Novi EES sistem ograničava boravak vozača iz Srbije na 90 dana, čime troškovi prevoza rastu do četiri puta, a izvoznici gube konkurentnost

Transportni sektor u Srbiji suočava se sa ozbiljnim izazovima koje donosi primena novog sistema elektronskog evidentiranja ulaska i izlaska iz šengenskog prostora (EES). Ova promena svakodnevno iz saobraćaja izbacuje oko 100 domaćih kamiona, jer profesionalni vozači iz Srbije sada mogu boraviti najviše 90 dana u bilo kojih 180 dana u šengenskoj zoni. Kao rezultat, manjak transportnih kapaciteta doveo je do rasta cena prevoza i do četiri puta, dok izvoznici iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana beleže povećanje ukupnih troškova.

EES sistem povećava troškove i izaziva kašnjenja isporuka

Prema septembarskim procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), operativni troškovi transportnih i logističkih preduzeća u regionu Zapadnog Balkana porasli su za 2-4% zbog primene EES sistema. Ovaj rast troškova ne pogađa samo prevoznike, već i domaće izvoznike, koji sada sve teže mogu da garantuju rokove isporuke evropskim kupcima. Osim toga, cena prevoza je za pojedine ture sa prethodnih 1.500 evra skočila i do 6.000 evra, što dodatno opterećuje domaću privredu. Vozači koji prekorače dozvoljeni boravak rizikuju novčane kazne, zabranu ulaska ili deportaciju, a kao privremeno rešenje Evropska komisija je predložila izdavanje bilateralnih radnih viza, što je Hrvatska već najavila.

Uticaj na izvoznike i proizvodni sektor

Ograničenja izazvana EES sistemom prenela su se i na sektor proizvodnje i strane investitore. Prema rečima Aleksandra Spasića, sekretara Udruženja „Međunarodni transport“, domaća transportna flota od oko 3.200 kompanija i 30.000 profesionalnih vozača direktno oseća posledice, koje se potom prelivaju i na izvoznike. „Zbog dosledne primene pravila, svakodnevno se oko sto vozila vraća sa granice, a prevoznici ne mogu jednostavno da nadomeste vozače. Roba se vraća na utovar, kamioni stoje na parkinzima“, ističe Spasić. On napominje da je već 2014. godine razmatrano uvođenje posebnih viza za profesionalne vozače, ali je Evropska komisija taj predlog odbacila.

Skriveni troškovi i ekonomski efekti

Na ključnim izlaznim tačkama Srbije ka Mađarskoj i Hrvatskoj u prvom tromesečju ove godine čekalo se prosečno do sedam sati. Prema evropskom institutu Bruegel, skraćenje zadržavanja za samo tri sata imalo bi ekonomski efekat jednak smanjenju carina za dva procentna poena. MMF procenjuje da necarinske barijere, uključujući administrativne procedure, fitosanitarne i tehničke preglede, kao i duža zadržavanja na granicama, stvaraju skriveni trošak jednak carinskoj stopi od 8-14%. To znači da proizvodi iz regiona Zapadnog Balkana već u startu postaju skuplji na tržištu Evropske unije. „Domaći izvoznici počinju da gube poslove u inostranstvu jer više ne mogu da garantuju rokove isporuke“, kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Dugoročne posledice i potreba za investicijama

Kao posledica ograničenja, prevoznici iz Srbije sele poslovanje u druge zemlje regiona, poput Slovenije, Hrvatske ili Mađarske, što znači da država gubi poreze, doprinose i dobit. U opticaju su i predlozi da se deo drumskog tereta preusmeri na železnički saobraćaj, ali takvo rešenje zahteva dodatna ulaganja. Slična upozorenja stižu i iz proizvodnog sektora, gde kompanije kao što je Keramika Jovanović beleže rast cena prevoza i smanjenje raspoloživih vozača. S obzirom na trenutnu situaciju, deo privrede traži hitne mere za očuvanje konkurentnosti i normalizaciju transporta, dok se očekuje da će naredni meseci pokazati koliko će EES trajno uticati na izvoznu sposobnost Srbije i regiona.

Razvoj govora kod dece zahteva vreme i strpljenje, dok dosledna upotreba reči utiče na proširenje vokabulara

Razvoj govora kod dece često prate situacije kada dete ne koristi reč koju je naučilo. Ova pojava je deo procesa usvajanja jezika i zahteva vreme, kao i doslednu upotrebu reči u različitim kontekstima. Strpljenje roditelja i stalno ponavljanje ključni su faktori za proširenje početnog vokabulara kod najmlađih.

Zašto deca ne primenjuju naučene reči odmah

Prva izgovorena reč obično izaziva veliko uzbuđenje u porodici, ali naredne reči ne dolaze uvek brzo. U početku, dete koristi reč za određeni predmet ili situaciju, ali ne prepoznaje još istu reč u drugim kontekstima. Na primer, može reći „mema“ za svoju igračku medu, ali neće izgovoriti ništa kada vidi medu na slici. Takođe, koristi reč „voda“ kada pije, ali ne i u kadi ili na drugom mestu gde je voda prisutna. Ova ograničena upotreba reči je očekivana i deo je normalnog razvoja govora.

Važnost doslednosti i prilagođene komunikacije

Roditelji treba da nastave da koriste istu reč u različitim situacijama, bez zahteva da dete svaku reč odmah ponovi. Kroz različite kontekste, kao što su sipanje vode, pranje ruku ili zalivanje biljke, dete uči da povezuje značenje reči sa više predmeta i događaja. Pored toga, osmeh, gestovi i mimika čine važan deo neverbalne komunikacije pre nego što dete počne da koristi reči. Važno je prihvatiti i verbalni i neverbalni odgovor deteta, bez insistiranja da uvek ponovi reč. Takođe, roditelji treba da izgovaraju reči jasno i kratko, pokazujući na ono o čemu govore. Na taj način dete lakše povezuje značenje reči sa situacijom.

Strpljenje doprinosi širenju vokabulara

Dete često razume više nego što može da izgovori. U takvim situacijama, roditelji treba da budu opušteni i strpljivi. Ne treba uskraćivati detetu ono što mu je potrebno dok ne izgovori reč, već mu treba pružiti jezički model bez očekivanja da odmah ponovi. Dosledna i smirena komunikacija doprinosi tome da dete lakše počne da koristi naučene reči u više situacija. Kao rezultat, proces širenja vokabulara postaje prirodan i manje stresan za dete i roditelje.

Širi značaj ranog razvoja govora

Rani razvoj govora ima uticaj na kasnije obrazovanje i socijalne veštine deteta. Dosledna upotreba reči i podrška u porodici jačaju osnovu za bolje razumevanje i izražavanje u budućnosti. Zbog toga je važno biti uporan i dati detetu dovoljno vremena da usvoji i primeni nove reči. Ovaj pristup, potvrđen iskustvom logopeda, doprinosi celokupnom razvoju deteta i lakšem savladavanju jezičkih veština.

Plan EU uključuje postepeno ukidanje kaveza i usklađivanje uvoznih zahteva, što može uticati na proizvođače jaja iz Srbije

Evropska komisija planira postepeno ukidanje kaveznih sistema za koke nosilje, pri čemu 23 odsto koka u Evropskoj uniji i dalje boravi u obogaćenim kavezima. Ova promena, najavljena za kraj 2026. godine, može imati značajan uticaj i na proizvođače jaja izvan Evropske unije, uključujući Srbiju, jer će eventualni novi uvozni zahtevi zahtevati ispunjavanje evropskih standarda dobrobiti životinja.

Planirane izmene propisa i uticaj na tržište jaja

Prema strategiji za stočarstvo predstavljene 7. jula, Evropska komisija predviđa reviziju pravila koja će obuhvatiti i koke nosilje i brojlere. Osim toga, predložene izmene uključuju i uvođenje novih zahteva za uvozne proizvode po pitanju dobrobiti životinja. Konkretni rokovi za prelazak na sisteme bez kaveza, kao i način podrške proizvođačima, biće poznati nakon što predlog propisa bude objavljen do kraja 2026. godine. S druge strane, trenutna situacija pokazuje da u proseku 23 odsto koka nosilja u Evropskoj uniji boravi u obogaćenim kavezima, dok u Francuskoj 51 odsto koka ima pristup otvorenom prostoru, a 23 odsto ih je i dalje u kavezima.

Kako se menja struktura ponude jaja i šta znači za Srbiju

Standardni, neobogaćeni kavezi zabranjeni su u Evropskoj uniji još od 2012. godine, ali su obogaćeni kavezi i dalje dozvoljeni. Ovi kavezi nude više prostora i dodatke poput prečki i gnezda, ali ne omogućavaju slobodno kretanje kao sistemi bez kaveza. Deo proizvođača u Francuskoj podržava prelazak na uzgoj bez kaveza, ali ističe potrebu za značajnim ulaganjima i finansijskom podrškom, jer potražnja za jajima raste, a jeftinija jaja ostaju ključna za potrošače sa manjom kupovnom moći. Kao rezultat, promena načina uzgoja mora biti praćena investicijama u nove objekte i boljom raspodelom proizvodnje. Za Srbiju će značaj ovih promena zavisiti od konačnog teksta evropskih propisa i eventualnih uvoznih zahteva koji su najavljeni, ali još nisu usvojeni. Prema istraživanju ponude u beogradskim supermarketima iz 2025. godine, jaja iz kaveznog uzgoja činila su između 45,5 i 50 odsto ukupne ponude, dok je ostatak dolazio iz podnih i slobodnih sistema uzgoja.

Dalji tok regulative i ekonomske posledice

Promene u regulativi potencijalno će zahtevati dodatna ulaganja od strane proizvođača, kako bi ispunili nove standarde, što može uticati i na cenu jaja na tržištu. Međutim, ove mere su deo šire strategije Evropske unije za unapređenje dobrobiti životinja i usklađivanje uvoznih proizvoda sa evropskim pravilima. U narednom periodu, proizvođači i trgovci jaja u Srbiji i drugim trećim zemljama moraće pažljivo pratiti razvoj propisa, jer će usklađivanje sa EU standardima biti ključ za pristup evropskom tržištu. Očekuje se da će konkretni zahtevi i rokovi biti poznati nakon objave zvaničnog predloga propisa krajem 2026. godine.