Američko tržište beleži 38.000 smrtnih slučajeva od fentanila, dok evropske zemlje prijavljuju znatno niže brojeve zahvaljujući drugačijim obrascima upotrebe opioida

Fentanil povezan sa 38.000 smrti u SAD tokom 2025. godine ukazuje na ozbiljnu krizu na američkom tržištu opioida. Nasuprot tome, u 16 evropskih zemalja koje su prijavile podatke, fentanil i njegovi derivati doveli su do oko 210 smrtnih slučajeva izazvanih drogama tokom 2024, što je rast u poređenju sa 130 slučajeva godinu dana ranije. Ova razlika u brojevima jasno pokazuje da je Evropa izbegla američku fentanilsku krizu, pre svega zbog drugačijeg razvoja tržišta i manjih zahteva za sintetičkim opioidima.

Različit razvoj tržišta opioida u SAD i Evropi

Američko tržište opioida karakteriše agresivna promocija lekova protiv bolova poput OxyContin-a od kraja devedesetih godina. To je dovelo do prekomernog propisivanja i široke upotrebe, što je stvorilo osnovu za kasniji prelazak korisnika na ilegalni heroin i zatim na fentanil. Kada su u 2010-im godinama uvedena stroža ograničenja za lekove na recept, mnogi korisnici su se okrenuli ka crnom tržištu, gde je fentanil postao lako dostupan.

Kriminalne grupe iz Meksika imale su ključnu ulogu u proizvodnji i krijumčarenju fentanila, kao i u njegovom dodavanju drugim ilegalnim supstancama. Kao rezultat, broj smrtnih slučajeva od predoziranja u SAD dosegao je približno 70.000 godišnje, dok je fentanil bio odgovoran za više od polovine tih smrti.

Evropa i ograničena potražnja za fentanilom

Za razliku od SAD, Evropa nije prošla kroz talas prekomernog propisivanja opioidnih lekova. Upotreba opioidnih analgetika u evropskim zdravstvenim sistemima tradicionalno je opreznija, a heroin je dugo bio dominantan ilegalni opioid. Tržište heroina u Evropi razvijalo se tokom decenija, sa ustaljenim krijumčarskim rutama i navikama korisnika. Zbog toga je prelazak korisnika sa heroina na fentanil bio znatno ograničen.

Osim toga, dostupnost fentanila u drugačijem obliku i veći rizici povezani sa njegovom upotrebom smanjili su njegovu privlačnost među evropskim korisnicima. Iako su u poslednjih nekoliko godina zabeleženi slučajevi povećanja smrtnosti usled drugih sintetičkih opioida poput nitazena, evropsko tržište ostaje manje pogođeno u poređenju sa američkim.

Organizovani kriminal i mit o zaštiti tržišta

Pojedini analitičari pominju da italijanske mafijaške grupe navodno sprečavaju širenje fentanila na evropsko tržište kako bi zaštitile postojeće profite od heroina. Međutim, organizovani kriminal u Evropi ne funkcioniše kao jedinstvena organizacija koja donosi zajedničke odluke o ponudi droga. Različite kriminalne grupe često sarađuju ili se nadmeću prema svojim interesima i mogućnostima profita. Primeri proizvodnje kanabisa i prerade kokaina potvrđuju da tržište droga u Italiji nije zatvoren sistem, te je teško verovati da mafija sistematski sprečava širenje fentanila.

Mnogo je verovatnije da ograničena potražnja, istorijski razvoj tržišta opioida i način distribucije ilegalnih droga u Evropi predstavljaju ključne faktore zbog kojih je kontinent izbegao širu fentanilsku krizu.

Smernice i rizici za evropsko tržište

Iako je Evropa do sada izbegla razmere krize iz SAD-a, pojava drugih potentnih sintetičkih opioida, posebno nitazena, ukazuje da region nije potpuno imun na nove izazove. Na taj način, evropsko tržište mora ostati oprezno i pratiti promene u ponudi i navikama korisnika. Sa rastućom globalizacijom i promenama u kriminalnim mrežama, potencijal za pojavu novih supstanci i širenje krize i dalje postoji. Osim toga, potrebna je saradnja između zdravstvenih institucija i agencija za sprovođenje zakona da bi se održala trenutna situacija i sprečile moguće buduće krize.

Izgradnja superračunara u Švedskoj smanjuje zavisnost od američkih dobavljača i otvara nova tržišta evropskim firmama

Evropske tehnološke kompanije dobijaju novi podsticaj za razvoj veštačke inteligencije kroz izgradnju AI superračunara sa AMD čipovima u Švedskoj. Projekat predvodi Scaleway, francuska tehnološka firma, koja želi da smanji zavisnost evropskih firmi od američkih giganata i obezbedi veći izbor računarskih kapaciteta. Ova inicijativa, koja uključuje superračunar sa AMD Instinct MI355X grafičkim procesorima, ima za cilj da evropskim firmama pruži konkurentsku alternativu u oblasti AI infrastrukture.

Superračunar sa AMD čipovima povećava izbor za evropske AI firme

Scaleway je najavio da će novi superračunar koristiti napredne AMD čipove koji omogućavaju obradu velikih količina podataka. Ovaj sistem će biti dostupan startapima, tehnološkim kompanijama i drugim poslovnim korisnicima širom Evrope. Dosad je evropsko tržište bilo snažno vezano za Nvidia čipove i softversku platformu CUDA, ali uvođenje AMD-ove ROCm platforme, čiji je deo koda javno dostupan, donosi veću fleksibilnost za programere. Kao rezultat, evropske firme sada mogu da biraju između više dobavljača čipova, što smanjuje rizik od tehnološke zavisnosti i olakšava kontrolu troškova.

Švedska kao nova baza za AI infrastrukturu i energetska efikasnost

Scaleway je za lokaciju superračunara izabrao Švedsku zbog razvijenog tehnološkog sektora i dostupnosti električne energije iz izvora sa niskim emisijama ugljenika. U projekat su uključene i druge tehnološke kompanije: AMD obezbeđuje procesore i softver, Bull se bavi integracijom sistema, Giga Computing isporučuje servere, HPE mrežnu opremu, dok VAST Data obezbeđuje skladištenje podataka. Ova saradnja omogućava evropskim firmama pristup savremenoj AI infrastrukturi i doprinosi smanjenju ugljeničnog otiska u sektoru data centara.

Tehnološka nezavisnost i izazovi evropskog AI tržišta

Evropska unija i tehnološke kompanije nastoje da razviju AI infrastrukturu nezavisnu od američkih dobavljača. Ova strategija podrazumeva ulaganja u sopstvene data centre, razvoj softvera i diversifikaciju izvora čipova. Ipak, novi superračunar nije dovoljan sam za sebe. Za konkurentnost na globalnom AI tržištu neophodna su dodatna ulaganja u softver, mreže i kapital za unapređivanje sistema. Scaleway nije objavio konkretne podatke o kapacitetu superračunara, broju procesora, niti precizan datum puštanja u rad, što otežava procenu punog uticaja projekta. Međutim, ovaj korak pokazuje da evropska konkurencija u AI industriji sve više zavisi od dostupnosti moćne računarske infrastrukture i mogućnosti izbora, a ne samo od razvoja AI modela.

Novi EES sistem ograničava boravak vozača iz Srbije na 90 dana, čime troškovi prevoza rastu do četiri puta, a izvoznici gube konkurentnost

Transportni sektor u Srbiji suočava se sa ozbiljnim izazovima koje donosi primena novog sistema elektronskog evidentiranja ulaska i izlaska iz šengenskog prostora (EES). Ova promena svakodnevno iz saobraćaja izbacuje oko 100 domaćih kamiona, jer profesionalni vozači iz Srbije sada mogu boraviti najviše 90 dana u bilo kojih 180 dana u šengenskoj zoni. Kao rezultat, manjak transportnih kapaciteta doveo je do rasta cena prevoza i do četiri puta, dok izvoznici iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana beleže povećanje ukupnih troškova.

EES sistem povećava troškove i izaziva kašnjenja isporuka

Prema septembarskim procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), operativni troškovi transportnih i logističkih preduzeća u regionu Zapadnog Balkana porasli su za 2-4% zbog primene EES sistema. Ovaj rast troškova ne pogađa samo prevoznike, već i domaće izvoznike, koji sada sve teže mogu da garantuju rokove isporuke evropskim kupcima. Osim toga, cena prevoza je za pojedine ture sa prethodnih 1.500 evra skočila i do 6.000 evra, što dodatno opterećuje domaću privredu. Vozači koji prekorače dozvoljeni boravak rizikuju novčane kazne, zabranu ulaska ili deportaciju, a kao privremeno rešenje Evropska komisija je predložila izdavanje bilateralnih radnih viza, što je Hrvatska već najavila.

Uticaj na izvoznike i proizvodni sektor

Ograničenja izazvana EES sistemom prenela su se i na sektor proizvodnje i strane investitore. Prema rečima Aleksandra Spasića, sekretara Udruženja „Međunarodni transport“, domaća transportna flota od oko 3.200 kompanija i 30.000 profesionalnih vozača direktno oseća posledice, koje se potom prelivaju i na izvoznike. „Zbog dosledne primene pravila, svakodnevno se oko sto vozila vraća sa granice, a prevoznici ne mogu jednostavno da nadomeste vozače. Roba se vraća na utovar, kamioni stoje na parkinzima“, ističe Spasić. On napominje da je već 2014. godine razmatrano uvođenje posebnih viza za profesionalne vozače, ali je Evropska komisija taj predlog odbacila.

Skriveni troškovi i ekonomski efekti

Na ključnim izlaznim tačkama Srbije ka Mađarskoj i Hrvatskoj u prvom tromesečju ove godine čekalo se prosečno do sedam sati. Prema evropskom institutu Bruegel, skraćenje zadržavanja za samo tri sata imalo bi ekonomski efekat jednak smanjenju carina za dva procentna poena. MMF procenjuje da necarinske barijere, uključujući administrativne procedure, fitosanitarne i tehničke preglede, kao i duža zadržavanja na granicama, stvaraju skriveni trošak jednak carinskoj stopi od 8-14%. To znači da proizvodi iz regiona Zapadnog Balkana već u startu postaju skuplji na tržištu Evropske unije. „Domaći izvoznici počinju da gube poslove u inostranstvu jer više ne mogu da garantuju rokove isporuke“, kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Dugoročne posledice i potreba za investicijama

Kao posledica ograničenja, prevoznici iz Srbije sele poslovanje u druge zemlje regiona, poput Slovenije, Hrvatske ili Mađarske, što znači da država gubi poreze, doprinose i dobit. U opticaju su i predlozi da se deo drumskog tereta preusmeri na železnički saobraćaj, ali takvo rešenje zahteva dodatna ulaganja. Slična upozorenja stižu i iz proizvodnog sektora, gde kompanije kao što je Keramika Jovanović beleže rast cena prevoza i smanjenje raspoloživih vozača. S obzirom na trenutnu situaciju, deo privrede traži hitne mere za očuvanje konkurentnosti i normalizaciju transporta, dok se očekuje da će naredni meseci pokazati koliko će EES trajno uticati na izvoznu sposobnost Srbije i regiona.