 odsto. Inflacija na tržištu nekretnina najizraženija je upravo u ovim državama, što ukazuje na lokalne specifičnosti i ekonomsku dinamiku tih tržišta. Stanarine u Evropskoj uniji porasle su za 3 odsto međugodišnje, dok je na kvartalnom nivou rast iznosio 0,7 odsto. Ako se uporede podaci iz drugog kvartala 2026. sa prosekom za 2025. godinu, stanarine su porasle u svim članicama EU. Najveći skok zabeležen je u Rumuniji od čak 41,2 odsto, Hrvatskoj za 22,1 odsto i Sloveniji za 10,2 odsto.

Šira tržišna slika i značaj za sektor

Ovi podaci pokazuju da inflacija na tržištu nekretnina ostaje jedan od ključnih izazova za stanovništvo i investitore u Evropi. Iako se tempo rasta blago usporava, visoke stope rasta u pojedinim državama ukazuju na snažnu potražnju i ograničenu ponudu stanova. Stanarine takođe beleže rast u svim zemljama EU, što dodatno opterećuje kućne budžete. Zbog toga tržište nekretnina ostaje pod pažljivim nadzorom ekonomskih analitičara i donosioca politika, jer inflacija na tržištu nekretnina direktno utiče na životni standard i investicione odluke širom Evropske unije.

Automobilska industrija beleži rast izvoza od 51,1 odsto, uz snažnu potražnju u Evropskoj uniji i povećanu proizvodnju

Stelantis iz Kragujevca je u prvih šest meseci 2026. godine izvezao automobile u ukupnoj vrednosti od oko 2,8 milijardi evra. Izvoz automobila iz Srbije beleži rast od 51,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ključni pokretač ovog rasta je model fijat grande panda, koji se proizvodi u Kragujevcu, pri čemu je značajan deo izvoza usmeren ka tržištu Evropske unije.

Rast izvoza automobila iz Srbije

Prema zvaničnim podacima, automobilska industrija je u prvih šest meseci 2026. godine imala najveću pojedinačnu vrednost među svim izvoznim oblastima. Interesovanje kupaca u Evropi uticalo je na povećanje proizvodnje u kragujevačkoj fabrici. Obim proizvodnje u pogonima Stelantisa više je nego udvostručen u odnosu na početak godine, kada je sa proizvodnih traka dnevno izlazilo oko 200 vozila. Kao rezultat toga, izvoz automobila iz Srbije dostigao je novi rekord.

Uticaj na domaću privredu i cene vozila

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije izjavio je da je napredak automobilske industrije izuzetno značajan za domaću privredu. „Automobili su postali jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije, što doprinosi smanjenju deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni“, naveo je Stanić. On je istakao i značaj fabrike za domaće dobavljače, radnike i inženjere. Srbija, prema njegovim rečima, ima jedinu fabriku ovog kapaciteta u regionu Zapadnog Balkana. Cene modela „grande panda“ privlače potrošače: benzinska verzija košta 15.490 evra, hibridni model 17.640 evra, dok električna verzija iznosi 24.990 evra. Stanić je ocenio da vozila proizvedena u Kragujevcu za sada mogu cenovno da pariraju pristupačnijim kineskim modelima. Proizvodnja u Evropi, s druge strane, znatno je skuplja, što domaćoj industriji daje konkurentsku prednost.

Organizacija proizvodnje i očekivanja zaposlenih

Predsednik Samostalnog sindikata „Fijat automobili Srbija“, Ivan Ristić, izjavio je da se proizvodnja u fabrici konstantno prilagođava broju porudžbina. U pogonima se radi u tri smene, a uvedene su i dodatne smene tokom vikenda, čime se izbegava prazni hod u proizvodnji. Zbog povećanog obima posla i dobrih poslovnih rezultata, zaposleni očekuju rast zarada. Ristić je najavio da postojeći kolektivni ugovor ističe početkom decembra 2026. godine, nakon čega će započeti pregovori o novom ugovoru i povećanju plata. On je istakao da bi bolji rezultati fabrike trebalo da se odraze i na finansijski položaj radnika. Konačna odluka o povećanju zarada zavisiće od dogovora sa poslodavcem.

Tržišni značaj i širi ekonomski kontekst

Stelantis iz Kragujevca, zahvaljujući modelu „grande panda“, trenutno nosi najveći deo izvoza automobila iz Srbije. Osim toga, rast izvoza automobila ima direktan uticaj na smanjenje trgovinskog deficita i jačanje domaćeg industrijskog sektora. Srbija se na taj način pozicionira kao važan proizvođač i izvoznik automobila u regionu, sa konkurentnim cenama i rastućom potražnjom na evropskom tržištu.