Evropska unija beleži rast broja bankrota i istovremeno smanjenje novih kompanija, uz naglašene sektorske razlike i ekonomske izazove

Evropska unija zabeležila je rast broja bankrota od 5,7 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, dok je istovremeno registracija novih preduzeća smanjena za 0,5 odsto u odnosu na prethodni kvartal, pokazuju podaci Eurostata. Ovaj trend bankroti u EU ukazuje na sve veće izazove sa kojima se evropsko preduzetništvo suočava, naročito u tradicionalnim sektorima.

Industrija i uslužni sektori pod najvećim pritiskom

Pojedini sektori u EU pokazuju posebno izražene promene. U industriji je zabeležen najveći pad broja novih firmi, i to 3,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Sektor smeštaja i ugostiteljskih usluga takođe je zabeležio smanjenje od 3,4 odsto. U oblasti obrazovanja i socijalnih usluga, broj novih preduzeća smanjen je za 3,2 odsto. Ovo ukazuje na opreznost preduzetnika u sektorima koji su podložni globalnim promenama i geopolitičkim tenzijama.
Evropska komisija je u svojoj analizi poslovnog ciklusa za drugi kvartal 2026. godine posebno istakla da poremećaji u međunarodnoj trgovini i promena trgovinskih politika dodatno otežavaju uslove za nove industrijske inicijative.

Informisanje i komunikacije nastavljaju rast, bankroti najizraženiji u obrazovanju

S druge strane, sektor informisanja i komunikacija beleži rast od 8,8 odsto u broju novoregistrovanih kompanija, dok je građevinarstvo zabeležilo skromniji rast od jedan odsto. Finansijske usluge su ostale na istom nivou kao u prethodnom kvartalu. Ovakva razlika između sektora naglašava nastavak transformacije evropske privrede ka digitalnim i komunikacionim delatnostima.
Bankroti su najviše porasli u sektoru obrazovanja i socijalnih delatnosti, gde su povećani za 21,1 odsto. Slede transport sa rastom od 11,4 odsto i finansijske usluge sa 6,8 odsto. Međutim, u sektorima smeštaja i ugostiteljstva, građevinarstva i trgovine zabeležen je pad broja bankrota — za 2,6, 1,7 i 1,2 odsto redom.

Rast BDP-a ne sprečava rast bankrota

Interesantno je da se rast broja bankrota u EU događa u trenutku kada bruto domaći proizvod (BDP) beleži pozitivan trend. Prema preliminarnoj proceni Eurostata iz jula, BDP je u drugom kvartalu porastao za 0,5 odsto u EU i 0,4 odsto u evrozoni, u odnosu na prethodni kvartal. Na godišnjem nivou, rast je iznosio 1,2 odsto u EU i jedan odsto u evrozoni.
Ovi podaci, međutim, ukazuju da makroekonomski rast ne znači automatski i napredak svih kompanija ili sektora. Pritisci na troškove, konkurencija i pristup finansiranju i dalje stvaraju ozbiljne izazove, posebno za preduzeća u industriji i tradicionalnim uslugama.

Implikacije za evropsko preduzetništvo

Statistika iz drugog kvartala potvrđuje da poslovno okruženje u Evropi postaje selektivnije. Novi preduzetnici najlakše ulaze u sektore informisanja i komunikacija, dok industrija beleži najizraženiji pad. Rast bankrota od 5,7 odsto ukazuje na to da mnoge kompanije imaju poteškoća u održavanju poslovanja.
Budući kvartali biće ključni za procenu da li je reč o trajnom restrukturiranju evropske privrede ili o dubljem problemu za preduzetništvo. Za sada, podaci sugerišu snažno preusmeravanje kapitala i inicijative ka digitalnom sektoru, dok tradicionalne industrije nastavljaju da trpe pritiske globalnih promena.

Portugalski investicioni fond imenovao novog direktora i smenio dosadašnje rukovodstvo, vrednost ugovora ostaje poverljiva

Alpac capital, portugalski investicioni fond, preuzeo je upravljanje nad medijima N1, Nova, Danas i Radar u Srbiji. Prema dostupnim podacima, vrednost akvizicije iznosi 30 miliona evra i obuhvata desetak medija u Srbiji i regionu. Ključne promene u vlasničkoj strukturi unete su sredinom avgusta, što potvrđuje podatke iz Agencije za privredne registre.

Alpac capital preuzima upravljanje i menja rukovodstvo

Novi direktor, Pedro Vargas Santos David, zvanično je upisan kao zakonski zastupnik svih medija koji su poslovali u okviru United grupe. Istovremeno, sa ovog mesta smenjen je Brent Sadler. Svi dosadašnji direktori ovih medijskih kuća su smenjeni. Među njima su Mihailo Jovićević, koji je bio direktor portala i novina Nova, kao i nedeljnika Radar, zatim Aleksandra Mitić, direktorka firme Dan graf, izdavača dnevnog lista Danas. Odluka o promeni upravljanja obuhvatila je i Janeza Živka, bivšeg direktora televizije Nova S.

Vrednost ugovora i implikacije na medijsko tržište

Iako kupoprodajni ugovor između Alpac capitala i United grupe ostaje poverljiv, izvor navodi da se radi o iznosu od 30 miliona evra za desetak medija u regionu. Osim toga, proces akvizicije još uvek nije formalno završen jer su potrebna odobrenja regulatornih tela. Međutim, investicioni fond je već preuzeo upravljanje poslovanjem i sprovedene su sve ključne kadrovske promene. Ovo preuzimanje predstavlja značajan događaj za medijsko tržište regiona. Uporedo sa tim, dolazak stranih investicionih fondova u srpski medijski sektor poslednjih godina postao je sve učestaliji.

Širi kontekst i značaj za tržište

Ulazak Alpac capitala u vlasničku strukturu N1, Nove, Danasa i Radara pokazuje rastući interes međunarodnih investitora za regionalne medije. Ovakve akvizicije često donose promene u načinu upravljanja, ali i potencijalnu modernizaciju poslovanja. Pored toga, vrednost 30 miliona evra za desetak medija ukazuje na značaj koji strani kapital pridaje tržištu informacija u Srbiji i regionu. Iako je formalni završetak procesa uslovljen regulatornim odobrenjima, već sprovedene promene u menadžmentu signalizuju jasnu nameru da se poslovanje uskladi sa novom strategijom investitora. Kao rezultat, očekuje se da će dalji razvoj zavisiti od regulatornog procesa i odgovora tržišnih aktera na novu vlasničku strukturu.

Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji beleži rast od 8,1 odsto, dok je broj ugovora opao u svim većim gradovima

Republički geodetski zavod saopštio je da je vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu dostigla 2,2 milijarde evra. Ovaj rezultat predstavlja rast od 8,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je ukupno sklopljeno 30.495 kupoprodajnih ugovora, što je 5,4 odsto manje nego u drugom kvartalu 2025. godine. Ključnu ulogu na tržištu imale su stanovi, sa udelom od 62 odsto ukupne vrednosti, odnosno 1,3 milijarde evra.

Struktura tržišta nepokretnosti u Srbiji

Najveći deo prometa ostvarili su stanovi, dok su kuće činile 8 odsto tržišta sa ukupnom vrednošću od 175 miliona evra. Građevinsko zemljište dostiglo je 156 miliona evra (7 odsto), poslovni prostori 119 miliona evra (6 odsto), a poljoprivredno zemljište 77 miliona evra (četiri odsto). Za stanove u Beogradu izdvojeno je 742 miliona evra. Kada se posmatra način finansiranja, 15 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što je isti nivo kao i prethodne godine. Taj procenat je posebno izražen kod kupovine stanova, gde je 34 odsto ugovora zaključeno uz pomoć kredita.

Promene po gradovima i cene nekretnina

Broj kupoprodajnih ugovora smanjen je u svim većim gradovima u drugom kvartalu. U Novom Sadu pad iznosi jedan odsto, u Beogradu 1,7 odsto, dok je u Nišu zabeleženo smanjenje od 4,3 odsto, a u Kragujevcu sedam odsto. Na teritoriji beogradske opštine Savski venac prodat je stan po najvišoj ceni od 1,6 miliona evra. U istoj opštini ostvaren je i najviši iznos po kvadratu, od oko 9.300 evra. Najskuplja kuća prodata je na Voždovcu za 1,4 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto na Starom gradu plaćeno 54 hiljade evra.

Uticaj na tržište i širi kontekst

Rast vrednosti tržišta nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu pokazuje stabilnu tražnju, uprkos padu broja sklopljenih ugovora. Dominacija stanova kao najtraženijih objekata ukazuje na promene u strukturi potražnje, posebno u urbanim sredinama. Uporedo sa tim, visok udeo kupovina uz pomoć kredita potvrđuje važnost finansiranja putem banaka za dinamiku tržišta. S druge strane, pad broja ugovora u velikim gradovima može ukazivati na određenu zasićenost ili oprez kupaca usled prethodnog rasta cena.

Najveće transakcije i značaj za sektor

Neobično visoke cene stanova i kuća u najatraktivnijim gradskim opštinama, poput Savskog venca i Voždovca, potvrđuju trend rasta luksuznog segmenta tržišta. Ove transakcije doprinose ukupnoj vrednosti prometa, ali i postavljaju nove standarde u pogledu cene kvadrata. Kao rezultat, tržište nepokretnosti u Srbiji ostaje jedno od ključnih polja za investitore i građane koji traže sigurnost i stabilnost kapitala. Republički geodetski zavod ističe da su ovakvi podaci od suštinskog značaja za praćenje ekonomske aktivnosti i planiranje u sektoru nekretnina.