Više temperature i suše menjaju strukturu ratarske proizvodnje, dok raste interesovanje za otpornije kulture poput sirka i heljde

Klimatske promene i učestale letnje suše značajno otežavaju proizvodnju tradicionalnih ratarskih kultura u Srbiji. Površine pod suncokretom, ozimim strninama i uljanom repicom postepeno rastu, dok se ratari sve više okreću usevima otpornim na visoke temperature i nedostatak vode, kao što su sirak, heljda i proso. Prema rečima Milana Mirosavljevića iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, poljoprivrednici se prilagođavaju klimatskim promenama promenom sortimenta i tehnologije proizvodnje kukuruza, suncokreta, soje i strnih žita. Kao rezultat, kod kukuruza se koristi sve više hibrida sa kraćom vegetacijom, dok se sirak za zrno izdvaja kao moguća alternativa u sušnijim područjima.

Promena strukture ratarske proizvodnje u Srbiji

Površine pod suncokretom i uljanom repicom rastu poslednjih godina, uz istovremenu prilagodbu sortimenta kod kukuruza i soje. S druge strane, tradicionalni usevi poput kukuruza i soje ostaju najizloženiji riziku od letnjih suša, posebno u fazama cvetanja i nalivanja zrna. Suše naročito pogađaju proizvodnju u područjima sa skromnijim zemljišnim uslovima. Milan Bogunović, poljoprivrednik iz Banatskog Karađorđeva, smatra da je glavna prepreka povećanju proizvodnje sirka nerazvijeno tržište i neizvestan otkup. Ipak, prinosi sirka u sušnim godinama često su stabilniji nego kod kukuruza, što dodatno motiviše deo proizvođača da razmotre ovu kulturu.

Širenje novih kultura i ekonomski izazovi

Osim tradicionalnih ratarskih kultura, toplija klima u Srbiji omogućava pojavu novih useva poput batata, smokava, kakija i pistaća. Međutim, širenje ovih kultura zavisi od ekonomske isplativosti, dostupnosti radne snage i sigurnog plasmana na tržištu. Milan Mirosavljević ističe da je ekonomska opravdanost ključna za odluku o ulaganju u nove kulture. Voćarstvo je dodatno pogođeno kasnim prolećnim mrazevima i gradom, što smanjuje stabilnost prihoda u ovom sektoru. Iako interesovanje za otpornije kulture raste, tržišna i logistička ograničenja predstavljaju izazov za bržu diversifikaciju ratarske proizvodnje. Takođe, promene klimatskih uslova zahtevaju stalnu prilagodbu i inovacije u poljoprivrednoj tehnologiji. Kao rezultat, proizvođači u Srbiji sve više razmatraju održivost aktuelnih kultura i mogućnost prelaska na alternativne useve. Proces prilagođavanja je postepen i zavisi od brojnih faktora, uključujući podršku države, dostupnost sorti i sigurnost otkupa.

Izazovi i perspektive za poljoprivredu u uslovima klimatskih promena

Stručnjaci ocenjuju da klimatske promene zahtevaju promišljeno prilagođavanje ratarske proizvodnje. Osim tehnoloških inovacija, ključni su i razvoj tržišta za nove kulture i obezbeđivanje ekonomske isplativosti za poljoprivrednike. Kukuruz i soja ostaju među najvažnijim usevima, ali su istovremeno najosetljiviji na sušne uslove. Sirak, heljda, proso i leblebija postaju sve značajniji kao deo strategije za smanjenje rizika i povećanje stabilnosti prihoda. U narednom periodu, razvoj tržišta i podrška inovacijama biće presudni za uspešnu adaptaciju sektora. Promena klime ratarske kulture u Srbiji tako postaje centralna tema za sve aktere u poljoprivredi.

Investitori preusmerili kapital u američki dolar nakon što je inflacija u SAD dostigla 3,7 odsto u septembru 2026.

Evro je 19. oktobra 2026. zabeležio značajan pad na međunarodnom finansijskom tržištu, dostigavši vrednost od 1,11251 dolara u 14.30 časova. Ovo je najniži nivo evropske valute u poslednjih 16 meseci, prema podacima sa Forex tržišta. Ključni razlozi za ovakav razvoj su rast inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama i promena investitorskog sentimenta u korist američkog dolara.

Inflacija u SAD pokreće jačanje dolara

Godišnja inflacija u SAD iznosila je 3,7 odsto u septembru, što je premašilo tržišna očekivanja i izazvalo zabrinutost među investitorima. Zbog toga su mnogi investitori povećali ulaganja u dolar, očekujući da će Federalne rezerve zadržati visoke kamatne stope ili ih dodatno povećati. Visoke kamatne stope čine američke obveznice i druge dolarske instrumente privlačnijim za ulaganje. Uporedo sa tim, slabiji izgledi za rast privrede u evrozoni i fiskalni izazovi pojedinih članica dodatno pritisnu evro.

Uticaj tržišnih kretanja na odnos evra i dolara

Ovakve promene pokazuju koliko brzo očekivanja investitora mogu uticati na valutne kurseve. Kada podaci o inflaciji rastu brže od prognoza, tržišta reaguju preusmeravanjem kapitala iz slabijih u jače valute. S druge strane, slabiji rezultati privrede u evrozoni smanjuju poverenje investitora u evro. Monetarne politike centralnih banaka, posebno Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, ostaju u fokusu tržišta. U ovom trenutku, visoka inflacija u SAD signalizuje da će američke kamatne stope ostati povišene, što daje dodatnu podršku dolaru.

Širi kontekst i implikacije za investitore

Pritisak na evro rezultat je i fiskalnih problema pojedinih članica evrozone, što dodatno povećava rizik za evropsku valutu. Kao rezultat, investitori biraju stabilnije dolarske aktive, dok evro beleži pad vrednosti. Ovakva kretanja mogu imati posledice i na globalna tržišta, jer odnos između evra i dolara utiče na međunarodnu trgovinu, investicije i cene sirovina. Povećana volatilnost na deviznom tržištu zahteva od investitora dodatnu pažnju pri donošenju odluka. U narednom periodu, ključni faktori za kretanje kursa biće podaci o inflaciji, ekonomski izgledi u evrozoni i odluke centralnih banaka.

Zakon iz avgusta uvodi ograničenja tek poslednjih 20 dana kampanje, ali ostavlja prostor za promotivne aktivnosti funkcionera

Avgustovske izmene Zakona o sprečavanju korupcije stvorile su privid da je funkcionerska kampanja regulisana, ali ključne odredbe pokazuju da ograničenja nisu sistemska. Prema rečima Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija, razdvajanje partijskog od državnog u aktuelnoj kampanji i dalje nije postignuto. On ističe da „funkcionerska kampanja“ ostaje praktično dozvoljena, jer zakon ne sadrži jasne zabrane u čitavom predizbornom periodu.

Kao rezultat, javni funkcioneri i dalje mogu sprovoditi promotivne aktivnosti, izuzev tokom poslednjih 20 dana kampanje, i to samo ako te aktivnosti nisu ranije planirane. Međutim, i u tom periodu, prema Nenadićevim rečima, postoji mogućnost da unapred najavljene aktivnosti dobiju zakonsko pokriće. Time je, prema njegovoj oceni, stvoren utisak da se nešto zabranjuje ili ograničava, dok suštinske promene izostaju.

Ograničenja važe samo tokom poslednjih 20 dana kampanje

Zakon predviđa da javni funkcioneri imaju određena ograničenja promotivnih aktivnosti tek u poslednjih 20 dana pred izbore. Ipak, čak i tada, oni mogu nastaviti sa promotivnim aktivnostima pod uslovom da su ih planirali pre zvaničnog početka izborne kampanje. Agencija za sprečavanje korupcije nastavlja praksu izricanja mera opomene, što, prema Nenadiću, nije dovoljno za efikasnu borbu protiv zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe. Pored toga, većina članova vlade i drugih funkcionera unapred prijavljuje promotivne događaje, tražeći pravno pokriće za aktivnosti tokom izbornog perioda.

Uprkos preporukama Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), koja je zahtevala jasno razdvajanje državnog i partijskog, zakonodavac se odlučio za rešenja koja, prema Nenadiću, samo stvaraju privid zabrane. Organizacija Transparentnost Srbija dostavila je konkretne predloge za regulisanje funkcionerske kampanje, ali oni nisu ušli u konačan tekst zakona.

Uticaj aktuelnog zakona na političku i ekonomsku ravnotežu

Praksa unapred planiranih promotivnih aktivnosti omogućava funkcionerima da koriste javne resurse za jačanje političkog uticaja tokom celog izbornog procesa. S druge strane, labave norme ostavljaju prostor za zloupotrebe, što može negativno uticati na tržišnu konkurenciju i poslovno okruženje. Izostanak efikasnih sankcija i ograničenja narušava poverenje javnosti u transparentnost procesa i može uticati na investicione odluke, posebno domaćih i stranih investitora koji traže stabilne i predvidive uslove za poslovanje.

Zbog toga je jasno da trenutna zakonska rešenja ne nude sistemsko sprečavanje zloupotrebe javnih resursa tokom izbornih kampanja. Pitanje „funkcionerska kampanja“, kako zaključuje Nemanja Nenadić, ostaje nerešeno, sa direktnim posledicama po transparentnost i ravnopravnost u političkom i ekonomskom životu Srbije.